Општина Кнежево

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Општина Кнежево
Грб Кнежева
Грб
Основни подаци
Држава  Босна и Херцеговина
Ентитет  Република Српска
Сједиште Кнежево
Становништво
Становништво (2017
2013
1996)

Раст 8.661[1]
Пад 9.368[2]
10.394[3]
Географске карактеристике
Површина 360 km2

Kneževo municipality.svg

Остали подаци
Временска зона UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Начелник општине Горан Боројевић (независан)
Поштански број 78230
Позивни број 51
Крсна слава Мала Госпојина
Веб-сајт Општина Кнежево

Општина Кнежево (раније Скендер Вакуф) је општина у Републици Српској, БиХ. Сједиште општине се налази у Улици Гаврила Принципа, у градићу Кнежево. Кнежево је познато као ваздушна бања. Према подацима Агенције за статистику Босне и Херцеговине на попису становништва 2013. године, у општини је пописано 9.793 лица.[4]

Општина заузима површину од 360 км2.

Насељена мјеста[уреди]

Мапа насељених места општине Кнежево

Подручје општине Кнежево чине насељена мјеста:

Бастаји, Бокани, Борак, Брегови, Влатковићи, Голо Брдо, Горњи Корићани, Доњи Корићани, Живинице, Имљани, Јаворани, Кнежево, Кобиља, Костићи, Мокри Луг, Пауновићи, Рађићи, Ћуковац, Чарићи, Шолаји.

Географија[уреди]

Општина Кнежево се налази на обронцима планина Влашић, Чемерница и Јежица. На подручју општине су кањони ријека Угар и Иломска. Општина Кнежево се налази између општина Бања Лука, Челинац, Котор Варош, Мркоњић Град, Јајце и Травник.

Историја[уреди]

На подручју општине Кнежево су пронађени остаци базилике старохришћанских цркава у селима Јаворани и Имљани. Територија данашњег Кнежева се у вријеме владавине Твртка I Котроманића (око 1388 — 1391), налазила под његовом влашћу. Продором османлијских освајача у Европу, Кнежево пада под Турке у јануару 1528. године, када га османлијски војсковођа Скендер-паша осваја. Почетком двадесетог вијека, многи Кнежевљани су били добровољци Солунског фронта. Током Другог свјетског рата, у борби против усташа су погинула 144 борца НОР-а, а њихова имена су уклесана на импозантном споменику у кањону десне стране ријеке Угар.

Привреда[уреди]

  • Земљорадничка задруга "15. Мај“
  • ПП Невас-компани, дрвна индустрија
  • ПП „Гатер“, дрвна индустрија
  • Кнеград, грађевинарство
  • ОДП МТК „Металотехна“, метална индустрија
  • Алумина, метална индустрија
  • ОДП „Хидраулик“, производња хидрауличких ауто-дизалица
  • ОДП „Кнетекс“ П. О, текстилна индустрија

Образовање[уреди]

  • Основна школа „Доситеј Обрадовић“
  • Средња школа „Јован Дучић“

Култура[уреди]

  • Културно умјетничко друштво „Младост“

Спорт[уреди]

  • Фудбалски клуб „Прогрес“
  • Карате клуб „Кнежево“
  • Клуб сједеће одбојке „Кнежево“
  • Ловачко друштво „Чемерница“

Назив[уреди]

До 14. септембра 1992. године (Сл. гласник РС 17/92) званичан назив општине и насељеног места је био Скендер Вакуф.

Бивша општина је име добила по османлијском освајачу Скендер-паши који је у јануару 1528. године у име Османског царства насилно поробио простор општине Кнежево.

Становништво[уреди]

На територији општине Кнежево данас у десет мјесних заједница живи 9.800 становника. Сам град Кнежево има 890 домаћинстава са укупно 3.900 становника. Становништво ове општине чине углавном Срби.

Двадесети вијек[уреди]

По последњем службеном попису становништва из 1991. године, општина Скендер Вакуф је имала 19.418 становника, распоређених у 36 насељених места на 448 km2.

После потписивања Дејтонског споразума, највећи дио предратне општине Скендер Вакуф остао је у Републици Српској, а име граду и општини промењено је у Кнежево. У састав Федерације БиХ ушла су насељена места: Брњићи, Бунар, Давидовићи, Добратићи, Доњи Орашац, Горњи Орашац, Кричићи — Јејићи, Мелина, Мијатовићи, Милашевци, Павловићи, Присика, Слипчевићи, Витовље Мало, Вуковићи, Запеће, Засавица и Зубовићи. Од овог подручја формирана је општина Добратићи.

Национални састав[уреди]

Националност[5] 2013. 1991. 1981. 1971.
Срби 9.288 (94,84%) 13.263 (68,30%) 15.953 (69,51%) 15.926 (74,35%)
Хрвати 31 (0,31%) 4.770 (24,56%) 5.395 (23,50%) 4.431 (20,68%)
Муслимани 429 (4,38%) 1.071 (5,51%) 1.141 (4,97%) 947 (4,42%)
Југословени 169 (0,87%) 318 (1,38%) 9 (0,04%)
остали и непознато 145 (0,74%) 141 (0,61%) 106 (0,49%)
Укупно 9.793 19.418 22.948 21.419

У границама данашњих општина национални састав 1991. године је био следећи:

укупно: 15.457

укупно: 4.790

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]