Општина Дебар
Дебар Дебар | |||
---|---|---|---|
![]() | |||
| |||
Основни подаци | |||
Држава | ![]() | ||
Становништво | |||
Становништво | 19.542 | ||
Густина насељености | 134,15 ст./km2 | ||
Географске карактеристике | |||
Површина | 145,67 km2 | ||
Остали подаци | |||
Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) | ||
Веб-сајт | www.dibra.gov.mk |
Општина Дебар је једна од 13 општина Југозападног региона у Северној Македонији. Седиште општине је истоимени град Дебар.
Положај[уреди | уреди извор]

Општина Дебар налази се у западном делу Северне Македоније и погранична је према Албанији на западу. Са других страна налазе се друге општине Северне Македоније:
- север — Општина Маврово и Ростуша
- исток — Општина Другово
- југоисток — Општина Дебарца
- југ — Општина Средиште Жупа
Природне одлике[уреди | уреди извор]
Рељеф: Општина Дебар налази у средишем делу тока Црног Дрима, у истоименој области Дебар. Западни део општине нижи и котлински, док је источни планински — планина Дешат на североистоку и планина Стогово на југоистоку.
Клима у општини влада оштрија варијанта умерене континенталне климе због знатне надморске висине.
Воде: Најважнији ток у општини је река Црни Дрим, а сви мањи водотоци су њене притоке. Најважнија притока је река Радика, на којој је образовано вештачко Дебарско језеро.
Становништво[уреди | уреди извор]
Општина Дебар имала је по последњем попису из 2002. г. 19.542 ст., од чега у седишту општине, граду Дебру, 14.000 ст. (72%). Општина је густо насељена.
Национални састав по попису из 2002. године био је:
Број | Постотак | |
Укупно | 19.542 | 100% |
Албанци | 11.348 | 62,2% |
Македонци | 3.911 | 18,8% |
Турци | 2.684 | 11,0% |
Роми | 1.080 | 6,3% |
остали | 519 | 2,7% |
Према званичном попису из 2002, као Срби изјашњава се 22 људи [1].
Насељена места[уреди | уреди извор]
У општини постоје 18 насељених места, једно градско (Дебар), а осталих 17 са статусом села:
Познате личности[уреди | уреди извор]
- Алекса Јовановић Коџа, српски просветни радник и историчар