Општина Босилеград

Из Википедије, слободне енциклопедије
Општина Босилеград
Bosilegrad5.JPG
Зграда скупштине општине Босилеград

Грб општине Босилеград
Грб

Застава
Основни подаци
Држава  Србија
Регион Јужна и источна Србија
Округ Пчињски округ
Седиште Босилеград
Становништво
Становништво Пад 8.129
Географске карактеристике
Површина 570 km2

Serbia Bosilegrad.png

Остали подаци
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Председник општине Владимир Захаријев (листа „То смо ми - Владимир Захаријев”)
Веб-сајт www.bosilegrad.org

Општина Босилеград је део Пчињског округа чије седиште је Врање. Састоји се од градског насеља Босилеграда и околних села. У 1991. у општини је живело 11.644 људи (чија етничка структура је била: Бугари 89,8%, Срби 5%, Роми 3%, Црногорци 0,2%, Муслимани 0,01% и остали 1,99%). Према попису становништва 2011. у општини је живело 8.129 људи.

Насеља општине Босилеград

Демографија[уреди]

Етнички састав према попису из 2002.[1]
Бугари
  
0 70,86 %
Срби
  
0 13,17 %
неизјашњено
  
0 11,3 %
Југословени
  
0 2,9 %
Етнички састав према попису из 2011.[2]
Бугари
  
5.839 71,82 %
Срби
  
895 11,00 %
неизјашњено
  
1.110 13,65 %
остали
  
285 3,50 %

Образовање[уреди]

На територији општине се налази једна градска основна школа: „Георги Димитров“. Такође постоји и једна средња: Гимназија.

Култура[уреди]

  • Центар за културу - Босилеград
  • Културно-информативни центар „Босилеград“ бугарске националне мањине у Србији

Православне цркве[уреди]

На територији општине Босилеград постоји много православних храмова, део Архијерејског намесништва Босилеградског Епархије Врањске.[3]

  • Храм „Св. Тројица“, село Извор

Прекрасни храм је украшен иконама, дело мајстора Самоковске иконописне школе Димитра Зографа, сина Христа Димитрова и старији брат и учитељ Захарија Зографа. 1835. и 1854. године је изографисао 58 икона са иконостаса. Овај храм је изграђен у време реформи у Османској империји, када је било дозвољено да се граде нове цркве једино на основама старих, тако да 21. јула 1833 султан Махмуд Хан II издаје ферман о изградњи овог храма. Овде је отворена и прва килијна школа а ова црква постаје централна нахијска или „вилајетна“ црква целог краја. Зграда је била импресивне величине за то време: 36 m дужине, 19.5 m ширине и око 720 m² површине. Изградња је трајала три године, а добровољни труд су уложили мештани. Мајстори зидари су дошли шак из Дебра. Уз помоћ ове цркве село Извор постаје средиште Ђустендилског крајишта (сада већим делом територије Општине Босилеград). У време „Комунизма“ црква је претрпела велике штете, већи део спољашњих мурала је окречен, а најцењеније иконе су украдене. Потребно је доста напора како би се реконструисала која је уједно и један вредан културно историјски споменик овог краја.

  • Храм „Рождество Пресвете Богородице“, Босилеград, изграђен 1895. године
  • Храм „Света Параскева“, село Рибарци
  • Храм „Св. апостол Филип“, село Бистар, изграђен 1872. године
  • Храм „Св. апостоли Петар и Павле“, село Божица, изграђен 1904. год.
  • Храм „Св. пророк Илија“, село Горња Лисина, изграђен 1889. год.
  • Храм „Св. пророк Илија“, село Бресница
  • Храм „Св. пророк Илија“, село Зли Дол
  • Храм „Св. Спас“ - Вазнесење Господње, село Доња Љубата изграђен 1875.
  • Храм „Св. Спас“ - Вазнесење Господње, село Рајчиловци
  • Храм „Св. Спас“ - Вазнесење Господње, село Доња Лисина
  • Храм „Св. архангел Михаил“, село Горња Љубата, изграђен 1920.
  • Храм „Св. Јован Рилски“, село Паралово, изграђен 2009.
  • Храм „Свети Харалампије“, село Бранковци
  • Храм „Пресвета Богородица“, село Ресен
  • Храм „Свети Никола“, село Божица
  • Храм „Свети Никола“, село Кострешевци
  • Храм „Свети Никола“, село Црноштица
  • Храм „Архангел Гаврило“, село Колуница
  • Храм „Архангел Михаило“, село Стрезимировци
  • Храм „Великомученик Георгије“, село Топли Дол
  • Храм „Св. Тројица“, село Клисура

Спорт, лов и риболов[уреди]

-Спортско друство младост Босилеград

Медији[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2004. ISBN 978-86-84433-00-0. 
  2. Етничка структура након пописа 2011.
  3. Епархија Врањска

Спољашње везе[уреди]