Општина Неготин

С Википедије, слободне енциклопедије
Општина Неготин
Wiki.Đerdap II Negotin 1051 08.jpg
Зграда СО Неготин
Грб
Основни подаци
Држава  Србија
Управни округ Борски
Седиште Неготин
Становништво
Становништво Пад 29.062 (2022)[1]
Географске карактеристике
Површина 1.089 km2

Serbia Negotin.png

Остали подаци
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Председник општине Владимир Величковић (СНС)
Веб-сајт www.negotin.rs

Општина Неготин се налази у северо-источном делу Србије и простире се на тромеђи Републике Србије, Бугарске и Румуније. Укупна површина општине Неготин износи 1.089 km² што је 1,9% од укупне површине територије Републике Србије и налази се на седмом месту по површини и обухвата 39 насељених места. Према прелиминарним подацима са последњег пописа 2022. године у општини је живело 29.062 становника[1] (према попису из 2011. било је 37.056 становника).[2]

Општина Неготин се граничи на северу са општином Кладово, северозападно и западно са општином Мајданпек, југозападно са општином Бор, јужно са општином Зајечар, југоисточно и источно са Републиком Бугарском у дужини од 41 km и североисточна граница је са Румунијом у дужини од 35,5 km током међународне реке Дунав. Дужина државне границе сувоземне износи 31 km, а водене 45,5 km. До Неготина се из Београда може доћи међународним путем Е 75 преко Параћина (300 km). Преко Смедерева, Пожаревца и Мајданпека (290 km), или Дунавском магистралом, преко Доњег Милановца (250 km). Од Ниша је удаљен 150 km, Зајечара 57 km, најближег града у Бугарској Видина 41 km, а од најближег града у Румунији, Турну Северина 70 km.

Клима[уреди | уреди извор]

Географски положај и карактеристике рељефа условљавају извесне специфичности у погледу климе општине Неготин. Наиме, присутне су велике разлике између максималних и минималних температура, што је одлика континенталне климе. Средња максимална температура је у јулу (28,50 °C), а средња минимална у јануару(-4,50 °C). Апсолутно температурно колебање је 69,70 °C, јер је максимална забележена температура 41,20 °C, а минимална -28,50 °C. Иначе, средња годишња температура износи 11,10 °C (-1,10 °C у јануару, односно, 22,10 °C у јулу). Према мерењима ГМС Неготин, доминирају западни и северозападни ветрови.

Рељеф[уреди | уреди извор]

Карактеристике рељефа овога простора, као последица геолошке грађе, тектонских и егзогених процеса, могу се исказати висинским областима и експозицијом, као показатељима релевантним за валоризацију кроз коришћење земљишта. Према висинским зонама, терен се може грубо поделити на три целине:

  • зона са надморским висинама испод 300 m. Ово су висине које преовлађују на овом простору (преко 70%, односно 785 km²);
  • зона са 300-800 m (297 km², односно око 27%);
  • зона са висинама преко 800 m (само око 0,6% или 7 km²).

У погледу експозиције, преовлађују равничарски терени без одређене експозиције, као и они експонирани ка југоистоку.

Демографија[уреди | уреди извор]

Етнички састав према попису из 2011.‍[3]
Срби
  
29.461 79,50%
Власи
  
3.382 9,13%
Роми
  
441 1,19%
Румуни
  
274 0,74%
остали
  
3.498 9,4%

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б „Први резултати Пописa становништва, домаћинстава и станова 2022.”. Републички завод за статистику. Архивирано из оригинала 22. 12. 2022. г. Приступљено 27. 12. 2022. 
  2. ^ „Упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002. и 2011.” (PDF). Београд: Републички завод за статистику. 2014. 
  3. ^ Етничка структура након пописа 2011.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]