Општина Босилеград
Општина Босилеград | |||
---|---|---|---|
Зграда скупштине општине Босилеград
| |||
| |||
Основни подаци | |||
Држава | ![]() | ||
Управни округ | Пчињски | ||
Седиште | Босилеград | ||
Становништво | |||
Становништво | ![]() | ||
Географске карактеристике | |||
Површина | 570 km2 | ||
Остали подаци | |||
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) | ||
Председник општине | Владимир Захаријев (листа „То смо ми - Владимир Захаријев”) | ||
Веб-сајт | www.bosilegrad.org |
Општина Босилеград је део Пчињског округа чије седиште је Врање. Састоји се од градског насеља Босилеграда и околних села. У 1991. у општини је живело 11.644 људи (чија етничка структура је била: Бугари 89,8%, Срби 5%, Роми 3%, Црногорци 0,2%, Муслимани 0,01% и остали 1,99%). Према попису становништва 2011. у општини је живело 8.129 људи.
Демографија[уреди | уреди извор]
Образовање[уреди | уреди извор]
На територији општине се налази једна градска основна школа: „Георги Димитров“. Такође постоји и једна средња: Гимназија.
Култура[уреди | уреди извор]
- Центар за културу – Босилеград
- Културно-информативни центар „Босилеград“ бугарске националне мањине у Србији
- Библиотека Крајиште – Босилеград
Православне цркве[уреди | уреди извор]
На територији општине Босилеград постоји много православних храмова, део Архијерејског намесништва Босилеградског Епархије Врањске.[2]
- Храм „Св. Тројица“, село Извор
Прекрасни храм је украшен иконама, дело мајстора Самоковске иконописне школе Димитра Зографа, сина Христа Димитрова и старији брат и учитељ Захарија Зографа. 1835. и 1854. године је изографисао 58 икона са иконостаса. Овај храм је изграђен у време реформи у Османској империји, када је било дозвољено да се граде нове цркве једино на основама старих, тако да 21. јула 1833. султан Махмуд Хан II издаје ферман о изградњи овог храма. Овде је отворена и прва килијна школа а ова црква постаје централна нахијска или „вилајетна“ црква целог краја. Зграда је била импресивне величине за то време: 36 m дужине, 19.5 m ширине и око 720 m² површине. Изградња је трајала три године, а добровољни труд су уложили мештани. Мајстори зидари су дошли шак из Дебра. Уз помоћ ове цркве село Извор постаје средиште Ђустендилског крајишта (сада већим делом територије Општине Босилеград). У време „Комунизма“ црква је претрпела велике штете, већи део спољашњих мурала је окречен, а најцењеније иконе су украдене. Потребно је доста напора како би се реконструисала која је уједно и један вредан културно историјски споменик овог краја.
- Храм „Рождество Пресвете Богородице“, Босилеград, изграђен 1895. године
- Храм „Света Параскева“, село Рибарци
- Храм „Св. апостол Филип“, село Бистар, изграђен 1872. године
- Храм „Св. апостоли Петар и Павле“, село Божица, изграђен 1904. год.(Општина Сурдулица)
- Храм „Св. пророк Илија“, село Горња Лисина, изграђен 1889. год.
- Храм „Св. пророк Илија“, село Бресница
- Храм „Св. пророк Илија“, село Зли Дол
- Храм „Св. Спас“ - Вазнесење Господње, село Доња Љубата изграђен 1875.
- Храм „Св. Спас“ - Вазнесење Господње, село Рајчиловци
- Храм „Св. Спас“ - Вазнесење Господње, село Доња Лисина
- Храм „Св. архангел Михаил“, село Горња Љубата, изграђен 1920.
- Храм „Св. Јован Рилски“, село Паралово, изграђен 2009.
- Храм „Свети Харалампије“, село Бранковци
- Храм „Пресвета Богородица“, село Ресен
- Храм „Свети Никола“, село Божица (Општина Сурдулица)
- Храм „Свети Никола“, село Кострешевци(Општина Сурдулица)
- Храм „Свети Никола“, село Црноштица
- Храм „Архангел Гаврило“, село Колуница(Општина Сурдулица)
- Храм „Архангел Михаило“, село Стрезимировци(Општина Сурдулица)
- Храм „Великомученик Георгије“, село Топли Дол(Општина Сурдулица)
- Храм „Св. Тројица“, село Клисура(Општина Сурдулица)
- Ловачко удружење
- Фолклорни састав
- АК Младост Босилеград
Медији[уреди | уреди извор]
- Радио Кодал
- Радио Босилеград
- Кабловска ТВ Кодал
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
![]() |
Општина Босилеград на Викимедијиној остави. |