Општина Гламоч

Из Википедије, слободне енциклопедије
За друга значења, погледајте Гламоч (вишезначна одредница).
Гламоч
Грб
Основни подаци
Држава  Босна и Херцеговина
Ентитет  Федерација БиХ
Кантон  Кантон 10
Становништво
Становништво (2013.) Пад 3.860
Географске карактеристике
Површина 1.033,9 km2

BiH municipality location Glamoč.svg

Остали подаци
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Начелник општине Радован Марковић (СНСД)
Позивни број (+387) 34
Гламоч

Општина Гламоч је општина у Кантону 10, Федерација Босне и Херцеговине, БиХ. Сједиште општине се налази у Гламочу. Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, у општини Гламоч је укупно пописано 3.860 лица.

Географија[уреди]

Простор Гламоча и гламочке општине обухвата типичан крашки крај са два геоморфолошка подручја — пространу раван Гламочког поља од око 129 км2 површине и много веће подручје планинских била и крашких висоравни од око 867 км2.

Гламочко поље[уреди]

За више информација погледајте: Гламочко поље

Гламочко поље је пространа и доста затворена крашка равница која је издужена правцем СЗ-ЈИ око 45 км. Поље је најшире, 12 км, у свом централном дијелу на правцу Гламоч — Подгреда. Најуже је између Видимлија и Осоја гдје су се планинске стране, које га уоквирују, приближиле на само 700 м.

Планине[уреди]

Са свих страна Гламочко поље је просто забарикадирано високим крашким планинама које су се испеле на 2.006 м над нивоом мора и 1100 м над нивоом поља. Почев од крајњег југоистока ове крашке висоравни и планинска била надовезују се једна на другу овим редом: Цинцар 2006, Малован 1830, Курљај 1590, Виторог 1910, Чардак 1604, Млиништа 1230, Риђуша 1361, Овчар 1578, Буковача 1651, Црни врх 1359, Боровњача 1040, Шатор 1876, Старетина 1490, Чатрња 1634, Голија 1890, Корићина 1172 и Круг 1297 метара. Овај планински ланац одваја Гламочко поље од долине Врбаса, Пливе, Сане и Унца, Граховског, Ливањског и Купрешког поља правећи од њега на тај начин доста затворену и изоловану цјелину.

Хидрологија[уреди]

Основне хидролошке карактеристике овог простора у односу на сусједна подручја су помањкање воде, типична крашка хидрографска слика, пространи планински пашњаци и велики шумски комплекси.

Вода је у овом крају највећи проблем, може се рећи ограничавајући фактор у развоју општине. Према годишњој количини падавина воде је и више него што треба; проблем је што је она концентрисана у зимском периоду, док љети наступају суше. Љети се за снабдјевање становници највише користе водом из бунара и чатрња. Ове се воде ријетко филтрирају па често долази до појаве стомачних обољења. Само је неколицина сеоских насеља успјешно ријешила проблем снабдјевања водом.

Највеће језеро у Гламочкој општини је језеро Храст површине 25.000 м2. Ту су још два мања језера: Шаторско површине 8.000 м2 и језеро Бусија површине 4.000 м2.

Клима[уреди]

У климатском погледу цијели гламочки крај припада планинском крашком климату са кратким, сушним и свјежим љетом и веома дугим, сњежним и суровим зимама. Прољећно и јесење вријеме овде врло кратко трају. Већ од септембра јављају се први сњегови, који формирају доста високи сњежни покривач, који се отопи тек средином маја. Децембар, јануар и фебруар увијек имају просјечну температуру испод нуле. Љети температура ријетко када прелази 20°, а обично се креће око 15°. Просјечна годишња температура износи 7,2° C. Над гламочким крајем током године падне просјечно изнад 1480 mm падавина, од чега у хладнијем дијелу године више од четири петине.

Историја[уреди]

Повјереништво за Општину Гламоч[уреди]

Повјереништво за Општину Гламоч је формирано 1996. године на основу Тачке 2. Амандмана XXXV на Устав Републике Српске и Тачке 2. Одлуке о образовању повјереништава за општине односно подручја која су у цјелини или дјелимично ушла у састав Федерације БиХ. Повјереништво општине извршава налоге Народне скупштине, Предсједника Републике и Владе Републике Српске и врши послове из надлежности Скупштине општине и Извршног одбора ускладу са законом. Сједиште повјереништва је било у Бања Луци. Повјереништво је образовано у сљедећем саставу:[а]

  1. Милош Чегар, предсједник,
  2. Недељко Бабић,
  3. Саво Ђорда
  4. Милан Бојиновић,
  5. Бранко Ћулум,
  6. Недељко Ђукић,
  7. Мирко Талијан.

Насељена мјеста[уреди]

Бабића Брдо, Биличић, Ваган, Видимлије, Врба, Долац, Драгњић, Дубраве, Ђуличан, Гламоч, Главица, Заглавица, Зајаруга, Исаковци, Јакир, Камен, Карајзовци, Карловац, Копић, Корићна, Ковачевци, Красинац, Малкочевци, Мало Село, Маслина Страна, Младешковци, Оџак (диo), Опачић, Пердухово Село, Петрово Врело, Подглавица, Подградина, Подгреда, Подкрај, Поповићи, Прибеља, Пријани, Радаслије, Рајићке, Рељино Село, Роре, Рудине, Скуцани, Старо Село, Стекеровци, Ћирићи, Ћослије, Халапић, Хасанбеговци (диo), Хасићи, Хотковци (диo), Хозићи, Хрбине (диo), Црни Врх и Шумњаци.

Општина је у периоду од 1992. до 1995. била у саставу Републике Српске, да би након потписивања Дејтонског споразума припала Федерацији БиХ.

Саобраћај[уреди]

Осим путног саобраћаја у Гламочу се налази и Писта Сухопоље, удаљена од центра општине 4 km. Конфигурација Гламочког поља је таква да авиони могу слетати на неколико мјеста.

Становништво[уреди]

Попис 2013. године[уреди]

На попису становништва 2013. године, општина Гламоч је имала 3.860 становника, следећег националног састава:

Попис 2013.[1]
Срби
  
1.679 43,49 %
Бошњаци
  
1.251 32,41 %
Хрвати
  
906 23,47 %
Остали
  
13 0,33 %
неизјашњени
  
11 0,28 %
укупно: 3.860

Претходни пописи[уреди]

По посљедњем службеном попису становништва из 1991. године, општина Гламоч је имала 12.593 становника, распоређених у 55 насељених мјеста.

Националност[2] 1991. 1981. 1971. 1961.
Срби 9.969 11.106 13.870
Муслимани 2.243 2.276 2.621
Југословени 116 389 31
Хрвати 184 238 378
Црногорци 6 11
Македонци 3 2
Мађари 3
Албанци 4 9
остали и непознато 31 95 57
Укупно 12.543 14.120 16.979 15.835
Демографија
Година Становника
1961. 15.835
1971. 16.979
1981. 14.120
1991. 12.543

Национални састав данас[уреди]

Крајем рата у БиХ здружене јединице војске Републике Хрватске, Хрватског вијећа обране и Армије Републике Босне и Херцеговине заузеле су подручје Гламоча, што је изазвало егзодус готово целокупног српског становништва. По кућама протераних и избјеглих Срба населили су се Хрвати. Од краја рата до данас повратак Срба тече споро, али је постојан. Данас се са сигурношћу може рећи да су Срби поново већинско становништво, како у самом граду и на подручју целе општине Гламоч.

Према незваничним подацима из 2008. године Општина Гламоч има око 5.900 становника са сљедећим националним саставом[3]:

  • Срби — 4.000 (67,80%)
  • Хрвати — 1.000 (16,95%)
  • Бошњаци — 900 (15,25%)

Види још[уреди]

Напомене[уреди]

  1. Службени гласник Републике Српске 12/96

Референце[уреди]

  1. Попис 2013.
  2. Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
  3. Завичајно удружење Гламоч: Становништво, Приступљено 17. 4. 2013.

Извори[уреди]

Спољашње везе[уреди]