Општина Беочин
Општина Беочин | |
|---|---|
 Зграда скупштине општине Беочин | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Србија |
| Аутономна покрајина | Војводина |
| Управни округ | Јужнобачки округ |
| Седиште | Беочин |
| Становништво | |
| — 2022. |  13.875[1] |
| Географске карактеристике | |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Површина | 186 km2 |
 | |
| Остали подаци | |
| Председник општине | Мирјана Малешевић Милкић (СПС) () |
| Веб-сајт | www.beocin.rs |
Општина Беочин се налази у Војводини, у Јужнобачком округу. Налази се на северу Срема, између Дунава и Фрушке горе, на територији од 186 km². Административно седиште и највеће место општине је Беочин. Према подацима са пописа 2022. године у општини је живело 13.875 становника[1] (према попису из 2011. било је 15.726 становника).[2]
Насељена места
[уреди | уреди извор]
Делови насељених места
[уреди | уреди извор]У оквиру појединих насељених места општине Беочин, издвајају се одређене стамбене целине као што су Беочин град, Беочин село и Шакотинац у насељу Беочин, Стари Раковац, Нови Раковац и Думбово у насељу Раковац, Бразилија у насељима Черевић и Беочин, Корушка у насељеним местима Баноштор и Сусек, као и Ајмаш у насељеном месту Свилош.
Географија
[уреди | уреди извор]Општина Беочин налази се на подручју које обухвата четири геоморфолошке целине: планинску подгорину Фрушке горе, лесну зараван, поточне долине и алувијалну раван Дунава. Рељеф је претежно брдско-равничарски и постепено се спушта од југа ка северу, од фрушкогорског гребена до приобалних делова уз Дунав. [3]
Највиши делови општине налазе се на Фрушкој гори са највишим врхом Црвени чот (539 m), док су најнижи предели уз Дунав. [4]
Јужни део општине припада подручју Националног парка Фрушка гора. Виши делови планине, изнад 300 m надморске висине, обрасли су претежно шумама, међу којима се издвајају липове шуме. Подручје одликује разноврстан биљни и животињски свет. [5]
Са фрушкогорског гребена спушта се више потока који су створили долине у којима су се развила поједина насеља. Значајнији потоци на подручју општине су Лишвар, Чедомир, Свилошки поток, Текениш, Читлук, Поторањ, Черевићки поток, Шакотиначки, Козарски, Часорски, Думбовачки и Раковачки поток. [6]
Дуж обале Дунава налази се више речних острва и наносних облика који су настали таложењем речног материјала. Међу њима се издвајају Нештинска ада, Шашићева ада, Черевићка ада, Острво љубави и Мачков спруд. На овом подручју присутни су и речни рукавци, који заједно са наносима Дунава утичу на обликовање алувијалне равни и стварање карактеристичног речног пејзажа. [7]
Становништво
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б „Коначни резултати пописа становништва, домаћинстава и станова 2022. (књига 1, национална припадност општине и градови)”. popis2022.stat.gov.rs. Приступљено 21. 12. 2022.
- ^ „Упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002. и 2011.” (PDF). Београд: Републички завод за статистику. 2014.
- ^ Беочин у загрљају Дунава и Фрушке горе, приредио Бранислав Матић, „Принцип Прес“, Београд.
- ^ Фрушка гора, Википедија
- ^ Национални парк Фрушка гора, Википедија
- ^ Беочин у загрљају Дунава и Фрушке горе, приредио Бранислав Матић, „Принцип Прес“, Београд.
- ^ Беочин у загрљају Дунава и Фрушке горе, приредио Бранислав Матић, „Принцип Прес“, Београд.
- ^ Етничка структура након пописа 2011.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
