Пређи на садржај

Општина Билећа

С Википедије, слободне енциклопедије
За друге употребе, погледајте Билећа (вишезначна одредница).
Билећа
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Босна и Херцеговина
Ентитет Република Српска
Становништво
 — 2017
2013
1996
Пад 10.278[1]
Пад 10.607[2]
11.006[3]
Географске карактеристике
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Површина633 km2
Положај {{{име генитив}}}
Остали подаци
Начелник општинеМиодраг Парежанин (СНСД)
Поштански број89230
Позивни број59
Крсна славаСвети Сава
Веб-сајтОпштина Билећа

Билећа је општина у Источној Херцеговини, у Републици Српској, БиХ. Површина општине је 633 km2. На попису становништва 2013. године Општина Билећа је имала 10.607[4] становника према подацима Републичког завода за статистику, а према подацима Агенције за статистику Босне и Херцеговине 10.807[5].

Географија

[уреди | уреди извор]

Општина Билећа се налази на југу Републике Српске и Босне и Херцеговине, у самом срцу Источне Херцеговине, уз границу са Црном Гором. Општина заузима површину од 633 km² и граничи се са општинама Требиње, Невесиње, Гацко, Берковићи, Љубиње у Републици Српскојкао и са (општином Никшић) у Црној Гори

Рељеф

[уреди | уреди извор]

Рељеф општине Билећа карактерише изразито развијен крашки терен са свим типичним површинским и подземним морфолошким облицима (шкpaпе, вртаче, увале, поља, пећине и јаме). Надморска висина креће између 400 и преко 1400 метара.

Највећи дио општине заузима Билећка рудина, пространа кречњачка висораван обрасла ниским растињем и макијом. Североисточним делом територије доминира планински масив Сомине (највиши врх Тиква — 1.401 м), док се ка сјеверу издижу падине планине Баба (1.735 м). На западу се општина спушта према великом и плодном Дабарском пољу.

Хидрографија

[уреди | уреди извор]

Иако се налази на кречњачком подручју, општина Билећа има изузетно занимљив и хидроенергетски важан хидрографски систем који гравитира ка Јадранском сливу.

Најзначајнији природни водоток је ријека Требишњица, некада највећа понорница на свијету, која извире из снажног крашког врела непосредно испод самог града Билеће. Изградњом велике бране „Гранчарево” 1968. године у кањону Требишњице, формирано је вештачко Билећко језеро које заузима површину од око 33 km², а чији већи дио припада овој општини. Билећко језеро данас представља највећу вјештачку акумулацију на Балкану и главни је хидрографски и еколошки фактор овог краја.

Билећко језеро

Поред Требишњице, на подручју Дабарског поља тече и значајна кратка понорница Вријека, која извире код села Бијељани (Велико врело) и након 2,5 километра тока понире у понору Пониква. Воде ове општине су данас већим дијелом уврштене у велики енергетски систем „Горњи хоризонти”.

Клима

[уреди | уреди извор]

На подручју општине Билећа сукобљавају се утицаји средоземне (медитеранске) климе са југа и континенталне климе са сјеверних планинских масива. Лета су изразито топла, дуга и сушна, са температурама које неријетко прелазе 40 °C. Зиме су благе, али вјетровите, праћене честим и снажним ударима буре.

Максимум падавина се биљежи током касне јесени и зимских мјесеци, када услед обилних киша долази до наглог пуњења крашких понора. Снијежни покривач на нижим висинама је риједак и краткотрајан, док се на околним планинским врховима задржава знатно дуже.

Флора и фауна

[уреди | уреди извор]

Због суровог крашког терена и специфичне климе, биљни свијет је прилагођен условима недостатка површинске воде током љета. Преовладавају ниске шуме и шикаре храста медунца, црног граба, јасена, као и заједнице типичне херцеговачке макије, пелина, кадуље и вријеска, што ово подручје чини изузетно погодним за пчеларство. У нижим дијеловима општине успијевају медитеранске културе попут смокве, шипка (нара) и винове лозе. Фауна је представљена ситнијом дивљачи, лисицама, вуковима, дивиљим свињама, док подземни крашки канали и пећине крију бројне ендемске врсте, укључујући ретку подврсту човечје рибице.

Култура

[уреди | уреди извор]

Културни живот на подручју општине Билећа има дугу и богату традицију, дубоко укоријењену у духовној и материјалној баштини Источне Херцеговине. Овај простор се одликује великим бројем културно-историјских споменика, активним радом културних установа и бројним традиционалним манифестацијама.

Културно-историјско насљеђе

[уреди | уреди извор]

Најзначајнији духовни и културни центар општине је Манастир Добрићево, споменик културе од изузетног значаја који датира из средњег вијека (према предању из 13. вијека). Првобитно се налазио поред саме ријеке Требишњице, али је због изградње бране и формирања Билећког језера шездесетих година 20. вијека премештен на нову, вишу локацију у село Орах.

Подручје Билеће је изузетно богато некрополама стећака. Најпознатија и највећа је некропола у самом граду Билећи, као и бројни средњовјековни надгробни споменици расути по ободним селима Дабарског поља и Билећке рудине.

Културне установе

[уреди | уреди извор]

Главни носилац културних збивања на територији општине је ЈУ Дом културе „Јевто Дедијер” у Билећи, који организује позоришне представе, књижевне вечери, ликовне изложбе и пројекције филмова. У граду дјелује и Завичајни музеј са вриједном археолошком и етнографском збирком која свједочи о животу у Херцеговини кроз вијекове, као и централна Спомен-соба посвећена борцима Одбрамбено-отаџбинског рата.

Очувањем традиционалне пјесме, игре и обичаја овог краја баве се културно-умјетничка друштва, међу којима су најактивнији ГКУД „Владимир Гаћиновић” и КУД „Зора Херцеговине”. Значајну улогу у културном уздизању има и локални Српски просвјетни и културни центар „Просвјета”.

Манифестације

[уреди | уреди извор]

У Билећи се током године одржава више традиционалних културних и забавних манифестација које привлаче велики број посјетилаца из земље и региона:

  • Дани Светог Василија у Билећи — духовно-културна манифестација посвећена великом светитељу, праћена свечаним литијама, монодрамама и предавањима.
  • Културно љето Билећа — вишемјесечни програм који обухвата наступе фолклорних ансамбала, позоришне колаж-представе и музичке догађаје који за циљ имају очување херцеговачке традиције.
  • Липа фест и Билећа фест — популарни љетни музички фестивали који се одржавају у јулу и августу на отвореној сцени (љетној позорници у градском парку Бећаруша), спајајући забавни програм са хуманитарним акцијама.

Насељена мјеста

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Списак насељених мјеста у општини Билећа
Мапа насељених места општине Билећа

Подручје општине Билећа чине насељена мјеста:

Баљци, Бијела Рудина, Бијељани, Билећа, Богдашићи, Боденик, Брестице, Влахиња, Врањска, Врбица, Голобрђе, Горња Мека Груда, Горњи Давидовићи, Граница, Делеуша, Дивин, Длакоше, Дола, Доња Мека Груда, Доњи Давидовићи, Ђече, Жудојевићи, Засада, Заушје, Звијерина, Калац, Качањ, Корита, Кривача, Крстаче, Кукричје, Кути, Лађевићи, Милавићи, Мириловићи, Мируше, Мрежица, Нарат, Његановићи, Обло Брдо, Орах, Ораховице, Пађени, Паник, Плана, Подгорје, Подосоје, Прераца, Пријевор, Присоје, Риоца, Селишта, Симијова, Скроботно, Тодорићи, Торић, Трновица, Фатница, Хоџићи, Чепелица и Шобадине.

Сакрални објекти

[уреди | уреди извор]

Духовни живот и вјерска архитектура на територији општине Билећа имају дубоке историјске коријене, о чему свједоче бројни православни храмови и манастири који припадају Епархији захумско-херцеговачкој и приморској. Ови сакрални објекти представљају чуваре духовности, културног идентитета и материјалне баштине српског народа кроз вијекове.

Манастири

[уреди | уреди извор]
  • Манастир Добрићево — најзначајнији и најпознатији духовни центар билећког краја, посвећен Ваведењу Пресвете Богородице. Према манастирском печату и народном предању, манастир датира из прве половине 13. вијека (1232. године) и везује се за доба династије Немањића. Првобитно је био смјештен покрај саме ријеке Требишњице у Добрићевском селу. Због изградње бране Гранчарево и стварања акумулације Билећко језеро, манастир је 1964. године, у оквиру сложеног и скупог конзерваторског пројекта, у потпуности измјештен камен по камен на своју садашњу локацију у село Орах. Манастир је чувен по живописном средњовјековном фрескосликарству и великом културно-историјском значају.

Цркве и храмови

[уреди | уреди извор]
  • Саборни храм Светог Саве — смјештен у самом центру Билеће. Изграђен је 1896. године у специфичном неоромано-готичком стилу за вријеме аустроугарске управе, а због своје монументалности и архитектонске вриједности проглашен је за Национални споменик Босне и Херцеговине. Храм је главна парохијска црква у граду и мјесто окупљања вјерног народа.
  • Црква Светог арханђела Михаила у Трновком долу — стари историјски храм који има статус националног споменика, чувен по традиционалним народним зборовима и очувању старих херцеговачких обичаја. У овом Храму се по предању причестила војска војводе Влатка Вуковића приликом поласка на Косовски бој.
  • Црква Светог великомученика Лазара и косовских јунака — новији храм подигнут у славу и част косовских јунака, који својом архитектуром снажно негује косовски завет у овом дијелу Херцеговине.
  • Црква Светог пророка Илије на острву — јединствени сакрални објекат смјештен на малом, живописном острву унутар Билећког језера, до којег се може стићи искључиво чамцима, што га чини једним од најатрактивнијих и најнеобичнијих светилишта у регији.
  • Црква Светог Георгија у Длакошама — стари сеоски храм који чува дух традиционалне градње од клесаног херцеговачког камена.
  • Црква Свете Тројице у Кутима — сеоски храм у насељу Кути,
  • Храм Свете Петке у Мрежици — новосаграђени православни храм смјештен на узвишењу изнад градског насеља. Овај лијепи храм, посвећен Преподобној мати Параскеви (Светој Петки), изграђен је трудом вјерног народа и свечано освјештан 2015. године.
  • Црква Светог Василија Острошког — војна црква лоцирана у склопу билећке Касарне „Билећки борци”, јединствена по томе што служи вјерским потребама припадника Оружаних снага.

Исламски сакрални објекти

[уреди | уреди извор]
  • Џамија у Старом граду (Царева или Селимија џамија) — најстарија џамија у Билећи, изграђена у старом градском језгру за вријеме османске управе (почетком 16. вијека) по наређењу султана Селима. Током ратних дешавања на Балкану више пута је оштећивана и обнављана.
  • Авдића џамија у Планој — знаменити исламски сакрални објекат смјештен у селу Плана на сјеверу општине. Изграђена је 1795. године и карактеристична је по својој специфичној крашкој архитектури и четвртастој каменој мунари, која је издваја од уобичајених витких минарета, а проглашена је за национални споменик културе.

Некропола стећака Гребнице — Бунчићи у Баљцима

[уреди | уреди извор]

Некропола Гребнице — Бунчићи налази се у селу Баљци, у засеоку Радмиловића Дубрава, око 4 километра сјевероисточно од Билеће. Због своје изваредне историјске, културне и умјетничке вриједности, ова некропола је 2016. године званично уврштена на УНЕСКО-ву листу свјетске баштине у оквиру серијске номинације средњовјековних надгробних споменика, а претходно је проглашена и за Национални споменик Босне и Херцеговине.

Морфологија и карактеристике

[уреди | уреди извор]

Локалитет је смјештен на надморској висини од 869 метара и специфичан је по томе што су средњовјековни споменици подигнути директно на праисторијској каменој кумулацији (тумулусу/громили) и западно од ње у густој шуми. На некрополи је евидентиран укупно 291 стећак, што је чини једном од најбројнијих у регији:

  • 218 плоча
  • 64 сандука
  • 1 сљемењак
  • 1 стуб
  • 1 крстача
  • 1 нишан
  • 5 утонуо вриједних блокова чији се облик не може тачно идентификовати.

Споменици су израђени од локалног, квалитетног кречњака и веома добро су клесани. Поређани су у правилне редове, орјентисани углавном у правцу запад—исток и сјевер—југ.

Украси и натписи (Епитафи)

[уреди | уреди извор]

Од укупног броја, чак 33 или 32 споменика су богато декорсана рељефним мотивима карактеристичним за херцеговачку крашку школу клесања средњег вијека. Међу најчешћим украсима истичу се:

  • Слијепе крашке аркаде и розете
  • Повијене лозице са тролистом
  • Крстови и кружни вјенци (у народу познати као „воденице”)
  • Стилизовани рељефни прикази људске руке.

Историјска литература (нарочито радови чувеног еволуционисте крашких споменика Шефика Бешлагића) биљежи да је на овој некрополи пронађено чак седам старих ћириличних натписа (епитафа). Ови натписи помињу средњовјековне становнике овог краја, међу којима су Вукша Дубчевић, Бунцо Рушовић, Рашоје, Цријеп, Рашко Влаховић, као и монах Глигорије и Радо Раичев. Данас су на терену видљива још два јасна натписа на масивним сандуцима.

Савремена археолошка истраживања

[уреди | уреди извор]

У периоду 2024. године, међународни тим археолога покренуо је нова, савремена ископавања управо у селу Баљци. Ова истраживања су научно потврдила да су средњовјековни стећци подигнути преко знатно старијих илирских громила из гвозденог доба (4. вијек прије нове ере), што доказује вјековни континуитет сахрањивања херцеговачког становништва на истом светом тлу.

Политичко уређење

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Списак начелника и градоначелника у Републици Српској

Општинска администрација

[уреди | уреди извор]

Начелник општине представља и заступа општину и врши извршну функцију у Билећи. Избор начелника се врши у складу са изборним Законом Републике Српске и изборним Законом БиХ. Општинску администрацију, поред начелника, чини и скупштина општине. Институционални центар општине Берковићи је насеље Билећа, гдје су смјештени сви општински органи.

Састав Скупштине Општине Билећа према резултатима избора 2024.
6
3
2
2
1
1
1
1
1
1
6 3 2 2 1 1 1 1 1 1 
Од укупно 19 мандата на поједине партије отпада:
      СНСД: 6
      СДС: 3
      Грађански покрет "Билећа испред свега": 2
      НПС: 2
      СП: 1
      УС-СРС: 1
      СПС: 1
      Српска радикална странка Српске: 1
      ДЕМОС: 1
      ДНС: 1

Начелник општине Билећа је Миодраг Парежанин испред Савеза независних социјалдемократа, који је на ту функцију ступио након локалних избора у Босни и Херцеговини 2024. године. Састав скупштине Општине Билећа је приказан у табели.[6]

Становништво

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Попис становништва у СФРЈ 1991:Билећа
Састав становништва – општина Билећа
2013.[7]1991.[8]1981.[9]1971.[10]1961.[11]
Укупно10 807 (100,0%)13 284 (100,0%)13 199 (100,0%)13 444 (100,0%)14 125 (100,0%)
Срби10 646 (98,51%)10 628 (80,01%)10 190 (77,20%)10 880 (80,93%)11 887 (84,16%)
Црногорци54 (0,500%)–317 (2,402%)261 (1,941%)155 (1,097%)
Неизјашњени30 (0,278%)––––
Бошњаци26 (0,241%)1 947 (14,66%)11 803 (13,66%)12 079 (15,46%)11 526 (10,80%)1
Хрвати21 (0,194%)39 (0,294%)44 (0,333%)82 (0,610%)185 (1,310%)
Непознато11 (0,102%)––––
Остали11 (0,102%)448 (3,372%)26 (0,197%)36 (0,268%)18 (0,127%)
Муслимани5 (0,046%)––––
Југословени3 (0,028%)222 (1,671%)773 (5,857%)69 (0,513%)310 (2,195%)
Македонци––24 (0,182%)14 (0,104%)21 (0,149%)
Албанци––8 (0,061%)1 (0,007%)5 (0,035%)
Мађари––8 (0,061%)14 (0,104%)3 (0,021%)
Словенци––6 (0,045%)8 (0,060%)15 (0,106%)
  1. 1 На пописима од 1971. до 1991. Бошњаци су пописивани углавном као Муслимани.
Демографија
Година Становника
1879. 13.728
1885. 14.195
1895. 16.043
1910. 19.661
1921. 19.106
1931. 21.273
1948. 13.531
1953. 14.026
1961. 14.125
1971. 13.444
1981. 13.199
1991. 13.269

Знамените личности

[уреди | уреди извор]

Општина Билећа је у српској култури, науци, умјетности и спорту препознатљива као родно мјесто или старинско исходиште великог броја истакнутих личности које су оствариле значајне успјехе на домаћем и свјетском нивоу.

Наука, географија и историја

[уреди | уреди извор]
  • Јевто Дедијер (1880—1918) — рођен у билећком селу Чепелица. Био је чувени српски географ, доцент на Београдском универзитету и најближи научни сарадник академика Јована Цвијића. Аутор је капиталног дјела Херцеговина и бројних антропогеографских студија.
  • Владимир Дедијер (1914—1990) — академик, историчар, писац и редовни професор на неколико свјетских универзитета, поријеклом из Билеће.
  • Хамдија Капиџић (1904—1974) — рођен у Билећи, био је истакнути босанскохерцеговачки историчар, редовни професор на Филозофском факултету у Сарајеву и стручњак за период аустроугарске владавине на Балкану.

Књижевност, култура и револуционарни покрети

[уреди | уреди извор]
  • Владимир Гаћиновић (1890—1917) — рођен у селу Качањ. Био је српски књижевник, есејиста, револуционар и главни идеолог и организатор ослободилачког покрета „Млада Босна”.
  • Радослав Братић (1948—2016) — рођен у селу Брестице. Био је истакнути српски књижевник, драматург, уредник часописа Нова Зора и добитник бројних књижевних награда (Исидора Секулић, Андрићева награда).
  • Меша Селимовић (1910—1982) — један од највећих српских писаца 20. вијека. Иако рођен у Тузли, Селимовић је у својим биографским списима увијек истицао да његова породица потиче из билећког села Врањска.
  • Момо Капор (1937—2010) — славни српски писац, сликар и новинар, чија породица води директно поријекло из сеоског насеља Мириловићи код Билеће.

Филмска умјетност и Оскаровци

[уреди | уреди извор]
  • Душан Вукотић (1927—1998) — рођен у Билећи. Био је свјетски познати филмски редитељ, сценариста и аниматор. Остао је уписан у историју кинематографије као први аутор изван Сједињених Америчких Држава који је добио Оскара за најбољи анимирани филм (за остварење Сурогат 1961. године).
  • Карл Малден (Милан Секуловић, 1912—2009) — холивудска глумачка легенда и добитник Оскара за најбољу споредну мушку улогу у филму Трамвај звани жеља (1951). Малденов отац Петар Секуловић је у Америку емигрирао из саме Билеће, гдје породична кућа Секуловића и данас постоји.
  • Емир Кустурица (рођен 1954) — свјетски прослављени филмски редитељ и двоструки добитник Златне палме на Канском фестивалу. Кустурица поријекло своје породице веже за билећко село Плана.

Спорт

[уреди | уреди извор]
  • Тијана Бошковић (рођена 1997) — рођена у Билећи, гдје је и направила прве одбојкашке кораке. Једна је од најбољих свјетских одбојкашица свих времена, вишегодишња репрезентативка Србије, двострука свјетска и европска шампионка, те освајач олимпијских медаља.
  • Ненад Мишановић (рођен 1984) — бивши српски професионални кошаркаш који је у својој каријери наступао за Црвену звезду и бројне европске клубове, рођен у Билећи.
  • Милан Глушац — талентовани српски ватерполо голман чија је породица поријеклом из билећког села Корита. Остварио је историјски успјех на Европском првенству 2026. године у Београду, гдје је као дебитант и први чувар мреже предводио репрезентацију Србије до златне медаље, при чему је изабран и у идеални тим шампионата као најбољи голман Европе.

Историјске личности

[уреди | уреди извор]

Билећки крај је кроз вијекове био поприште кључних историјских догађаја, буна и отпора против освајача, због чега је дао велики број ратника, војвода, устаничких вођа, духовника и народних трибуна:

  • Влатко Вуковић Косача (?—1392) — знаменити српски војвода, господар Хума и најбољи војсковођа краља Твртка I Костроманића. Остао је уписан у историји по томе што је 27. августа 1388. године у чувеној Бици код Билеће до ногу потукао троструко бројнију османлијску војску предвођену Лала Шахин-пашом, што је био први велики пораз Турака у овим крајевима. Наредне године (1389) предводио је лијево крило хришћанске српске војске у Косовском боју.
  • Драгић Рупарић (15. вијек) — средњовјековни српски властелин са подручја билећког краја и један од најистакнутијих дипломата (поклисара) војводе Радослава Павловића. Одиграо је кључну дипломатску улогу током Конавоског рата (1430—1432). Према документима из Државног архива у Дубровнику, Драгић је у више наврата (нарочито у априлу 1430. године) предводио властелинске делегације и водио сложене мировне преговоре са Дубровачком републиком око статуса жупе Конавли.
  • Војвода Грдан (?—1612) — знаменити херцеговачки војвода и никшићко-билећки кнез који је крајем 16. вијека (1596. године) подигао велики општенародни устанак против Османског царства (познат као Устанак војводе Грдана или Први херцеговачки устанак). Организовао је ширу ослободилачку акцију повезујући се са папом Клементом VIII и европским владарима ради ослобођења српских земаља.
  • Глигор Милићевић (1813—1911) — рођен у селу Звијерина код Билеће. Био је један од најпознатијих херцеговачких јунака, војвода и устаничких вођа током чувеног устанка Невесињска пушка (1875—1878). Истакао се невјероватном храброшћу у бојевима на Вучјем долу и Муратoвици, а због свог витештва одликован је и црногорским Обилића орденом. Преминуо је у деветој деценији живота као жива легенда и симбол отпора херцеговачког народа.
  • Прокопије Чокорило (1802—1866) — херцеговачки свештеник, духовник, просвјетитељ и велики љетописац рођен у Билећи. Био је један од главних духовних покретача и народних вођа у устанку Луке Вукаловића (1852—1862). Његови за биљежени љетописи представљају најважнији домаћи историјски извор о животу српског народа и патњама под отоманским зулумом у 19. вијеку у Херцеговини.
  • Тодор Рупар (?—1877) — знаменити херцеговачки устаник и вођа поријеклом са Дивина. Остао је упамћен у историји овог краја по томе што је 1876. године предводио херцеговачке снаге у стратешки важној Битки на Дивину, гдје су његови устаници нанијели озбиљне губитке бројчано надмоћнијој турској војсци што је била увертира пред велику победу на Вучјем долу. Током даљих жестоких борби са османлијским снагама у билећком крају исте године, Тодор Рупар је јуначки погинуо у селу Плана, оставши у народном сјећању као један од највећих симбола отпора Билећке рудине.
  • Владимир Гаћиновић (1890—1917) — рођен у билећком селу Качањ. Књижевник, мислилац и кључни идеолог, покретач и организатор револуционарног омладинског покрета „Млада Босна”. Својим текстовима и политичким деловањем у Швајцарској и Србији потпуно је инспирисао Гаврила Принципа и младобосанце на борбу против аустроугарске тираније.
  • Миро Попара (1913—1942) — рођен у селу Фатница код Билеће. Био је истакнути револуционар, правник, члан Комунистичке партије Југославије (КПЈ) и један од главних организатора и вођа устанка против усташких злочина и фашистичких окупатора 1941. године у Источној Херцеговини. Погинуо је (стрељан) у јулу 1942. године код Невесиња, а због великих револуционарних и ратних заслуга проглашен је за Народног хероја Југославије.
  • Јевто Бошњак (1918—1941) — рођен у селу Подгорје код Билеће. Био је истакнути учесник Народноослободилачке борбе (НОБ) и један од вођа устанка против усташког терора у јуну 1941. године на простору Источне Херцеговине. Погинуо је јуначки у првим данима рата, а због великих заслуга проглашен је за Народног хероја Југославије.

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Процјенa броја становника 2017.”
  2. ^ „Попис становништва, домаћинстава и станова у Републици Српској 2013, РЕЗУЛТАТИ ПОПИСА”
  3. ^ „Процјена броја становника 1996.”
  4. ^ „Попис становништва, домаћинстава и станова у Републици Српској 2013, РЕЗУЛТАТИ ПОПИСА”. http://www2.rzs.rs.ba/. Републички завод за статистику.  Спољашња веза у |work= (помоћ)
  5. ^ „Попис становништва у БиХ 2013.” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 30. 06. 2016. г. Приступљено 29. 01. 2017. 
  6. ^ „Билећа”. избори.ба. Приступљено 9. 11. 2024. 
  7. ^ „Popis 2013 BiH - Etnička/nacionalna pripadnost, vjeroispovijest, maternji jezik”. www.popis.gov.ba. Agencija za statistiku Bosne i Hercegovine. Приступљено 28. 4. 2020. 
  8. ^ „Nacionalni sastav stanovništva Republike Bosne i Hercegovine 1991. (str. 18)” (PDF). fzs.ba. Приступљено 17. 1. 2016. 
  9. ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1981.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 29. 10. 2015. 
  10. ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1971.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 29. 10. 2015. 
  11. ^ „Nacionalni sastav stanovništva FNR Jugoslavije 1961.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 24. 4. 2016. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето са „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Општина_Билећа&oldid=31812019”