Општина Босилеград

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Општина Босилеград
Bosilegrad5.JPG
Зграда скупштине општине Босилеград

Грб општине Босилеград
Грб

Застава
Основни подаци
Држава  Србија
Управни округ Пчињски
Седиште Босилеград
Становништво
Становништво Пад 8.129
Географске карактеристике
Површина 570 km2

Serbia Bosilegrad.png

Остали подаци
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Председник општине Владимир Захаријев (листа „То смо ми - Владимир Захаријев”)
Веб-сајт www.bosilegrad.org

Општина Босилеград је део Пчињског округа чије седиште је Врање. Састоји се од градског насеља Босилеграда и околних села. У 1991. у општини је живело 11.644 људи (чија етничка структура је била: Бугари 89,8%, Срби 5%, Роми 3%, Црногорци 0,2%, Муслимани 0,01% и остали 1,99%). Према попису становништва 2011. у општини је живело 8.129 људи.

Насеља општине Босилеград

Демографија[уреди | уреди извор]

Етнички састав према попису из 2011.‍[1]
Бугари
  
5.839 71,82 %
Срби
  
895 11,00 %
неизјашњено
  
1.110 13,65 %
остали
  
285 3,50 %

Образовање[уреди | уреди извор]

На територији општине се налази једна градска основна школа: „Георги Димитров“. Такође постоји и једна средња: Гимназија.

Култура[уреди | уреди извор]

  • Центар за културу – Босилеград
  • Културно-информативни центар „Босилеград“ бугарске националне мањине у Србији
  • Библиотека Крајиште – Босилеград

Православне цркве[уреди | уреди извор]

На територији општине Босилеград постоји много православних храмова, део Архијерејског намесништва Босилеградског Епархије Врањске.[2]

  • Храм „Св. Тројица“, село Извор

Прекрасни храм је украшен иконама, дело мајстора Самоковске иконописне школе Димитра Зографа, сина Христа Димитрова и старији брат и учитељ Захарија Зографа. 1835. и 1854. године је изографисао 58 икона са иконостаса. Овај храм је изграђен у време реформи у Османској империји, када је било дозвољено да се граде нове цркве једино на основама старих, тако да 21. јула 1833. султан Махмуд Хан II издаје ферман о изградњи овог храма. Овде је отворена и прва килијна школа а ова црква постаје централна нахијска или „вилајетна“ црква целог краја. Зграда је била импресивне величине за то време: 36 m дужине, 19.5 m ширине и око 720 m² површине. Изградња је трајала три године, а добровољни труд су уложили мештани. Мајстори зидари су дошли шак из Дебра. Уз помоћ ове цркве село Извор постаје средиште Ђустендилског крајишта (сада већим делом територије Општине Босилеград). У време „Комунизма“ црква је претрпела велике штете, већи део спољашњих мурала је окречен, а најцењеније иконе су украдене. Потребно је доста напора како би се реконструисала која је уједно и један вредан културно историјски споменик овог краја.

  • Храм „Рождество Пресвете Богородице“, Босилеград, изграђен 1895. године
  • Храм „Света Параскева“, село Рибарци
  • Храм „Св. апостол Филип“, село Бистар, изграђен 1872. године
  • Храм „Св. апостоли Петар и Павле“, село Божица, изграђен 1904. год.
  • Храм „Св. пророк Илија“, село Горња Лисина, изграђен 1889. год.
  • Храм „Св. пророк Илија“, село Бресница
  • Храм „Св. пророк Илија“, село Зли Дол
  • Храм „Св. Спас“ - Вазнесење Господње, село Доња Љубата изграђен 1875.
  • Храм „Св. Спас“ - Вазнесење Господње, село Рајчиловци
  • Храм „Св. Спас“ - Вазнесење Господње, село Доња Лисина
  • Храм „Св. архангел Михаил“, село Горња Љубата, изграђен 1920.
  • Храм „Св. Јован Рилски“, село Паралово, изграђен 2009.
  • Храм „Свети Харалампије“, село Бранковци
  • Храм „Пресвета Богородица“, село Ресен
  • Храм „Свети Никола“, село Божица
  • Храм „Свети Никола“, село Кострешевци
  • Храм „Свети Никола“, село Црноштица
  • Храм „Архангел Гаврило“, село Колуница
  • Храм „Архангел Михаило“, село Стрезимировци
  • Храм „Великомученик Георгије“, село Топли Дол
  • Храм „Св. Тројица“, село Клисура
  • Ловачко удружење
  • Фолклорни састав
  • АК Младост Босилеград

Медији[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]