Општина Кула

Из Википедије, слободне енциклопедије
Општина Кула
Kula, Serbia, old houses in the town center.jpg
Старе куће у Кули
Грб општине Кула
Грб
Основни подаци
Држава  Србија
Покрајина Војводина
Округ Западнобачки округ
Седиште Кула
Становништво
Становништво Пад 43.101
Географске карактеристике
Површина 481 km2

Serbia Kula.png

Остали подаци
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)

Општина Кула је једна од општина у Републици Србији. Налази се у АП Војводина и спада у Западнобачки округ. По подацима из 2004. општина заузима површину од 481 km² (од чега на пољопривредну површину отпада 45404 ha, а на шумску 279 ha).

Седиште општине је град Кула. Општина Кула се састоји од 7 насеља. По подацима из 2011. године у општини је живело 43101 становника. По подацима из 2004. природни прираштај је износио -4,5‰, а број запослених у општини износи 10592 људи. У општини се налази 8 основних и 4 средње школе.

Географија[уреди]

Општина Кула истиче се средишњим положајем у Бачкој. Међуфункционална спона и фактор окупљања своје територије је град Кула. Иако је у својој општини ексцентрично положена, по својим вишеструким функцијама Кула има централно значење. Тако изражени функционални централитет сем Врбаса и Сомбора нема ни једно насеље каналске зоне. Специфичност саобраћајно-географског положаја Кулске територије наглашена је моментом транзитно-чворишне деконцентрације на шире подручје Великог Канала, због чега је и Црвенка могла преузети део транзитно-чворишних функција. У том смислу Црвенка се појављује као секундарна поларизацијска тачка која према себи привлачи део Кулске територије и има одговарајућу улогу у функционалној регионализацији. С релативно комплекснијим регионалним учинцима.

Рељеф[уреди]

Рељефна једноличност овог подручја је привидна, јер при детаљнијем посматрању долазе до изражаја одређени контрасти, најизразитији у појави и распрострањености повишене лесне заравни (лесног платоа), која у односу на нижу лесну терасу оставља утисак повишеног и засеченог рељефног блока. И један и други рељефни елеменат истичу се тлима високог бонитета што се одражава у појму аграрне вредности ових крајева.

Клима[уреди]

Климатска континенталност одражава се негативним јануарским и високим јулским температурама. За годишњи ток температура је упадљиво да се екстреми не подударају с летњим и зимским солстицијем, али с изузецима од ове претежне правилности.

Насељена места[уреди]

Демографија[уреди]

Мапа општине Кула

Насеља са већинским српским становништвом су Липар, Нова Црвенка, Сивац и Црвенка. Кула има релативну српску већину, Крушчић релативну црногорску. Руски Крстур има русинску већину.

Демографска кретања становништва показују позитивне износе механичког кретања броја становника општине у целини. Позитивна кретања показују и два водећа насеља општине - Кула и Црвенка. Остала насеља исказују наизменично осцилаторне тенденце с негативним вредностима у последњем пописном цензусу.

Хетерогеност и измешаност битна је карактеристика националног састава овог краја. Најбројније је српско становништво, а од националности најзаступљенији су Мађари. Црногорци су најзначајнија имиграциона компонента. Етнички спецификум краја су Русини са својом занимљивом и богатом културном баштином.

Национални састав општине Кула према попису из 2002. године:

Национални састав општине Кула према попису из 2011. године:

Етнички састав према попису из 2011.[1]
Срби
  
25.237 58,55 %
Русини
  
4.588 10,64 %
Црногорци
  
4.334 10,07 %
Мађари
  
3.412 7,91 %
Украјинци
  
1.290 2,99 %
Хрвати
  
569 1,36 %
остали
  
1.720 3,99 %
неизјашњено
  
1.951 4,52 %
укупно: 43.101

Привреда[уреди]

У привредним функцијама основно значење имају индустрија и пољопривреда. Индустрија са својим капацитетима и производњом далеко прелази општинске оквире. Неке индустријске гране попримају по важности и врсти производње државне релације, а неке се појављују и на страном тржишту са својим квалитетним производима. Индустрију у целини карактерише правилан избор производне оријентације и динамичан развој. У просторном распореду, поред агломеративних, долазе до изражаја и дисперзне тенденције.

У слици аграрног пејзажа долазе до изражаја друштвени поседи. Визуелно наглашени великим пространством и индивидуални поседи с правилном краћом и ужом пацелацијом. Бројчану превласт имају ливаде, а остале категорије тла одраз су еколошке средине рељефних елемената. Иако је водеће насеље Кула положено на источној периферији општинске територије, распоред насеља у целини одражава готово изотелно растојање. На додиру двају рељефних елемената простиру се Кула Црвенка и Сивац. Руски Крстур је најзначајније насеље лесне терасе на којој се налази и Крушчић. На лесној заравни налазе се свега два насеља општине - Липар и Нова Црвенка. Кула и Црвенка као водећа насеља сврстана су у категорију градских насеља с градским проспектима и реконструисаним централним деловима. И у осталим насељима наилазимо у централним деловима на елементе градске архитектуре. Распрострањење и вертикалне линије архитектонских објеката су пропорционалне с величином и значењем насеља.

Литература[уреди]

  • Кулска комуна, Економска политика - Београд)
  • Кула, „Пословни монитор“, мај 1994.
  • Монографија фабрике „Слобода“, Јеж, Београд, 1970.
  • Каталог Кула, 1973.
  • Војводина - знаменитости и лепоте, књижевне новине, Београд, 1968.
  • Франц Бланц - Kula und seine deutschen, Волфлфганг Хен, Штутгарт, 1976.
  • Општина Кула - Географска монографија, Кула - Нови Сад, 1982. (стр. 268, 269) Др Јосип Плеше, проф. универзитета.

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]