Пређи на садржај

Општина Војнић

С Википедије, слободне енциклопедије
Општина Војнић
Административни подаци
Држава Хрватска
ТериторијаКордун
ЖупанијаКарловачка
СедиштеВојнић
Становништво
 — 2021.Пад 3.602
Географске карактеристике
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Површина240 km2
Остали подаци
Начелник општинеНебојша Андрић [1] (ХДЗ)
Позивни број+385 47
Регистарска ознакаKA

Општина Војнић се налази на Кордуну, у саставу Карловачке жупаније, Република Хрватска. Сједиште општине је у Војнићу. Према подацима са последњег пописа 2021. године у општини је живело 3.602 становника.[1]

Географија

[уреди | уреди извор]

Општина се налази у источном дијелу жупаније. Граничи са градом Карловцем на сјеверу, на западу са градом Слуњем и општином Крњак. Источно је Сисачко-мословачка жупанија, а јужно је општина Цетинград, као и Босна и Херцеговина.

Историја

[уреди | уреди извор]

У периду од 1991. до августа 1995, општина је припадала Републици Српској Крајини. До 1997. године Војнић је био дио Сисачко-мославачке жупаније. Територијалном реорганизацијом у Хрватској, нису мијењане границе старе општине Војнић, нити су формирана нова насељена места.

Насељена мјеста

[уреди | уреди извор]

Становништво

[уреди | уреди извор]

Према попису становништва из 2001. године општина Војнић има 5.495 становника у 46 насељена мјеста.[2] Већину чине Срби (50%) а бројни су и Хрвати (36%), досељеници из БиХ. Остали су Муслимани и Бошњаци.

Према попису становништва из 2011. године, општина Војнић је имала 4.764 становника.[3]

Од 1921. до 1948. године број становника општине је опао за 34%. 1948. године су сљедећа села у општини имала већинско српско становништво: Будачка Ријека, Будачки Горњи, Вељун, Војнић, Дуњак, Кнежевић Коса, Козинац Велики, Крњак, Крстиња, Купљенско, Перјасица, Перјасица Доња, Полој Средњи, Присјека, Свињица Крстињска, Скрад Горњи, Тушиловић, Утиња, Утиња Врело и Шливња.

Број становника по пописима

[уреди | уреди извор]
Општина Војнић[4]
година пописа 2001. 1991. 1981. 1971. 1961. 1953. 1948. 1931. 1921. 1910. 1900. 1890. 1880. 1869. 1857.
бр. становника 5.495 8.236 8.908 9.590 10.490 10.906 9.947 13.563 12.014 12.351 11.879 11.205 9.783 10.535 9.976

Национални састав

[уреди | уреди извор]
Општина Војнић[4]
година пописа 2001. 1991. 1981. 1971. 1961.
Срби 2.747 (49,99%) 7.366 (89,44%) 7.895 (88,63%) 9.146 (95,37%) 10.133 (96,59%)
Хрвати 1.980 (36,03%) 116 (1,40%) 127 (1,42%) 188 (1,96%) 299 (2,85%)
Југословени 158 (1,91%) 479 (5,37%) 131 (1,36%) 14 (0,13%)
остали и непознато 768 (13,97%) 596 (7,23%) 407 (4,56%) 125 (1,30%) 44 (0,41%)
укупно 5.495 8.236 8.908 9.590 10.490

Национални састав општине 2011.

[уреди | уреди извор]

На попису становништва 2011. године, општина Војнић је имала 4.764 становника, следећег националног састава:[5]

Попис 2011.‍
Срби
  
2.130 44,71%
Хрвати
  
1.769 37,13%
Бошњаци
  
318 6,68%
остали и непознато
  
547 11,48%
укупно: 4.764

Национални састав општине 2021.

[уреди | уреди извор]

На попису становништва 2021. године, општина Војнић је имала 3.602 становника, следећег националног састава:[6]

Попис 2021.‍
Хрвати
  
1.467 40,73%
Срби
  
1.385 38,45%
Бошњаци
  
380 10,55%
остали и непознато
  
370 10,27%
укупно: 3.602

Споменици

[уреди | уреди извор]

На територији општине налази се Меморијални парк Петрова гора, основан 1966. године. У саставу Меморијалног парка налази се партизанска болница, споменик антифашистичкој борби на Петровцу, партизанско гробље, логор у Перни, омладински прихватни центар и још неколико мањих објеката. До посљедњег рата, уз Ловачку кућу „Муљава“, то је био познати излетнички центар који је годишње посјећивало преко 60.000 људи.

Данас, нажалост, цијели комплекс Меморијалног парка стоји девастиран, опљачкан и у потпуности неискориштен.

На територији општине се такође налазе остаци средњовјековног града Клокоча.

  1. ^ „Резултати пописа 2021. године”. popis2021.hr. Архивирано из оригинала 14. 01. 2022. г. Приступљено 11. 11. 2022. 
  2. ^ „Попис становништва 2001.”. Државни завод за статистику РХ. 2001. Приступљено 6. 7. 2012. 
  3. ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Архивирано из оригинала 15. 11. 2013. г. Приступљено 11. 5. 2013. 
  4. ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
  5. ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Архивирано из оригинала 09. 06. 2020. г. Приступљено 23. 11. 2013. 
  6. ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Архивирано из оригинала 09. 06. 2020. г. Приступљено 23. 11. 2013. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]