Општина Лакташи
| Општина Лакташи | |||
|---|---|---|---|
| |||
| Основни подаци | |||
| Држава |  Босна и Херцеговина
| ||
| Ентитет |  Република Српска
| ||
| Сједиште | Лакташи | ||
| Становништво | |||
| Становништво (2017 2013 1996) |
 34.720[1] 34.210[2]31.982[3] | ||
| Географске карактеристике | |||
| Површина | 388,17 km2 | ||
|
| |||
| Остали подаци | |||
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) | ||
| Начелник општине | Мирослав Бојић [1] (СНСД) | ||
| Поштански број | 78250 | ||
| Позивни број | 51 | ||
| Крсна слава | Покров Пресвете Богородице | ||
| Дан општине | 23. април
Дан ослобођења града у Другом свјетском рату 1945. године. | ||
| Веб-сајт | Општина Лакташи | ||
Општина Лакташи је општина у Републици Српској, БиХ. Сједиште Општине налази се у насељеном мјесту Лакташи. По попису становништва 2013. у Босни и Херцеговини, а према коначним подацима за Републику Српску које је издао Републички завод за статистику, у општини Лакташи је живјело 34.210 лица.[4]
Географија[уреди | уреди извор]
Општина се граничи са општинама Челинац на југу, Прњавор на истоку, Србац на сјевероистоку, Градишка на сјеверу, те са Градом Бањалуком на западу и југу. На подручју општине Лакташи основано је 11 мјесних заједница.
Подручје ове општине у прошлости је имало повољан саобраћајни положај, почевши од доба Римљана, када је овуда пролазио тзв. пут соли који је повезивао Салону са Сервицијумом. Данас кроз лакташку општину пролази ауто-пут Градишка — Бања Лука који повезује Бањалуку са ауто-путем Загреб — Београд. У току је изградња ауто-пута Бања Лука — Добој, који ће са изграђеним ауто-путем бити спојен Маховљанском петљом у општини Лакташи. Кроз ову општину пролазе и значајни магистрални путеви као што су Градишка — Бања Лука, Клашнице — Прњавор и Клашнице — Србац, те бројни регионални и локални путеви. Овакав саобраћајни положај је утицао на менталитет житеља Лакташа и околних села, те су се брзо прилагођавали новом начину живота и лако прихватали новонастале промјене. У току је модернизација локалнога пута Друговићи — Кришковци — Шешковци у дужини 15 км.
У лакташкој општини се такође налази и дио Лијевча поља, уз плодне семберске равнице, главна житарица Републике Српске, географски дио перипанонске регије.
Насељена мјеста[уреди | уреди извор]
Подручје општине Лакташи чине насељена мјеста: Алексићи, Александровац, Бакинци, Бошковићи, Буковица, Велико Блашко, Гламочани, Деветина, Довићи, Друговићи, Јаблан, Јакуповци, Јаружани, Кадињани, Кобатовци, Кољани, Косјерово, Кришковци, Крнете, Лакташи, Љубатовци, Маглајани, Мало Блашко, Маховљани, Милосавци, Милошевци, Мрчевци, Папажани, Петошевци, Рајчевци, Ријечани, Слатина, Трн, Ћетојевићи, Чардачани, Шешковци и Шушњари.
Општина Лакташи у цјелини је у саставу Републике Српске од њеног настанка 1992. године.
Политичко уређење[уреди | уреди извор]
Општинска администрација[уреди | уреди извор]
Начелник општине представља и заступа општину и врши извршну функцију у Лакташима. Избор начелника се врши у складу са изборним Законом Републике Српске и изборним Законом БиХ. Општинску администрацију, поред начелника, чини и скупштина општине. Институционални центар општине Лакташи је насеље Лакташи, гдје су смјештени сви општински органи.
Начелник општине Лакташи је Мирослав Бојић испред СНСД-а, који је на ту функцију ступио након локалних избора у Босни и Херцеговини 2020. године. Састав скупштине општине Лакташи је приказан у табели.[5]
Спорт[уреди | уреди извор]
Лакташи су сједиште фудбалског клуба Лакташи, а Трн је сједиште фудбалског клуба Слога.Постоји још неколико фудбалских клубова на територији општине, међу којима су ФК „Борац“ Маглајани, ФК „Жупа“ Милосавци, ФК „Младост“ Гламочани, ФК „Милан“ Косјерово итд.Најуспјешнији кошаркашки клуб у општини је Игокеа из Александровца.
Становништво[уреди | уреди извор]
По службеном попису становништва из 1991. године, општина Лакташи је имала 29.832 становника, распоређених у 37 насељених места.
По попису становништва 2013. у Босни и Херцеговини, а према коначним подацима за Републику Српску које је издао Републички завод за статистику, у општини Лакташи је живјело 34.210 лица.[4]
| Националност[6] | 2013.[4] | 1991. | 1981. | 1971. |
| Срби | 32.761 (95,77%) | 24.176 (81,04%) | 21.642 (78,20%) | 21.986 (84,57%) |
| Хрвати | 500 (1,46%) | 2.565 (8,60%) | 2.512 (9,07%) | 2.731 (10,50%) |
| Муслимани [а] | 104 (0,30%) | 408 (1,37%) | 245 (0,88%) | 341 (1,14%) |
| Југословени [б] | – | 1.530 (5,12%) | 2.204 (7,96%) | 84 (0,32%) |
| остали и непознато | 845 (2,47%) | 1.153 (3,86%) | 1.073 (3,87%) | 855 (3,27%) |
| Укупно | 34.210 | 29.832 | 27.676 | 25.997 |
Приказ кретања броја становника по насељеним мјестима између два пописа. Резултати по насељима за 2013. годину су коначни подаци за Републику Српску које је издао Републички завод за статистику.[7]
| Насеље | 1991 г. | 2013 г. | |
|---|---|---|---|
| 1 | Александровац | 677 | 802 |
| 2 | Алексићи | 204 | 216 |
| 3 | Бакинци | 524 | 489 |
| 4 | Бошковићи | 403 | 378 |
| 5 | Буковица | 558 | 631 |
| 6 | Велико Блашко | 948 | 1408 |
| 7 | Гламочани | 1612 | 1928 |
| 8 | Деветина | 479 | 150 |
| 9 | Довићи | 310 | 332 |
| 10 | Друговићи | 876 | 721 |
| 11 | Јаблан | 1368 | 2127 |
| 12 | Јакуповци | 1180 | 1579 |
| 13 | Јаружани | 550 | 444 |
| 14 | Кадињани | 623 | 461 |
| 15 | Кобатовци | 843 | 845 |
| 16 | Кољани | 205 | 121 |
| 17 | Косјерово | 784 | 668 |
| 18 | Кришковци | 740 | 577 |
| 19 | Крнете | 265 | 152 |
| 20 | Лакташи | 3483 | 5282 |
| 21 | Љубатовци | 429 | 256 |
| 22 | Маглајани | 1490 | 1596 |
| 23 | Мало Блашко | 591 | 666 |
| 24 | Маховљани | 877 | 924 |
| 25 | Милосавци | 595 | 482 |
| 26 | Милошевци | 345 | 265 |
| 27 | Мрчевци | 735 | 680 |
| 28 | Папажани | 469 | 375 |
| 29 | Петошевци | 499 | 576 |
| 30 | Рајчевци | 334 | 183 |
| 31 | Ријечани | 118 | 124 |
| 32 | Слатина | 1153 | 1344 |
| 33 | Трн | 3554 | 5544 |
| 34 | Ћетојевићи | 241 | 209 |
| 35 | Чардачани | 596 | 659 |
| 36 | Шешковци | 412 | 310 |
| 37 | Шушњари | 678 | 713 |
Познате личности[уреди | уреди извор]
- Милорад Додик, премијер Републике Српске (1998-2001, 2006-2010), предсједник Републике Српске (2010-2014, 2014-2018), члан Предсједништва БиХ из реда српског народа (2018-тренутно).
- Тихомир Станић, глумац.
- Бошко Келечевић, генерал Војске Републике Српске.
Напомене[уреди | уреди извор]
- ^ Муслимани су се на попису 2013. изјаснили као Бошњаци.
- ^ За садашњи статус Југословена види чланак Југословени.
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Процјенa броја становника 2017.”
- ^ „Попис становништва, домаћинстава и станова у Републици Српској 2013, РЕЗУЛТАТИ ПОПИСА”
- ^ „Процјена броја становника 1996.”
- ^ а б в Попис становништва, домаћинстава и станова у Републици Српској 2013, РЕЗУЛТАТИ ПОПИСА
- ^ „Лакташи”. избори.ба. Приступљено 27. 6. 2021.
- ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
- ^ Попис становништва, домаћинстава и станова у Републици Српској 2013, РЕЗУЛТАТИ ПО НАСЕЉЕНИМ МЈЕСТИМА
Извори[уреди | уреди извор]
- Званична презентација општине Лакташи (језик: српски)
- Туристичка организација општине Лакташи (језик: српски)
- Књига: „Национални састав становништва — Резултати за Републику по општинама и насељеним мјестима 1991.", статистички билтен бр. 234, Издање Државног завода за статистику Републике Босне и Херцеговине, Сарајево.
| Насељена мјеста | Александровац, Алексићи, Бакинци, Бошковићи, Буковица, Велико Блашко, Гламочани, Деветина, Довићи, Друговићи, Јаблан, Јакуповци, Јаружани, Кадињани, Кобатовци, Кољани, Косјерово, Кришковци, Крнете, Лакташи, Љубатовци, Маглајани, Мало Блашко, Маховљани, Милосавци, Милошевци, Мрчевци, Папажани, Петошевци, Рајчевци, Ријечани, Слатина, Трн, Ћетојевићи, Чардачани, Шешковци, Шушњари | .svg) |
|---|---|---|
| Мјесне заједнице | МЗ Александровац, МЗ Алексићи, МЗ Друговићи, МЗ Јаружани, МЗ Клашнице, МЗ Кришковци, МЗ Лакташи, МЗ Маглајани, МЗ Слатина, МЗ Трн, МЗ Чардачани | |
| Градови |  | ||
|---|---|---|---|
| Општине |
| ||
| Бивше општине |
| ||
| |||
