Општина Подунавље

Општина Подунавље и друге градске општине Новог Сада (1980-1989)

Урбани (градски) део Општине Подунавље и друге општине на градском подручју Новог Сада (1980-1989)

Мапа Новог Насеља са уцртаном локацијом некадашњег седишта Општине Подунавље

Некадашње седиште општине Подунавље на Новом Насељу

Општина Подунавље је бивша градска општина Новог Сада. Постојала је од 1980. до 1989. године. Захватала је територију од 152 km², а од ње је по пространству била већа само градска општина Славија.

Положај општине

Општина се налазила у југозападном делу данашњег општинског подручја града Новог Сада, између градске општине Детелинара (на североистоку), градске општине Лиман (на истоку), градске општине Петроварадин (на југоистоку), општине Беочин (на југу) и општине Бачки Петровац (на северозападу). Назив општине долази од чињенице да је иста била лоцирана уз реку Дунав.

Насеља

Општина је обухватала четири насељена места:

• Нови Сад (југозападни део)
• Ветерник
• Футог
• Бегеч

У делу Новог Сада који се налазио у саставу општине биле су следеће градске четврти:

• Ново Насеље
• Сателит
• Телеп
• Адице (тада у саставу Ветерника)

Седиште општине налазило се на Новом Насељу.

Етнички састав

Према попису из 1981. године, у општини Подунавље је живело 56.964 становника, од чега: [1]

• Срба = 35.271
• Мађара = 7.723
• Југословена = 6.999
• Хрвата = 1.757

Српско становништво је преовлађивало у сва четири насељена места општине (Новом Саду, Ветернику, Футогу, Бегечу), док је у новосадском насељу Телеп у знатном броју било заступљено мађарско становништво, а у насељу Адице ромско становништво.

Историјат

Градска заједница Новог Сада са седам општина (Стари Град, Подунавље, Лиман, Славија, Петроварадин, Детелинара, Сремски Карловци) основана је Законом о изменама и допунама Закона о утврђивању територија општина, који је скупштина САП Војводине донела 1. јула 1980. године.

Оснивање више општина требало је да омогући грађанима да лакше и непосредније остварују своја права, да се ефикасније управља подручјем и обезбеђује сигурнији развој, у привредном, саобраћајном, здравствено-социјалном и посебно комуналном погледу, као и да се унапређује друштвени, просветно-културни и спортски живот.

Општине су имале своје биране скупштине и извршна већа, а такође и секретаријате за привреду, саобраћај, комуналне делатности, просвету, културу, здравство, итд. Општина Подунавље је, као и друге општине у Градској заједници, функционисала до 31. децембра 1989, када је новим законом та административно-територијална подела укинута, а од засебних градских општина формирана је јединствена општина Нови Сад.

Привреда

У саставу општине (на Новом Насељу, Телепу и Сателиту) постојала је индустријска зона под називом Радна зона запад, у којој је деловало неколико значајних предузећа, као што су „Југоалат“, „Југодент“, „Дунав“, „Минаква“, „Новитет“, „Јавно Градско Саобраћајно Предузеће“, итд.

Образовање

Поред неколико основних школа, на територији општине (у насељу Футог) се налазила и средња пољопривредна школа.

Спорт

На територији општине деловали су фудбалски клубови Младост (на Сателиту) и Ветерник (у Ветернику).

Литература

• Богдан Т. Станојев, Подунавље, Енциклопедија Новог Сада, књига 20, Нови Сад, 2002.
• Др Душан Попов, Општина, Енциклопедија Новог Сада, књига 18, Нови Сад, 2001.
• Генерални урбанистички план Новог Сада до 2005. године, Скупштина Града Новог Сада, Нови Сад, мај 1985.

Види још

• Историја општина Србије
• Ново Насеље