Општина Богатић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Општина Богатић
Богатић3.JPG
Зграда скупштине општине Богатић
Грб општине Богатић
Грб
Основни подаци
Држава  Србија
Регион Шумадија и западна Србија
Округ Мачвански округ
Седиште Богатић
Становништво
Становништво Пад 28.883
Географске карактеристике

Serbia Bogatić.png

Остали подаци
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Председник општине Ненад Бесеровац (Социјалистичка партија Србије)

Општина Богатић је општина у Мачванском округу на западу Србије. По подацима из 2004. општина заузима површину од 384 km² (од чега на пољопривредну површину отпада 3651 ha, а на шумску 2.948 ha).

Центар општине је град Богатић. Општина Богатић се састоји од 14 насеља. По подацима из 2011. године у општини је живело 32990 становника. По подацима из 2004. природни прираштај је износио -6,4‰, а број запослених у општини износи 04689 људи. У општини се налази 14 основних и 1 средња школа.

Историја[уреди]

Околина Богатића била је насељена још пре почетка наше ере. За време римске владавине у овој области развила су се многа насеља, а изгледа, и на подручју где се налази данашњи Богатић, јер су овде пронађени фрагменти римских цигала и црепова.

Богатић се први пут помиње за време аустријске окупације Србије 1718-1739. године са 44 породице. Када су Аустријанци 1718. године основали у овој области шабачки дистрикт, који је бројао 75 насељених места, Богатић је међу њима био највеће место. За време првог српског устанка Богатић је био средиште Мачве. Године 1818. имао је 201 кућу. За време кнеза Милоша почела су да се уређују села у Мачви. Тада је и Богатић добио тип ушореног мачванског друмског насеља. Градом је проглашен 1924. године. Становништво Богатића претрпело је велике губитке у балканским ратовима 1912-1913. а нарочито за време првог светског рата 1914-1918. године. При упаду у Мачву 1914. године аустро-угарски војници вршили су велика зверства у Богатићу и околини.У току народне револуције Богатић с околином био је поприште жестоких борби. Град је неколико пута ослобађана у 1941. години. Средином јула 1941. године на Бубањи, у непосредној близини Богатића, формиран је Мачвански народноослободилачки одред који је 7. августа исте године напао и заузео Богатић. Тог дана био је у Богатићу пазарни дан. Поред сељака и великог броја сељачких кола ушла су у град и троја партизанска сељачка кола натоварена оружјем и муницијом.У исто време су и борци одреда пошли за Богатић, помешани с народом. Кад су стигли на одређено место, борци су се одмах нашли код кола, збацили кукурузовину, испод које је било оружје, и зачас су сви борци одреда били под оружјем. Изненадна појава наоружаних људи усред Богатића запрепастила је жандарме који су се без отпора предали. Богатић је ослобођен, а из затвора су пуштени сви политички затвореници. Одмах је у центру града одржан збор на коме је говорио командант одреда. После збора у одред је добровољно ступило неколико десетина бораца. Ослобођење Богатића представљало је велики политички успех о коме се одмах разнео глас по целој Мачви. Град с околином постао је центар ослобођене територије с које је успешно дејствовао Мачвански партизански одред.

У центру градаподигнут је споменик Мики Митровићу и палим борцима у народноослободилачком рату.

Географија[уреди]

Положај општине Богатић у Мачванском округу

Насеља[уреди]

Мапа општине Богатић

Становништво[уреди]

Према попису из 2011. године општина има 28.883 становника.

Национални састав становништва општине по попису 2011. године[уреди]

Етнички састав према попису из 2011.[1]
Срби
  
27.517 95,27 %
Роми
  
514 1,78 %
Хрвати
  
33 0,11 %
Југословени
  
27 0,09 %
Муслимани
  
18 0,06 %
Македонци
  
11 0,04 %
Украјинци
  
11 0,04 %
Мађари
  
7 0,02 %
Црногорци
  
7 0,02 %
Бугари
  
5 0,02 %
Румуни
  
4 0,01 %
Словаци
  
4 0,01 %
Албанци
  
3 0,01 %
Руси
  
3 0,1 %
Словенци
  
3 0,01 %
Немци
  
2 0,01 %
Русини
  
1 0,01 %
остали
  
14 0,05 %
Регионално опредељени
  
7 0,02 %
неизјашњени
  
322 1,12 %
непознато
  
370 1,28 %
укупно: 28.883

Верски састав становништва општине по попису 2011. године[уреди]

Верски састав‍
Православци
  
27.822 96,33 %
Католици
  
45 0,16 %
Протестанти
  
35 0,12 %
Атеисти
  
35 0,12 %
Муслимани
  
19 0,07 %
Агностици
  
1 0,01 %
остали
  
12 0,04 %
неизјашњени
  
378 1,31 %
непознато
  
433 1,50 %

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]