Општина Призрен

Општина Призрен
Општина Призрен;
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	АП Косово и Метохија
Управни округ	Призренски округ
Седиште	Призрен, Штрпце од 1999-2010
Становништво
— 2024.	147.428
Географске карактеристике
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Остали подаци
Регистарска ознака	PZ
Веб-сајт	prizren.rks-gov.net

Општина Призрен је општина на југу Косова и Метохије у Србији. Центар је Призренског округа. Заузима површину од 640 km² и према попису из 2024. има 147.428 становника. Највеће и главно насеље у општини је Призрен, који има 76.850 становника.

Географија

Надморска висина општине се креће од 412 до 2000 метара.

Историја

Све до 1959. године, у локалном административном систему на подручју тадашње Аутономне косовско-метохијске области (АКМО) постојао је велики Призренски срез, у чији је састав улазила и стара Призренска општина, која је обухватала само град Призрен, са непосредном околином. Доношњењм Закона о укидању срезова у АКМО, који је Скупштина НР Србије усвојила 25. новембра 1959. године,^[1], укинут је Призренски срез, а потом је извршена и реорганизација општинских власти, чиме је створена нова Општина Призрен, која је у том облику наставила да функционише у континуитету све до 1999. године.

Након НАТО агресије на СРЈ и успостављања мисије УН (УНМИК), легални органи Општине Призрен наставили су да раде у изузетно отежаним условима, пошто је у наредном периоду дошло до успостављања паралелних органа локалне албанске власти, тако да је поред српске Општине Призрен настала и паралелна општина истог назива у саставу Привремених институција самоуправе. Последњи избори за српску Скупштину Општине Призрен одржани су 2008. године, али тај сазив општинске скупштине распуштен је већ 2010. године, одлуком Владе Републике Србије, која је потом именовала привремену општинску управу.^[2] Почевши од 2013. године, општином управља Привремени орган, са измештеним седиштем у Крушевцу.^[3]

Накнадном одлуком из 2014. године, Уставни суд Србије је утврдио да одлука о распуштању призренске општинске скупштине из 2010. године није била у складу са Уставом Србије и законским прописима.^[4]

У Призрену је 2005. у самом граду, у касарни и приватним кућама живело 49 Срба, а остали у селима Богошевац (12), Драјћић (34), Горње Село (15), Мушниково (86), Плањане (10), Средска (58), Новаке (36), Смач (6) и Локвица (1).^{[тражи се извор]}

Насеља

У именима насеља преовладавају турски називи. Насеља су: Табана, Баждарана, Терзи мала, Мараш, Ортакол, Јени мала, Тусус, Пантелија, Поткаљаја, Папаз чаршија, Шадрван и др. Шадрван је централни трг у Призрену, у чијем се центру налази чесма.

Види још

Референце

Литература

Ивановић, Милан (2013). Метохија: Споменици и разарања. Нови Сад-Београд: Прометеј & Службени гласник.

Спољашње везе

[1] Службени гласник НР Србије, бр. 50 (од 5. децембра 1959. године)

[2] ВРС (2010): Одлука о распуштању скупштина општина Подујево, Ђаковица, Сува Река, Дечани, Призрен, Урошевац и Клина

[3] Одлука о образовању привременог органа у општинама на територији Аутономне Покрајине Косово и Метохија (Службени гласник РС, 31/2013)

[4] Уставни суд Србије (2014, ИУо-1065/2010): Утврђује се да Одлука о распуштању скупштина општина Подујево, Ђаковица, Сува Река, Дечани, Призрен, Урошевац и Клина („Службени гласник РС“, број 42/10), у време важења, није била у сагласности са Уставом и законом

[1]

[2]

[3]

[4]