Општина Високо

Из Википедије, слободне енциклопедије
Високо
Грб
Основни подаци
Држава  Босна и Херцеговина
Ентитет  Федерација БиХ
Кантон  Зеничко-добојски кантон
Становништво
Становништво 46.160 (2009)[1]
Географске карактеристике
Површина 232 km2

BiH municipality location Visoko.svg

Остали подаци
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Начелник општине Амра Бабић (СДА)
Позивни број (+387) 32
Веб-сајт www.visoko.gov.ba

Високо је општина у Зеничко-добојском кантону у централном дијелу Федерације БиХ. Сједиште општине је у Високом.

Географија[уреди]

Општина Високо се простире на површини од 232 км2. Граничи се са општинама Кисељак, Бусовача, Какањ, Вареш, Бреза, Илијаш и Илиџа. Повезана је магистралним путем Сарајево-Зеница према сјеверу и регионалним путевима са сусједним општинама, а жељезничком пругом у правцу Јадранског мора.

Природна средина општине одређена је долинама ријека Босне и Фојнице, морфолошким диференцијацијама долина са падинама подбрда и вијенцем високих планина средње Босне — Озрена, Вранице и Звијезде. Простор општине досеже релативно ниске надморске висине и то од 399 до 1050 м надморске висине, што је веома повољно за развој пољопривредне производње, индустрије, грађења и одржавања саобраћајница и других система комуналне инфраструктуре.

Становништво[уреди]

По посљедњем службеном попису становништва из 1991. године, Општина Високо је имала 46.160 становника, распоређених у 88 насељених мјеста.

Националност[2] 1991. 1981. 1971.
Муслимани [а] 34.373 (74,46%) 28.838 (70,50%) 25.683 (72,34%)
Срби 7.471 (16,18%) 6.831 (16,70%) 7.166 (20,18%)
Хрвати 1.872 (4,05%) 1.879 (4,59%) 1.914 (5,39%)
Југословени 1.464 (3,17%) 2.783 (6,80%) 392 (1,10%)
остали и непознато 980 (2,12%) 570 (1,39%) 348 (0,98%)
Укупно 46.160 40.901 35.503

Општина Високо је 1991. године имала је 46.160 становника, што на површини од 232 km2 достиже 197,32 становника по квадратном километру. Од тога на градско подручје отпада 14.140 становника, или 30 %, а на ванградска подручја 31.990 становника, или 69,4 %.

На једно домаћинсво долази 3,6 становника на општини, од чега у градском подручју 3,3, а у ванградском 4,0 становника на једно домаћинство. Присутна је тенденција лаганог раста становништва у градском подручју, што је резултат природног прираштаја, уз незнатан механички прилив.[тражи се извор]

Старосна категорија становништва предшколског и школског узраста (до 19 година) чини једну трећину укупног становништва, док на становништво од 19 до 60 година отпада 55 % укупног становништва.

Према попису становништва од 31. јануара 1921. године у ужем Височком срезу било је 33808 становника (без села Луке). Изузевши Роме (450 душа) све остало становништво су Срби и Хрвати. Стално настањено домаће становништво је имало 1489 родова, од којих су: 842 муслимани, 372 православни, 275 римокатолици. (М. С. Филиповић — Живот и обичаји народни у Височкој нахији)

Насељена мјеста[уреди]

Послије потписивања Дејтонског споразума цијела Општина Високо ушла је у састав Федерације БиХ.

Насељена мјеста у Општини Високо су:

Напомене[уреди]

  1. Муслимани се данас углавном изјашњавају као Бошњаци.

Референце[уреди]

  1. Saopćenje Federalnog saveza za statistiku 9. septembar 2009. godine, Приступљено 17. 4. 2013.
  2. Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Спољашње везе[уреди]