Општина Лакташи

Из Википедије, слободне енциклопедије
Општина Лакташи
Грб Лакташа
Грб
Основни подаци
Држава  Босна и Херцеговина
Ентитет  Република Српска
Сједиште Лакташи
Становништво
Становништво (2013.) Раст 34.210
Географске карактеристике
Површина 388,17 km2

Laktaši municipality.svg

Остали подаци
Временска зона UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Начелник општине Ранко Карапетровић [1] (СНСД)
Поштански број 78250
Позивни број 51
Крсна слава Покров Пресвете Богородице
Дан општине 23. април

Дан ослобођења града у Другом свјетском рату 1945. године.

Веб-сајт Општина Лакташи

Општина Лакташи је општина у Републици Српској, БиХ. Сједиште Општине налази се у насељеном мјесту Лакташи. По попису становништва 2013. у Босни и Херцеговини, а према коначним подацима за Републику Српску које је издао Републички завод за статистику, у општини Лакташи је живјело 34.210 лица.[1]

Насељена мјеста[уреди]

Мапа насељених места општине Лакташи

Подручје општине Лакташи чине насељена мјеста:

Алексићи, Александровац, Бакинци, Бошковићи, Буковица, Велико Блашко, Гламочани, Деветина, Довићи, Друговићи, Јаблан, Јакуповци, Јаружани, Кадињани, Кобатовци, Кољани, Косјерово, Кришковци, Крнете, Лакташи, Љубатовци, Маглајани, Мало Блашко, Маховљани, Милосавци, Милошевци, Мрчевци, Папажани, Петошевци, Рајчевци, Ријечани, Слатина, Трн, Ћетојевићи, Чардачани, Шешковци и Шушњари.

Послије потписивања Дејтонског споразума, општина Лакташи у цјелини, ушла је у састав Републике Српске.

Географија[уреди]

Општина се граничи са општинама Челинац на југу, Прњавор на истоку, Србац на сјевероистоку, Градишка на сјеверу, те са Градом Бањалуком на западу и југу. На подручју општине Лакташи основано је 11 мјесних заједница.

Подручје ове општине у прошлости је имало повољан саобраћајни положај, почевши од доба Римљана, када је овуда пролазио тзв. пут соли који је повезивао Салону са Сервицијумом. Данас кроз лакташку општину пролази ауто-пут Градишка — Бања Лука који повезује Бањалуку са ауто-путем Загреб — Београд. У току је изградња ауто-пута Бања Лука — Добој, који ће са изграђеним ауто-путем бити спојен Маховљанском петљом у општини Лакташи. Кроз ову општину пролазе и значајни магистрални путеви као што су Градишка — Бања Лука, Клашнице — Прњавор и Клашнице — Србац, те бројни регионални и локални путеви. Овакав саобраћајни положај је утицао на менталитет житеља Лакташа и околних села, те су се брзо прилагођавали новом начину живота и лако прихватали новонастале промјене. У току је модернизација локалнога пута Друговићи — Кришковци — Шешковци у дужини 15 км.

У лакташкој општини се такође налази и дио Лијевча поља, уз плодне семберске равнице, главна житарица Републике Српске, географски дио перипанонске регије.

Спорт[уреди]

Лакташи су сједиште фудбалског клуба Лакташи, а Трн је сједиште фудбалског клуба Слога.Постоји још неколико фудбалских клубова на територији општине, међу којима су ФК „Борац“ Маглајани, ФК „Жупа“ Милосавци, ФК „Младост“ Гламочани, ФК „Милан“ Косјерово итд.Најуспјешнији кошаркашки клуб у општини је Игокеа из Александровца.

Познате личности[уреди]

Становништво[уреди]

За више информација погледајте: Попис становништва у СФРЈ 1991: Лакташи

По службеном попису становништва из 1991. године, општина Лакташи је имала 29.832 становника, распоређених у 37 насељених места.

По попису становништва 2013. у Босни и Херцеговини, а према коначним подацима за Републику Српску које је издао Републички завод за статистику, у општини Лакташи је живјело 34.210 лица.[1]

Националност[2] 2013.[1] 1991. 1981. 1971.
Срби 32.761 (95,77%) 24.176 (81,04%) 21.642 (78,19%) 21.986 (84,57%)
Хрвати 500 (1,46%) 2.565 (8,59%) 2.512 (9,07%) 2.731 (10,50%)
Муслимани/Бошњаци [а] 104 (0,30%) 408 (1,36%) 245 (0,88%) 341 (1,14%)
Југословени - 1.530 (5,12%) 2.204 (7,96%) 84 (0,32%)
остали и непознато 845 (2,47%) 1.153 (3,86%) 1.073 (3,87%) 855 (3,28%)
Укупно 34.210 29.832 27.676 25.997

Приказ кретања броја становника по насељеним мјестима између два пописа. Резултати по насељима за 2013. годину су коначни подаци за Републику Српску које је издао Републички завод за статистику.[3]

Насеље 1991 г. 2013 г.
1 Александровац 677 802
2 Алексићи 204 216
3 Бакинци 524 489
4 Бошковићи 403 378
5 Буковица 558 631
6 Велико Блашко 948 1408
7 Гламочани 1612 1928
8 Деветина 479 150
9 Довићи 310 332
10 Друговићи 876 721
11 Јаблан 1368 2127
12 Јакуповци 1180 1579
13 Јаружани 550 444
14 Кадињани 623 461
15 Кобатовци 843 845
16 Кољани 205 121
17 Косјерово 784 668
18 Кришковци 740 577
19 Крнете 265 152
20 Лакташи 3483 5282
21 Љубатовци 429 256
22 Маглајани 1490 1596
23 Мало Блашко 591 666
24 Маховљани 877 924
25 Милосавци 595 482
26 Милошевци 345 265
27 Мрчевци 735 680
28 Папажани 469 375
29 Петошевци 499 576
30 Рајчевци 334 183
31 Ријечани 118 124
32 Слатина 1153 1344
33 Трн 3554 5544
34 Ћетојевићи 241 209
35 Чардачани 596 659
36 Шешковци 412 310
37 Шушњари 678 713

Напомене[уреди]

  1. Муслимани су се на попису 2013. изјаснили као Бошњаци.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Извори[уреди]