Општина Братунац

С Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Општина Братунац
Грб Братунца
Грб
Основни подаци
Држава  Босна и Херцеговина
Ентитет  Република Српска
Сједиште Братунац
Становништво
Становништво (2017
2013
1996)
Пад 18.279[1]
Пад 18.651[2]
18.734[3]
Географске карактеристике
Површина 293 km2

Bratunac municipality.svg

Остали подаци
Временска зона UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Начелник општине Недељко Млађеновић (СНСД)
Поштански број 75420
Позивни број 56
Крсна слава Свети Ђорђе
Дан општине 25. септембар

Мјесец када је Братунац постао општина 1927. године

Веб-сајт www.opstinabratunac.com

Општина Братунац је општина у Републици Српској, БиХ. Сједиште општине се налази у насељеном мјесту Братунац. На попису становништва 2013. године Општина Братунац је имала 18.651[4] становника према подацима Републичког завода за статистику, а према подацима Агенције за статистику Босне и Херцеговине 20.340[5].

Географија[уреди | уреди извор]

Општина Братунац се налази у сјевероисточној Републици Српској, БиХ. Простире се на површини од 293 km2. Смјештена је у регији Средњег Подриња, субрегија Бирач. Граничи се са 5 општина: Зворник, Милићи и Сребреница у Републици Српској и Љубовија и Бајина Башта у Републици Србији. Дужина обале ријеке Дрине која се налази на територији општине је 68 километра. 30 % територије налази се у равничарском појасу уз ријеку Дрину, док остатак чини брдски део општине. Град се налази у равничарском дијелу на надморској висини од 175 метара. Највиши врхови су Крк са 1.098 метара и Чауш са 778 метара. Кроз град протичу двије ријеке: Крижевица и Глоговачка ријека. У општини постоји 27 мјесних заједница са укупно 18.700 становника.

Историја[уреди | уреди извор]

Братунац је постао самостална општина 30. септембра 1927. године, мада се данас тај дан обиљежава 25. септембра као дан општине Братунац.

Распад Југославије[уреди | уреди извор]

За вријеме распада Југославије и рата у Босни и Херцеговини, у Братунцу је побијено много Срба од стране муслимана. Међу бројним злочинима истиче се онај извршен у братуначкој основној школи. Такође је извршен велики злочин на верски празник Божић 1993. године у српском селу Кравица. Том приликом је убијено преко 50 цивила, жена, деце и стараца за један дан. Муслиманским снагама је командовао Насер Орић, касније осуђен па ослобођен пред Међународним кривичним трибуналом. Већи део муслиманскиг становништва је током 1992. напустио општину Братунац и прешао на територије под контролом Армије БиХ, највише у Сребреницу и Тузлу.

Насељена мјеста[уреди | уреди извор]

Мапа насељених места општине Братунац

Подручје Општине Братунац чине насељена мјеста: Абдулићи, Бањевићи, Биљача, Бјеловац, Бљечева, Бољевићи, Брана Бачићи, Братунац, Витковићи, Вољавица, Вранешевићи, Глогова, Дубравице, Жлијебац, Загони, Залужје, Запоље, Јагодња, Јакетићи, Јелах, Јежештица, Јошева, Коњевићи, Красановићи, Кравица, Липеновићи, Лозница, Магашићи, Михаљевићи, Млечва, Мратинци, Оправдићи, Оћеновићи, Пирићи, Побрђе, Побуђе, Подчауш, Полом, Раковац, Реповац, Сикирић, Слапашница, Станатовићи, Суха, Тегаре, Урковићи, Факовићи, Хранча, Хрнчићи и Шиљковићи.

У Општини Братунац постоји 27 мјесних заједница.

Политичко уређење[уреди | уреди извор]

Састав Скупштине Општине Братунац према резултатима избора 2016.
4
4
4
3
2
2
1
1
1
1
1
1
4 4 4 3 2 2 1 1 1 1 1 1 
Од укупно 25 мандата на поједине партије отпада:
За више информација погледајте: Списак начелника и градоначелника у Републици Српској

Општинска администрација[уреди | уреди извор]

Начелник општине представља и заступа општину и врши извршну функцију у Братунцу. Избор начелника се врши у складу са изборним Законом Републике Српске и изборним Законом БиХ. Општинску администрацију, поред начелника, чини и скупштина општине. Институционални центар општине Братунац је насеље Братунац, гдје су смјештени сви општински органи.

Начелник општине Братунац је Недељко Млађеновић испред Савеза за промјене, који је на ту функцију ступио након локалних избора у Босни и Херцеговини 2016. године. Састав скупштине Општине Братунац је приказан у табели.[6]

Становништво[уреди | уреди извор]

Главни чланак: Попис становништва у СФРЈ 1991:Братунац

По посљедњем службеном попису становништва из 1991. године, Општина Братунац је имала 33.619 становника, распоређених у 50 насељених мјеста.

Националност[7] 1991. 1981. 1971.
Муслимани 21.535 (64,05%) 17.349 (57,19%) 13.428 (50,64%)
Срби 11.475 (34,13%) 12.055 (39,74%) 12.820 (48,35%)
Хрвати 40 (0,11%) 41 (0,13%) 50 (0,18%)
Југословени 223 (0,66%) 545 (1,79%) 15 (0,05%)
остали и непознато 346 (1,02%) 343 (1,13%) 200 (0,75%)
Укупно 33.619 30.333 26.513

По проценама становништва из 2002. године, Општина Братунац имала је следећу националну структуру:

  • 1. Домицилно становништво (Срби) 9.658 (49,4%).
  • 2. Интерно расељена лица (Срби) 1.200 (6,1%).
  • 3. Расељена лица (Срби) 5.664 (29,0%).
  • 4. Бошњаци (повратници) 2.500 (15,5%).

Расељена лица су из сљедећих мјеста:

  • Општина Хаџићи: 920 домаћинстава, 1.860 чланова.
  • Општина Босанска Крупа: 220 домаћинстава, 660 чланова.
  • Општина Зеница: 210 домаћинстава, 630 чланова.
  • Општина Доњи Вакуф: 220 домаћинстава, 660 чланова.
  • Сарајево (центар): 18 домаћинстава, 54 члана.
  • Остали градови: 900 домаћинстава, 1.800 чланова.
  • Интерно расељена лица: 400 домаћинстава, 1.200 чланова.
  • Укупно: 2.888 домаћинстава, 6.864 чланова.

У општини Братунац Срби су већинско становништво.

Национални састав 2013.[уреди | уреди извор]

Етнички састав према попису из 2013.‍
Срби
  
 11.897 63,79 %
Бошњаци
  
 6.588 35,32 %
Хрвати
  
 30 0,17 %
Остали
  
 136 0,72 %
укупно: 18.651

Мјесне заједнице 1991.[уреди | уреди извор]

До рата 1992. године, Општина Братунац је била организована је у 13 мјесних заједница:

  • МЗ Бјеловац (3.985 ст.) — обухватала је насељена мјеста: Биљача, Бјеловац, Залужје, Запоље, Лозница, Пирићи, Сикирић и Тегаре.
  • МЗ Бљечева (1.197 ст.) — обухватала је насељена мјеста: Бљечева и Загони.
  • МЗ Братунац (7.695 ст.) — обухватала је насељено мјесто Братунац.
  • МЗ Вољавица (1.625 ст.) — обухватала је насељена мјеста: Вољавица и Побрђе.
  • МЗ Глогова (1.913 ст.) — обухватала је насељено мјесто Глогова.
  • МЗ Жлијебац (999 ст.) — обухватала је насељена мјеста: Жлијебац, Јагодња, Јакетићи и Јошева.
  • МЗ Коњевић Поље (4.583 ст.) — обухватала је насељена мјеста: Коњевићи, Побуђе и Хрнчићи.
  • МЗ Кравица (3.359 ст.) — обухватала је насељена мјеста: Бањевићи, Брана Бачићи, Јежештица, Кравица, Липеновићи, Мратинци, Оправдићи, Оћеновићи, Урковићи и Шиљковићи.
  • МЗ Осамско (2.244 ст.) — обухватала је насељена мјеста: Витковићи, Дубравице, Красановићи, Полом и Слапашница.
  • МЗ Подчауш (1.263 ст.) — обухватала је насељена мјеста: Јелах, Подчауш и Раковац.
  • МЗ Суха (1.379 ст.) — обухватала је насељена мјеста: Михаљевићи и Суха.
  • МЗ Факовићи (1.526 ст.) — обухватала је насељена мјеста: Абдулићи, Бољевићи, Вранешевићи, Млечва, Станатовићи и Факовићи.
  • МЗ Хранча (1.851 ст.) — обухватала је насељена мјеста: Магашићи, Реповац и Хранча.

Послије потписивања Дејтонског споразума, пријератна општина Братунац у цјелини остала је у саставу Републике Српске.

Познате личности[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Процјенa броја становника 2017.”
  2. ^ „Попис становништва, домаћинстава и станова у Републици Српској 2013, РЕЗУЛТАТИ ПОПИСА”
  3. ^ „Процјена броја становника 1996.”
  4. ^ „Попис становништва, домаћинстава и станова у Републици Српској 2013, РЕЗУЛТАТИ ПОПИСА”. http://www2.rzs.rs.ba/. Републички завод за статистику.  Спољашња веза у |work= (помоћ)
  5. ^ Попис становништва у БиХ 2013.
  6. ^ „Братунац”. избори.ба. Приступљено 8. 11. 2016. 
  7. ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Општина_Братунац&oldid=23077633”