Град Градишка

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Градишка
Грб
Основни подаци
Држава  Босна и Херцеговина
Ентитет  Република Српска
Становништво
Становништво 62.000
Географске карактеристике
Површина 762 km2

BH municipality location Gradiska.png

Остали подаци
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Начелник општине Никола Крагуљ (СНСД) [1]
Позивни број 51
Веб-сајт www.opstina-gradiska.com/

Општина Градишка налази се у сјеверозападном дијелу Републике Српске, Босне и Херцеговине, захватајући Лијевче поље и Поткозарје, са површином од 762 km². Сједиште општине се налази у Градишци.

Географија

Ријеком Савом на сјеверу у дужини од преко 40 km граничи се са Хрватском, општинама Новом Градишком и Новском, са источне стране са Општином Србац, са југа највећим дијелом са Лакташима и дјелимичпо са подручјем Града Бање Луке, а са запада и југозапада козарско-дубичком и приједорском општином.

Поред ријеке Саве, која је у овом подручју пловна, општина је богата и брдским ријекама, од којих су највеће Врбашка, Јабланица, Јурковица и Лубина.

Градишка је лоцирана на надморској висини од 92 m, плодна лијевчанска равница је на просјечној иадморској висини од 110 m, а поједина села у брдском подручју и до 300 m.

Повољни климатски континентални услови и географски положај, велико шумско богатство планине Козаре и Просаре, плодно Лијевче поље и дијелови Посавине, погодно брежуљкасто обрадиво земљиште, налазишта камена дијабаза, богато налазиште мермера у Просари, пловност ријеке Саве и друге погодности, утицале су на развој бројних области привређивања, а првенствено примарне пољопривредне производње, прехрамбене и дрвне индустрије као и других привредних грана.

Насељена мјеста

Подручје Општине Градишка чине насељена мјеста:

Аџићи, Берек, Бистрица, Бок Јанковац, Брестовчина, Буковац, Вакуф, Вилуси, Врбашка, Гашница, Горња Долина, Горња Јурковица, *Горња Липовача, Горњи Карајзовци, Горњи Подградци, Градишка, Грбавци, Греда, Доња Долина, Доња Јурковица, Доњи Карајзовци, Доњи Подградци, Драгељи, Дубраве, Елезагићи, Жеравица, Јабланица, Јазовац, Кијевци, Козара, Козинци, Кочићево, Крајишник, Крушкик, Ламинци Брезици, Ламинци Дубраве, Ламинци Јаружани, Ламинци Сређани, *Липовача, Лисковац, Лужани, Мачковац, Машићи, Милошево Брдо, Миљевићи, Мокрице, *Мичије, Насип, Нова Топола, Ново Село, (Обрадовац) Орахова, Орубица, Петрово Село, Ровине, Рогољи, Романовци, Самарџије, Совјак, Средња Јурковица, Сеферовци, Требовљани, Трновац, Трошељи, Турјак, Церовљани, Цимироти, Чатрња, Челиновац, Чикуле и Шашкиновци.

Општина има 68 насеља, организованих у 53 мјесне заједнице. Највећа сеоска насеља су Нова Топола, Г. Подградци, Орахова и Турјак. Цијело подручје општине је електрифицирано, а у завршној фази је телефонизација сеоског подручја. Послије потписивања Дејтонског споразума, општина Босанска Градишка у цјелини, ушла је у састав Републике Српске. Име граду и општини је промијењено 1992. у Градишка.

Саобраћај

Сва села су повезана са сједиштем општине аутобуским линијама, а из Градишке се свакодневно одржавају аутобуске линије према Бањој Луци, Београду, Новом Саду, Суботици, Сарајеву и другим мјестима. Градишка је удаљена од Бање Луке 50 km, од Београда 280 km, а од Загреба 130 km.

Путну мрежу чини 700 km локалних и регионалннх путева и 90 km магистралних путева, који преко Градишке воде према источном дјелу Републике Српске и Бања Луци, а на сјевер према Средњој и Западној Европи.

У Градишци се налази и један од најзначајнијих међународних граничних прелаза у Републици Српској за путнички и теретни саобраћај.

Становништво

На подручју општине живи око 62.000 становника, а у самом граду 18.000.

Становништво

По последњем службеном попису становништва из 1991. године, Општина Градишка је имала 59.974 становника, распоређених у 68 насељених места.

Становништво општине Босанска Градишка
година пописа 1991. 1981. 1971.
Срби 35.753 (59,61%) 32.825 (56,50%) 35.038 (65,39%)
Муслимани 15.851 (26,42%) 13.026 (22,42%) 12.688 (23,68%)
Хрвати 3.417 (5,69%) 3.544 (6,10%) 4.415 (8,23%)
Југословени 3.311 (5,52%) 7.255 (12,48%) 415 (0,77%)
остали и непознато 1.642 (2,73%) 1.445 (2,48%) 1.025 (1,91%)
укупно 59.974 58.095 53.581

Привреда

Захваљујући природним ресурсима у протеклим деценијама остварен је изузетно успјешан привредни раст и развој. Економска основа стално је унапређивана изградњом нових привредних и инфраструктурних објеката, повећањем производње и извоза на страна тржишта.

Мале занатске радионице, прерастале су у савремене фабрике, а на ресурсима великог шумског богатства Козаре и Просаре, те плодних ораничних површина Лијевче поља и Поткозарја, изграђени су прерађивачки капацитети у индустрији намјештаја, дрвној, пољопривредној и прехрамбеној индустрији. Упоредо су развијана и предузећа у осталим привредним гранама а посебно у металној и текстилној индустрији, машиноградњи, грађевинарству, трговини те производњи електро — материјала и пластике.

Привредни развој индустријских предузећа успјешно је пратио и развој комуналних и услужних дјелатности. У протеклих 50 година изграђен је цјелокупни привредни потенцијал, стамбени фонд, те инфраструктурни објекти, са тенденцијом сталне доградње.

У привреди Општине Градишка запослено је 6.000 радника, а у области ванпривреде око 2.000. Основни носиоци привредних активности су државна предузећа, од којих је 16 са статусом предузећа од значаја за републику, а 13 предузећа је општинског значаја.

У предузећима државног сектора, која остварују 35% друштвеног производа општине, запошљавају 50 % укупног броја запослених и реализују цјелокупан извоз, у току је процес трансформације државног капитала. У односу на предратни период достигнут је ниво индустријске производње од 25%, што указује на велике могућности у повећању степена инсталисаних капацитета и запослености.

На подручју општине послује преко 600 приватних предузећа и више од 1.400 приватних радњи. Већина активности приватног сектора усмјерена је на подручју трговине и угоститељства, а мањи број у неким од производних дјелатности.

Природни, географски, привредни и људски потенцијали, добра су основа и гаранција за бољи живот становништва и свеукупни развој Општине Градишка и Републике Српске. Свеукупно гледајући општина Градишка представља веома интересантно подручје за све облике привредних активности и инвестиционих улагања.

Култура

Дуга историјска прошлост и археолошки локалитети су доказ да градишко подручје има веома богату културну традицију. Овдје се живјело и радило још у праисторијско доба. Свака наредна друштвена епоха оставила је неизбрисив траг у културном наслеђу овог краја.

И данас је културни живот у општини веома динамичан и разноврстан. Основни носилац културних збивања је Дом културе "Вељко Чубриловић" који у сарадњи са другим субјектима из области културе може успјешно да реализује различите културне програме и садржаје.

Дом културе пружа услове за рад Народне библиотеке "Јован Дучић" која располаже са преко 30.000 наслова класичне и стручне литературе. У Дому културе ради Градски женски хор који је свој вишегодишњи рад крунисао са неколико високих признања, КУД "Коловит" те Аматерско позориште младих "Анастасија". У згради Дома културе су сједишта и других носиоца активности као што су: Народни универзитет, Удружење књижевника, Удружење ликовних умјетника те српска друштва "Просвета", Соколско друштво, "Добротвор" и Коло српских сестара.

На подручју општине Српска православна црква је организована у 10 парохија, у којима је изграђено 12 храмова и 10 капела. Највећи је Храм Покрова Пресвете Богородице у Градишци чија је изградња започела 1965. године и трајала до 1973. године, када је Храм и освештан. Најстарија црква је у селу Романовцима - Храм светог Николе, изграђен прије 400 година. У њему се 1904. године вјенчао познати српски писац и народни трибун Петар Кочић.

У области информисања већ 20 година дјелује Српски радио Градишка, као најстарија медијска кућа. У Градишци успјешно раде и електронски медији у приватном власништву - "Виком" радио и телевизија.

Спорт

Спортски живот у Општини Градишка има богату традицију. Међу најстаријим и најмасовнијим спортовима свакако треба поменути фудбал. Најзначајнији је фудбалски клуб Козара који се такмичи у Премијер лиги Босне и Херцеговине. Први је освајач Купа Републике Српске. ФК Козара свој рад и наступе везује за градски фудбалски стадион. Поред овог Клуба постоји још 25 регистрованих фудбалских клубова који се такмиче у нижим ранговима.

Поред фудбалских у граду постоје два рукометна клуба, два кошаркашка, два одбојкашка, куглашки, шаховски и четири карате клуба. Од којих се посебно истиче Карате Клуб Соко Градишка. На челу са Милутином Пуљаревићем који се у догледно време бавио професионално овим спортом. Дугогодишњи стручњак чији су успјеси забиљежени у домовини овог спорта као и у Холивуду. Један од најуспијешнијих и најтрофејнијих клубова у Републици Српској.

Значајно мјесто у дијелу спортских и рекреативних активности припадају Центру за подводне активности „Свети Никола“, Удружењу ловаца, риболоваца као и активностима везаним за школски и рекреативни спорт.

Важно је истаћи да је у последње 3 године, захваљујући и средствима донатора, а прије свих УСАИД-а и Јапанске владе, извршена реконструкција најзначајнијих објеката у здравству, школству, култури и спорту, чиме су створени добри услови за рад у овим дјелатностима. Општина Градишка остварује добру сарадњу са другим општинама и институцијама у Републици Српској, а посебно са братским градовима Ћупријом у Србији и Кавалом у Грчкој.

Познате личности

Види још

Спољашње везе