Општина Кнежево

С Википедије, слободне енциклопедије
Општина Кнежево
Грб Кнежева
Грб
Основни подаци
Држава  Босна и Херцеговина
Ентитет  Република Српска
Сједиште Кнежево
Становништво
Становништво (2017
2013
1996)

Пад 8.661[1]
Пад 9.368[2]
10.394[3]
Географске карактеристике
Површина 360 km2

Kneževo municipality.svg

Остали подаци
Временска зона UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Начелник општине Горан Боројевић (СНСД)
Поштански број 78230
Позивни број 51
Крсна слава Мала Госпојина
Веб-сајт Општина Кнежево

Општина Кнежево (раније Скендер Вакуф) је општина у Републици Српској, БиХ. Сједиште општине се налази у Улици Гаврила Принципа, у градићу Кнежево. Кнежево је познато као ваздушна бања. Према подацима Агенције за статистику Босне и Херцеговине на попису становништва 2013. године, у општини је пописано 9.793 лица.[4]

Општина заузима површину од 360 km².

Насељена мјеста[уреди | уреди извор]

Мапа насељених места општине Кнежево

Подручје општине Кнежево чине насељена мјеста: Бастаји, Бокани, Борак, Брегови, Влатковићи, Голо Брдо, Горњи Корићани*, Доњи Корићани*, Живинице, Имљани, Јаворани, Кнежево, Кобиља, Костићи, Мокри Луг, Пауновићи, Рађићи, Ћуковац, Чарићи, Шолаји.

Географија[уреди | уреди извор]

Општина Кнежево се налази на обронцима планина Влашић, Чемерница и Јежица. На подручју општине су кањони ријека Угар и Иломска. Општина Кнежево се налази између општина Бања Лука, Челинац, Котор Варош, Мркоњић Град, Јајце и Травник.

Историја[уреди | уреди извор]

На подручју општине Кнежево су пронађени остаци базилике старохришћанских цркава у селима Јаворани и Имљани. Територија данашњег Кнежева се у вријеме владавине Твртка I Котроманића (око 1388 — 1391), налазила под његовом влашћу. Продором османлијских освајача у Европу, Кнежево пада под Турке у јануару 1528. године, када га османлијски војсковођа Скендер-паша осваја. Почетком двадесетог вијека, многи Кнежевљани су били добровољци Солунског фронта. Током Другог свјетског рата, у борби против усташа су погинула 144 борца НОР-а, а њихова имена су уклесана на импозантном споменику у кањону десне стране ријеке Угар.

Привреда[уреди | уреди извор]

  • Земљорадничка задруга "15. Мај“
  • ПП Невас-компани, дрвна индустрија
  • ПП „Гатер“, дрвна индустрија
  • Кнеград, грађевинарство
  • ОДП МТК „Металотехна“, метална индустрија
  • Алумина, метална индустрија
  • ОДП „Хидраулик“, производња хидрауличких ауто-дизалица
  • ОДП „Кнетекс“ П. О, текстилна индустрија

Образовање[уреди | уреди извор]

  • Основна школа „Доситеј Обрадовић“
  • Средња школа „Јован Дучић“

Култура[уреди | уреди извор]

  • Културно умјетничко друштво „Младост“

Спорт[уреди | уреди извор]

  • Фудбалски клуб „Прогрес“
  • Карате клуб „Кнежево“
  • Клуб сједеће одбојке „Кнежево“
  • Ловачко друштво „Чемерница“

Назив[уреди | уреди извор]

До 14. септембра 1992. године (Сл. гласник РС 17/92) званичан назив општине и насељеног места је био Скендер Вакуф.

Бивша општина је име добила по османлијском освајачу Скендер-паши који је у јануару 1528. године у име Османског царства насилно поробио простор општине Кнежево.

Политичко уређење[уреди | уреди извор]

Састав Скупштине Општине Кнежево према резултатима избора 2020.
9
3
2
2
1
1
1
Од укупно 19 мандата на поједине партије отпада:
      СНСД: 9
      СПС: 3
      УС: 2
      ДНС: 2
      СП: 1
      СНС: 1
      ПДП: 1

Општинска администрација[уреди | уреди извор]

Начелник општине представља и заступа општину и врши извршну функцију у Кнежеву. Избор начелника се врши у складу са изборним Законом Републике Српске и изборним Законом БиХ. Општинску администрацију, поред начелника, чини и скупштина општине. Институционални центар општине Кнежево је насеље Кнежево, гдје су смјештени сви општински органи.

Начелник општине Кнежево је Горан Боројевић испред Савеза независних социјалдемократа, који је на ту функцију ступио након локалних избора у Босни и Херцеговини 2020. године. Састав скупштине Општине Кнежево је приказан у табели.[5]

Становништво[уреди | уреди извор]

На територији општине Кнежево данас у десет мјесних заједница живи 9.800 становника. Сам град Кнежево има 890 домаћинстава са укупно 3.900 становника. Становништво ове општине чине углавном Срби.

Двадесети вијек[уреди | уреди извор]

По последњем службеном попису становништва из 1991. године, општина Скендер Вакуф је имала 19.418 становника, распоређених у 36 насељених места на 448 km².

После потписивања Дејтонског споразума, највећи дио предратне општине Скендер Вакуф остао је у Републици Српској, а име граду и општини промењено је у Кнежево. У састав Федерације БиХ ушла су насељена места: Брњићи, Бунар, Давидовићи, Добратићи, Доњи Орашац, Горњи Орашац, Кричићи — Јејићи, Мелина, Мијатовићи, Милашевци, Павловићи, Присика, Слипчевићи, Витовље Мало, Вуковићи, Запеће, Засавица и Зубовићи. Од овог подручја формирана је општина Добратићи.

Национални састав[уреди | уреди извор]

Националност[6] 2013. 1991. 1981. 1971.
Срби 9.288 (94,84%) 13.263 (68,30%) 15.953 (69,51%) 15.926 (74,35%)
Хрвати 31 (0,31%) 4.770 (24,56%) 5.395 (23,50%) 4.431 (20,68%)
Муслимани 429 (4,38%) 1.071 (5,51%) 1.141 (4,97%) 947 (4,42%)
Југословени 169 (0,87%) 318 (1,38%) 9 (0,04%)
остали и непознато 145 (0,74%) 141 (0,61%) 106 (0,49%)
Укупно 9.793 19.418 22.948 21.419

У границама данашњих општина национални састав 1991. године је био следећи:

укупно: 15.457

укупно: 4.790

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Процјенa броја становника 2017.”
  2. ^ „Попис становништва, домаћинстава и станова у Републици Српској 2013, РЕЗУЛТАТИ ПОПИСА”
  3. ^ „Процјена броја становника 1996.”
  4. ^ „Попис становништва у БиХ 2013.” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) на датум 30. 06. 2016. Приступљено 27. 08. 2016. 
  5. ^ „Кнежево”. избори.ба. Приступљено 27. 6. 2021. 
  6. ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]