Општина Босилеград

Општина Босилеград
буг. *Община Босилеград*
Општина Босилеград; буг. Община Босилеград;
	Зграда скупштине општине Босилеград
	Застава Грб
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Пчињски
Седиште	Босилеград
Становништво
— 2022.	6.065
Географске карактеристике
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина	570 km2
Остали подаци
Председник општине	Владимир Захаријев (листа „Александар Вучић - Босилеград сутра - Владимир Захаријев”)
Веб-сајт	www.bosilegrad.org

Општина Босилеград (буг. Община Босилеград) је део Пчињског округа чије седиште је Врање. Састоји се од градског насеља Босилеграда и околних села. Према подацима са последњег пописа 2022. године у општини је живело 6.065 становника^[1] (према попису из 2011. било је 8.129 становника).^[2]

Насељена места

Општина Босилеград се састоји из 37 насељених места од којих је једно градско, Босилеград. Највећа насељена места су Босилеград и Рајчиловци која су и једина са преко хиљаду становника, једно има преко 200 становника (Доња Љубата), пет између 100 и 200 (Горња Лисина, Горња Љубата, Доња Лисина, Гложје, Дукат и Радичевци), а осталих 28 места имају мање од 100 становника.

Насељено место	Број становника^[3]		Промена (%)	Етничка већина (2022)^[4]
Насељено место	Попис 2011.	Попис 2022.	Промена (%)	Етничка већина (2022)^[4]
Барје	11	3	-72,73%	Непознато
Белут	58	29	-50,00%	Бугари
Бистар	107	65	-39,25%	Бугари
Босилеград	2.624	2.348	-10,52%	Бугари
Бранковци	77	43	-44,16%	Срби (рел.)
Бресница	45	29	-35,56%	Срби
Буцељево	14	5	-64,29%	Срби
Гложје	278	125	-55,04%	Бугари
Голеш	28	16	-42,86%	Бугари
Горња Лисина	328	189	-42,38%	Бугари (рел.)
Горња Љубата	296	137	-53,72%	Бугари
Горња Ржана	66	30	-54,55%	Бугари
Горње Тламино	129	60	-53,49%	Бугари
Грујинци	63	33	-47,62%	Бугари
Доганица	28	14	-50,00%	Нема већине
Доња Лисина	195	126	-35,38%	Неизјашњени
Доња Љубата	270	211	-21,85%	Бугари
Доња Ржана	49	20	-59,18%	Бугари
Доње Тламино	162	90	-44,44%	Бугари
Дукат	260	116	-55,38%	Бугари
Жеравино	16	17	+6,25%	Срби
Зли Дол	129	63	-51,16%	Бугари
Извор	61	37	-39,34%	Бугари
Јарешник	50	31	-38,00%	Срби
Караманица	47	14	-70,21%	Непознато
Милевци	77	49	-36,36%	Бугари
Млекоминци	88	65	-26,14%	Неизјашњени
Мусуљ	77	36	-53,25%	Бугари
Назарица	28	9	-67,86%	Срби
Паралово	104	88	-15,38%	Бугари
Плоча	49	33	-32,65%	Бугари (рел.)
Радичевци	155	100	-35,48%	Срби (рел.)
Рајчиловци	1.840	1.612	-12,39%	Бугари
Ресен	66	42	-36,36%	Бугари
Рибарци	23	13	-43,48%	Неизјашњени
Рикачево	87	69	-20,69%	Бугари
Црноштица	144	98	-31,94%	Бугари
Општина Босилеград	8.129	6.065	-25,39%	Бугари

Демографија

Демографија^[3]
Година	Становника
1948.	18.816
1953.	19.751
1961.	18.368
1971.	17.306
1981.	14.196
1991.	11.644
2002.	9.931
2011.	8.129
2022.	6.065

Општина Босилеград је према последњем попису из 2022. године имала 6.065 становника што је за 2.064 мање (-25,39%) у односу на претходни попис 2011. на коме је било 8.129 становника.^[3]

Према попису из 2022. већину становништва су чинили Бугари који чине 67,19% укупног становништва. Од мањина највише је било Срба (12,96%) и Рома (2,36%). Од 37 насеља, у 24 су већину чинили Бугари, у 7 Срби, у три се већина није изјаснила, у два је непозната, а у једном није било већине.^[4]

Етнички састав према попису из 2022.‍^[1]

Бугари	4.075	67,19%
Срби	786	12,96%
Роми	143	2,36%
Македонци	26	0,43%
Југословени	18	0,30%
Украјинци	4	0,07%
Остали	27	0,45%
Неизјашњени	690	11,38%
Непознато	296	4,88%

Састав становништва – општина Босилеград
	2022.	2011.
Укупно	6.065 (100,00%)	8.129 (100,00%)
Бугари	4.075 (67,18%)	5.839 (71,82%)
Срби	786 (12,96%)	895 (11,00%)
Неизјашњени	690 (11,37%)	1.110 (13,65%)
Остали	514 (8,47%)	285 (3,50%)

Образовање

На територији општине се налази једна градска основна школа: „Георги Димитров”. Такође постоји и једна средња: Гимназија.

Култура

Центар за културу – Босилеград
Културно-информативни центар „Босилеград“ бугарске националне мањине у Србији
Библиотека Крајиште – Босилеград

Православне цркве

На територији општине Босилеград постоји много православних храмова, део Архијерејског намесништва Босилеградског Епархије Врањске.^[5]

Храм „Св. Тројица“, село Извор

Прекрасни храм је украшен иконама, дело мајстора Самоковске иконописне школе Димитра Зографа, сина Христа Димитрова и старији брат и учитељ Захарија Зографа. 1835. и 1854. године је изографисао 58 икона са иконостаса. Овај храм је изграђен у време реформи у Османској империји, када је било дозвољено да се граде нове цркве једино на основама старих, тако да 21. јула 1833. султан Махмуд Хан II издаје ферман о изградњи овог храма. Овде је отворена и прва килијна школа а ова црква постаје централна нахијска или „вилајетна“ црква целог краја. Зграда је била импресивне величине за то време: 36 m дужине, 19.5 m ширине и око 720 m² површине. Изградња је трајала три године, а добровољни труд су уложили мештани. Мајстори зидари су дошли чак из Дебра. Уз помоћ ове цркве село Извор постаје средиште Ђустендилског крајишта (сада већим делом територије Општине Босилеград). У време „Комунизма“ црква је претрпела велике штете, већи део спољашњих мурала је окречен, а најцењеније иконе су украдене. Потребно је доста напора како би се реконструисала која је уједно и један вредан културно историјски споменик овог краја.

Храм „Рождество Пресвете Богородице“, Босилеград, изграђен 1895. године
Храм „Света Параскева“, село Рибарци
Храм „Св. апостол Филип“, село Бистар, изграђен 1872. године
Храм „Св. апостоли Петар и Павле“, село Божица, изграђен 1904. год.(Општина Сурдулица)
Храм „Св. пророк Илија“, село Горња Лисина, изграђен 1889. год.
Храм „Св. пророк Илија“, село Бресница
Храм „Св. пророк Илија“, село Зли Дол
Храм „Св. Спас“ - Вазнесење Господње, село Доња Љубата изграђен 1875.
Храм „Св. Спас“ - Вазнесење Господње, село Рајчиловци
Храм „Св. Спас“ - Вазнесење Господње, село Доња Лисина
Храм „Св. архангел Михаил“, село Горња Љубата, изграђен 1920.
Храм „Св. Јован Рилски“, село Паралово, изграђен 2009.
Храм „Свети Харалампије“, село Бранковци
Храм „Пресвета Богородица“, село Ресен
Храм „Свети Никола“, село Божица (Општина Сурдулица)
Храм „Свети Никола“, село Кострешевци(Општина Сурдулица)
Храм „Свети Никола“, село Црноштица
Храм „Архангел Гаврило“, село Колуница(Општина Сурдулица)
Храм „Архангел Михаило“, село Стрезимировци(Општина Сурдулица)
Храм „Великомученик Георгије“, село Топли Дол(Општина Сурдулица)
Храм „Св. Тројица“, село Клисура(Општина Сурдулица)
Ловачко удружење
Фолклорни састав
АК Младост Босилеград

Медији

Види још

Референце

^ ^а ^б „Коначни резултати пописа становништва, домаћинстава и станова 2022. (књига 1, национална припадност општине и градови)”. popis2022.stat.gov.rs. Приступљено 21. 12. 2022.
^ „Упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002. и 2011.” (PDF). Београд: Републички завод за статистику. 2014.
^ ^а ^б ^в „Упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, 2011. и 2022. године”. popis2022.stat.gov.rs. Приступљено 19. 2. 2025.
^ ^а ^б „Ethnic composition, all places: 2022 census”. pop-stat.mashke.org. Приступљено 19. 2. 2025.
^ Епархија Врањска

Спољашње везе

Званични сајт општине
Босилеградски форум Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (31. децембар 2006)

[Попис2022-1] а ^б „Коначни резултати пописа становништва, домаћинстава и станова 2022. (књига 1, национална припадност општине и градови)”. popis2022.stat.gov.rs. Приступљено 21. 12. 2022.

[2] „Упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002. и 2011.” (PDF). Београд: Републички завод за статистику. 2014.

[УП-3] а ^б ^в „Упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, 2011. и 2022. године”. popis2022.stat.gov.rs. Приступљено 19. 2. 2025.

[mashke-4] а ^б „Ethnic composition, all places: 2022 census”. pop-stat.mashke.org. Приступљено 19. 2. 2025.

[5] Епархија Врањска

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]