Пређи на садржај

Општина Неготин

С Википедије, слободне енциклопедије
Општина Неготин
Зграда СО Неготин
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Србија
Управни округБорски
СедиштеНеготин
Становништво
 — 2022.Пад 28.261[1]
 — густина25,95/km2
Географске карактеристике
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина1.089 km2
Положај {{{име генитив}}}
Остали подаци
Председник општинеВладимир Величковић (СНС)
Веб-сајтwww.negotin.rs

Општина Неготин се налази у североисточном делу Србије и простире се на тромеђи Републике Србије, Бугарске и Румуније. Укупна површина општине Неготин износи 1.089 km² што је 1,9% од укупне површине територије Републике Србије и налази се на седмом месту по површини и обухвата 39 насељених места. Према подацима са последњег пописа 2022. године у општини је живео 28.261 становник[1] (према попису из 2011. било је 37.056 становника).[2]

Општина Неготин се граничи на северу са општином Кладово, северозападно и западно са општином Мајданпек, југозападно са општином Бор, јужно са општином Зајечар, југоисточно и источно са Републиком Бугарском у дужини од 41 km и североисточна граница је са Румунијом у дужини од 35,5 km током међународне реке Дунав. Дужина државне границе сувоземне износи 31 km, а водене 45,5 km. До Неготина се из Београда може доћи међународним путем Е 75 преко Параћина (300 km). Преко Смедерева, Пожаревца и Мајданпека (290 km), или Дунавском магистралом, преко Доњег Милановца (250 km). Од Ниша је удаљен 150 km, Зајечара 57 km, најближег града у Бугарској Видина 41 km, а од најближег града у Румунији, Турну Северина 70 km.

Географски положај и карактеристике рељефа условљавају извесне специфичности у погледу климе општине Неготин. Наиме, присутне су велике разлике између максималних и минималних температура, што је одлика континенталне климе. Средња максимална температура је у јулу (28,50 °C), а средња минимална у јануару(-4,50 °C). Апсолутно температурно колебање је 69,70 °C, јер је максимална забележена температура 41,20 °C, а минимална -28,50 °C. Иначе, средња годишња температура износи 11,10 °C (-1,10 °C у јануару, односно, 22,10 °C у јулу). Према мерењима ГМС Неготин, доминирају западни и северозападни ветрови.

Карактеристике рељефа овога простора, као последица геолошке грађе, тектонских и егзогених процеса, могу се исказати висинским областима и експозицијом, као показатељима релевантним за валоризацију кроз коришћење земљишта. Према висинским зонама, терен се може грубо поделити на три целине:

  • зона са надморским висинама испод 300 m. Ово су висине које преовлађују на овом простору (преко 70%, односно 785 km²);
  • зона са 300-800 m (297 km², односно око 27%);
  • зона са висинама преко 800 m (само око 0,6% или 7 km²).

У погледу експозиције, преовлађују равничарски терени без одређене експозиције, као и они експонирани ка југоистоку.

Демографија

[уреди | уреди извор]
Демографија[2][1]
Година Становника
1948. 63.447
1953. 64.358
1961. 65.409
1971. 63.706
1981. 63.973
1991. 59.559
2002. 43.418
2011. 37.056
2022. 28.261

У општини Неготин већину становништва чине Срби (80,88%), а од мањина највише има Влаха (6,24%) и Рома (1,14%).

Етнички састав према попису из 2022.‍[1]
Срби
  
22.857 80,88%
Власи
  
1.763 6,24%
Роми
  
323 1,14%
Румуни
  
147 0,52%
Бугари
  
54 0,19%
Македонци
  
43 0,15%
Југословени
  
35 0,12%
Муслимани
  
26 0,09%
Хрвати
  
20 0,07%
Црногорци
  
18 0,06%
Албанци
  
13 0,05%
Остали
  
116 0,41%
Регионално
  
12 0,04%
Неизјашњени
  
451 1,60%
Непознато
  
2.383 8,43%
Језички састав према попису из 2022.‍[3]
српски
  
21.267 75,25%
влашки
  
3.616 12,80%
ромски
  
227 0,80%
румунски
  
145 0,51%
македонски
  
46 0,16%
албански
  
26 0,09%
бугарски
  
23 0,08%
немачки
  
11 0,04%
хрватски
  
11 0,04%
руски
  
9 0,03%
бошњачки
  
7 0,02%
словеначки
  
6 0,02%
Остали
  
191 0,68%
Неизјашњени
  
336 1,19%
Непознато
  
2.340 8,28%
Верски састав према попису из 2022.‍[4]
Православци
  
24.943 88,26%
Протестанти
  
80 0,28%
Муслимани
  
51 0,18%
Католици
  
39 0,14%
Остали
  
96 0,34%
Агностици
  
8 0,03%
Атеисти
  
132 0,47%
Неизјашњени
  
475 1,68%
Непознато
  
2.437 8,62%

Насељена места

[уреди | уреди извор]

Општина Неготин се састоји од 39 насељених места. Једино градско насеље и највеће насеље у општини је Неготин. На попису из 2022. није било ни једног села са преко 1.000 становника, а 10 села су имала између 500 и 1.000 становника.

Насеље Становништво Промена (%)
Попис 2011.[2] Попис 2022.[5]
Александровац 459 252 -45,10%
Браћевац 335 199 -40,60%
Брестовац 257 131 -49,03%
Буковче 1.136 928 -18,31%
Вељково 121 92 -23,97%
Видровац 656 618 -5,79%
Вратна 260 159 -38,85%
Дупљане 481 309 -35,76%
Душановац 782 548 -29,92%
Јабуковац 1.413 940 -33,47%
Јасеница 511 355 -30,53%
Карбулово 364 268 -26,37%
Кобишница 1.148 887 -22,74%
Ковилово 292 188 -35,62%
Мала Каменица 317 217 -31,55%
Малајница 481 339 -29,52%
Милошево 443 316 -28,67%
Михајловац 526 268 -49,05%
Мокрање 550 353 -35,82%
Неготин 16.882 14.647 -13,24%
Плавна 886 567 -36,00%
Поповица 345 214 -37,97%
Прахово 1.196 799 -33,19%
Радујевац 1.211 735 -39,31%
Рајац 275 192 -30,18%
Речка 353 223 -36,83%
Рогљево 123 98 -20,33%
Самариновац 437 319 -27,00%
Сиколе 599 397 -33,72%
Слатина 437 246 -43,71%
Смедовац 112 50 -55,36%
Србово 444 289 -34,91%
Тамнич 246 137 -44,31%
Трњане 362 233 -35,64%
Уровица 831 595 -28,40%
Црномасница 199 141 -29,15%
Чубра 413 212 -48,67%
Шаркамен 299 199 -33,44%
Штубик 874 601 -31,24%

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г „Национална припадност : подаци по општинама и градовима - Попис становништва, домаћинстава и станова 2022. године” (PDF). Републички завод за статистику Србије. Приступљено 18. 6. 2023. 
  2. ^ а б в „Упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002. и 2011.” (PDF). Београд: Републички завод за статистику. 2014. 
  3. ^ „Становништво према матерњем језику — Попис становништва, домаћинстава и станова 2022. године”. Републички завод за статистику Србије. 13. 06. 2023. Приступљено 03. 02. 2024. 
  4. ^ „Становништво према вероисповести — Попис становништва, домаћинстава и станова 2022. године”. Републички завод за статистику Србије. 13. 06. 2023. Приступљено 03. 02. 2024. 
  5. ^ „Старост и пол, подаци по насељима - Попис становништва, домаћинстава и станова 2022. године” (PDF). Београд: Републички завод за статистику. 25. 5. 2023. Приступљено 18. 6. 2023. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]