Општина Кладањ

Из Википедије, слободне енциклопедије
Кладањ
Грб
Основни подаци
Држава  Босна и Херцеговина
Ентитет  Федерација БиХ
Кантон  Тузлански кантон
Становништво
Становништво 14.806 (2012)[1]
Географске карактеристике
Површина 325 km2

Kladanj municipality.svg

Остали подаци
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Начелник општине Јусуф Чавкуновић (СДУ БиХ)
Позивни број (+387) 35
Веб-сајт www.kladanj.ba

Општина Кладањ се простире долином реке Дрињаче, у подножју планине Коњух. Насеље Кладањ је смјештено на путу Жупања-Тузла-Сарајево. Општина Кладањ се налази у Тузланском кантону у Босни и Херцеговини.

Географија[уреди]

Надморска висина је 560 метара, површина 325 km2. На овом подручју је 1991. живјело 16.028 становника. Подручје је богато шумом, добре изворске воде су присутне на скоро свим подручјима Кладња. Кладањ је град паркова, зимских скијашких центара и излетишта.

Насељена мјеста[уреди]

Братељевићи, Брдијељи, Бргуле, Брлошци, Бушево, Цријевчићи, Доле, Гојаковићи, Гојсалићи, Голетићи, Јелачићи, Јошје, Кладањ, Коњевићи, Ковачићи, Кривајевићи, Лупоглаво, Мајдан, Мала Кула, Матијевићи, Младово, Ноћајевићи, Обрћевац, Оловци, Пауч, Пелемиши, Пепићи, Плаховићи, Пријановићи, Пријевор, Равне, Рујићи, Старић, Ступари — Центар, Ступари — Ново Насеље, Ступари — Село, Суљићи, Тарево, Тухољ, Велика Кула, Врановићи, Вучинићи и Заграђе.

Послије потписивања Дејтонског споразума највећи дио општине Кладањ ушао је у састав Федерације БиХ. У састав Републике Српске ушло је насељено мјесто Мајдан и дијелови насељених мјеста: Доле и Пелемиши.

Историја[уреди]

Град Кладањ први пут се спомиње у 12. веку, тачније 1138. године, у списима мађарског великана, и кроз цео средњи век постоји као урбана средина.

Током маја и почетка јуна 1992, припадници ТО општине Кладањ су извршили напад на 9 српских насеља у овој општини, током чега је протјерано око 3.000 Срба.[2] Приликом напада је убијено 13 Срба, а 150 је заробљено у логору Ступари, гдје су остали заточени годину и по дана.[2]

Привреда[уреди]

Носилац развоја је дрвна индустрија „Соколина“, која уз живинички „Коњух“ представља највиталнији привредни капацитет града. Експлоатација шума почело је још у аустроугарском периоду. Поред дрвнопрерађивачке индустрије, постоје и погони текстила и производња магнезита. Подручје Кладња има повољне услове за зимски туризам, за лов на крупну дивљач и за риболов. Кладањ је чувен и по минералној води.

Становништво[уреди]

По последњем службеном попису становништва из 1991. године, општина Кладањ је имала 16.070 становника, распоређених у 43 насељена места.

Према подацима из 2011. године, на подручје општине се вратило 10 Срба повратника.[2]

Становништво општине Кладањ
година пописа 1991. 1981. 1971.
Муслимани 11,621 (72,31%) 10,578 (67,62%) 9,300 (66,35%)
Срби 3,952 (24,59%) 4,323 (27,63%) 4,487 (32,01%)
Хрвати 36 (0,22%) 40 (0,25%) 66 (0,47%)
Југословени 277 (1,72%) 538 (3,43%) 63 (0,44%)
остали и непознато 184 (1,14%) 162 (1,03%) 99 (0,70%)
укупно 16,070 15,641 14,015

Извори[уреди]

  1. Saopćenje Federalnog saveza za statistiku 31. oktobar 2012. godine, Приступљено 17. 4. 2013.
  2. 2,0 2,1 2,2 „Печат: Страдање Срба у општини Кладањ (28 мин)”. Радио-телевизија Републике Српске. 17. 11. 2011. Приступљено 18. 11. 2011. 

Спољашње везе[уреди]