Општина Пелагићево

С Википедије, слободне енциклопедије
Пелагићево
Грб
Основни подаци
Држава  Босна и Херцеговина
Ентитет  Република Српска
Сједиште Пелагићево
Становништво
Становништво (2017
2013
1996)

Пад 4.046[1]
Пад 4.358[2]
4.828[3]
Географске карактеристике
Површина 122,5 km2

Pelagićevo municipality.svg

Остали подаци
Временска зона UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Начелник општине Славко Тешић (СНСД)
Позивни број 54
Веб-сајт Општина Пелагићево

Општина Пелагићево је општина у Републици Српској, БиХ. Сједиште општине се налази у насељеном мјесту Пелагићево. Према подацима Агенције за статистику Босне и Херцеговине на попису становништва 2013. године, у општини је пописано 5.220 лица.[4]

Географија[уреди | уреди извор]

Општина се налази у Посавини. Првобитно је површина општине износила 17.800 хектара, односно 178 km², међутим промјеном границе општина Пелагићево и Модрича и цијепањем катастарских општина Доње Леденице на катастарске општине Доње Леденице и Борово Поље, површина сада износи 12.250 хектара, односно 122,5 km². На територији општине се налази истоимено вјештачко језеро Пелагићево.

Насељена мјеста[уреди | уреди извор]

Мапа насељених места општине Пелагићево

Подручје општине Пелагићево чине насељена мјеста: Блажевац, Горња Трамошница*, Горње Леденице*, Доња Трамошница, Доње Леденице*, Њивак, Орлово Поље, Пелагићево, Поребрице*, Самаревац* и Турић*.

Дијелови насељених мјеста: Горња Трамошница, Горње Леденице, Доње Леденице, Поребрице и Турић.

На подручју општине постоји десет мјесних заједница: МЗ Блажевац, МЗ Горња Трамошница, МЗ Доња Трамошница, МЗ Кладуша, МЗ Доње Леденице, МЗ Пелагићево Центар, МЗ Поребрице, МЗ Самаревац, МЗ Турић, МЗ Ћендићи.

Назив[уреди | уреди извор]

Општина је добила име по српском просветитељу Васи Пелагићу.

Историја[уреди | уреди извор]

Општина је формирана 14. септембра 1992. године (Сл. гласник РС 17/92) од једног дела предратне општине Градачац (која и данас постоји под старим именом у ФБиХ). 25. марта 1994. године (Сл. гласник РС 5/94) из општине Пелагићево се издвајају насеља: Крчевљани и Толиса, те дијелови насељених мјеста: Горње Кречане, Јасеница и Доњи Скугрић и припајају општини Модрича, да би се 22. децембра 1998. године (Сл. гласник РС 40/98) из општине Пелагићево издвојила насеља Зелиња Горња и Горња Међеђа и припојила општини Добој.

Политичко уређење[уреди | уреди извор]

Састав Скупштине Општине Пелагићево према резултатима избора 2020.
2
2
2
1
1
1
1
1
1
1
1
1
Од укупно 15 мандата на поједине партије отпада:
      СП: 2
      ДНС: 2
      СНСД: 1
      УС: 1
      Независни кандидат-Илија Дубравац: 1
      Независни кандидат-Жељко Зовкић: 1
      СРС: 1
      ДЕМОС: 1
      Ре-Баланс: 1
      СДС: 1
      ПДП: 1

Општинска администрација[уреди | уреди извор]

Начелник општине представља и заступа општину и врши извршну функцију у Пелагићеву. Избор начелника се врши у складу са изборним Законом Републике Српске и изборним Законом БиХ. Општинску администрацију, поред начелника, чини и скупштина општине. Институционални центар општине Пелагићево је насеље Пелагићево, гдје су смјештени сви општински органи.

Начелник општине Пелагићево је Славко Тешић испред Савеза независних социјалдемократа, који је на ту функцију ступио након локалних избора у Босни и Херцеговини 2020. године. Састав скупштине Општине Пелагићево је приказан у табели.[5]

Становништво[уреди | уреди извор]

Национални састав 1991.[уреди | уреди извор]

Етнички састав према попису из 1991.[4]
Срби
  
7.677 51,9%
Хрвати
  
6.244 42,4%
Бошњаци
  
18 0,1%
Остали
  
866 5,8%
укупно: 14.805

Национални састав 2013. (коначни резултати БХАС)[уреди | уреди извор]

Етнички састав према попису из 2013.[4]
Срби
  
3.330 63,79%
Хрвати
  
1.850 35,44%
Бошњаци
  
13 0,25%
Остали
  
12 0,23%
Неизјашњени
  
15 0,28%
укупно: 5.220

Спорт[уреди | уреди извор]

Општина је сједиште фудбалског клуба Пелагићево.

Познате личности[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]