Пређи на садржај

Град Приштина

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Општина Приштина)
Град Приштина
Зграда Скупштине града Приштине
Административни подаци
Држава Србија
Аутономна покрајинаКосово и Метохија
Управни округКосовски
СедиштеПриштина
Становништво
 — 2024.Раст 227.466
Географске карактеристике
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина572 km2
Положај {{{име генитив}}}
Веб-сајтprishtina.rks-gov.net

Град Приштина је територијална јединица у Србији, која се налази на Косову и Метохији и припада Косовском управном округу. Седиште је градско насеље Приштина, а територија града обухвата 572 km² са укупно 46 насељених места. Према попису из 2024. било је 227.466 становника.[а]

Као административно-територијална јединица, град Приштина је првобитно постојао од 1947. до 1955. године, након чега је Приштина сведена на општински сатус, а такво уређење је остало на снази све до 1992. године када је дотадашња општина Приштина поново добила статус града. Након 1999. године, седиште градских органа управе измештено је у Грачаницу.

На територији града Приштине, који постоји у оквиру уставно-правног поретка Републике Србије, УНМИК је након 1999. године формирао и посебну општину Приштина (алб. Komuna e Prishtinës), која функционише у оквиру Привремених институција самоуправе, а наконадно је на делу исте територије формирана и посебна општина Грачаница (2008).

Историја

[уреди | уреди извор]

Приштина је први пут добила статус града 1947. године, када је спроведена административна реформа по којој се тадашња НР Србија делила на градове и срезове, а међу тридесетак највећих насеља која су том приликом добила градски статус налазила се и Приштина, која је уједно била и главни град Аутономне косовско-метохијске области.[1] Каснијом управном реформом из 1952. године број градова је смањен на седам, а међу местима која су задржала статус града била је и Приштина.[2] Потоњом реформом из 1955. године извршено је укидање градова, чиме је целокупна територија НР Србије подељена на 42 велика среза, међу којима је био и Приштински срез, у оквиру кога је постојала и Општина Приштина.[3]

Када су 1959. године на територији тадашње Аутономне косовско-метохијске области укинути срезови, општине су добиле већа овлашћења, тако да је шири територијални опсег добила и Општина Приштина.[4] Административним преуређењем из 1988. године, из састава Општине Приштина издвојене су три нове општине: Косово Поље, Обилић и Ново Брдо.[5]

Први вишестраначки избори за одборнике у Скупштини општине Приштина одржани су 31. маја 1992. године, а новом административном реформом, која је спроведена у јесен 1992. године, Општина Приштина је добила статус града са ширим овлашћењима, чиме је створен Град Приштина.[6] Први Статут града Приштине усвојен је 27. новембра 1992. године,[7] чиме је престала да важи дотадашња Статутарна одлука општине Приштина од 29. априла 1992. године.[8]

Нови (други по реду) Статут града Приштине усвојен је 1996. године,[9] а остао је на снази све до 2008. године, када је усвојен нови (трећи по реду) Статут града Приштине.[10]

Избори за одборнике у Скупштини града Приштине одржани су 20. децембра 1992. године, а последњи локални избори пре рата на Косову и Метохији одржани су 3. новембра 1996. године.

Град Приштина након 1999. године

[уреди | уреди извор]

Након завршетка рата на Косову и Метохији и уласка међународних снага на Косово и Метохију средином 1999. године (КФОР и УНМИК), дотадашњи органи града Приштине, као и сви градски службеници који су остали у систему Републике Србије, били су приморани да напусте радна места у самом граду. Њихове радне обавезе настављене су на местима која су сматрана безбеднијим, тако да је управа града Приштине измештена у Грачаницу, као највећу српску енклаву на подручју Града Приштине.

Пошто су крајем 2000. године истекли мандати локалних органа који су конституисани након избора одржаних крајем 1996. године, управљање градом Приштина су преузели привремени органи, односно координатори које је именовала и разрешавала Влада Републике Србије.[11] У исто време, под окриљем новоуспостављених Привремених институција самоуправе (ПИС) формирана је посебна Општина Приштина (алб. Komuna e Prishtinës) у којој су власт преузеле албанске политичке странке. Од тог времена, постојале су две локалне управе: прва (у систему Србије) са измештеним седиштем у Грачаници и друга (у систему ПИС) са седиштем у Приштини.

Након рата, први наредни локални избори по Уставу и законима Републике Србије за град Приштину одржани су 11. маја 2008. године. Иако су избори били легални у оквиру правног оквира Републике Србије, УНМИК и Привремене институције самоуправе одбили су да их прихвате као легалне, али их нису спречили да се одрже.[12] Мандате у новоизабраној Скупштини града Приштине добило је шест изборних листи: Српска радикална странка (23), Демократска странка Србије - Нова Србија (9), Демократска странка (5), Социјалистичка партија Србије (4), Група грађана Покрет за опстанак (3) и Група грађна Видовдан (3).[13]

На конститутивној седници новоизабраног сазива, која је одржана 13. јуна 2008. године у Грачаници, за новог председника Скупштине града Приштине изабран је Радован Ничић, док је за градоначелника Приштине изабран Драгутин Перић.[14] Због спорова око примопредаје надлежности између дотадашњих привремених органа и новоизабране градске управе, у наредном периоду је дошло до потешкоћа у функционисању градских органа и служби, на шта су се надовезали и други локални проблеми, услед чега су интервенисала и надлежна министартсва из Београда.[15][16][17]

Одлуком Владе Републике Србије од 2. априла 2009. године, распуштен је дотадашњи састав Скупштине града Приштине, уз истовремено увођење привремене управе, а за председника Привременог органа града приштине именован је Југослав Поповић.[18] Ванредни локални избори за градску скупштину Приштине одржани су 16. августа,[19] а новоизабрана Скупштина града Приштине конституисана је у октобру 2009. године.

Након склапања Бриселског споразума, Влада Републике Србије је 2013. године одлучила да функције из надлежности Скупштине града Приштине и извршних градских органа убудуће обавља Привремени орган града Приштине, којег именује и разрешава Влада Србије.[20][21]

Челници општине, односно града Приштине

[уреди | уреди извор]

Председници Скупштине општине Приштина (1959—1992)

[уреди | уреди извор]
  • Шерафедин Сулејмани (1964-1967)
  • Јован Печеновић (1967-1971)
  • Назми Мустафа (1973-1976)
  • Светислав Јакшић (1980)
  • Томислав Секулић (1982-1984)[22][23]
  • Радман Милосављевић (1984-1986)
  • Божидар Лазић (1986-1989)
  • Живојин Митровић (1989-1992)[24]

Председници Скупштине града Приштине (1992—2000 и 2008—2013)

[уреди | уреди извор]

Координатори за град Приштину (2001—2008)

[уреди | уреди извор]
  • Славиша Костић (?)
  • Марко Тодоровић (2003–2005)[27]
  • Славиша Николић (2006–2008)[28][29]

Градоначелници Приштине (2008—2013)

[уреди | уреди извор]
  • Драгутин Перић (2008–2009)[14]
  • Небојша Николић (2009-2012)
  • Богдан Савић (2012-2013)

Председници Привременог органа града Приштине (2009, 2013—2025)

[уреди | уреди извор]
  • Југослав Поповић (2009)[30]
  • Љубинко Караџић (2013–2021)[31][32][33]
  • Новак Живић (2021–2025)[32][34][35]

Насељена места

[уреди | уреди извор]

Град Приштина има површину 572 km² и обухвата 46 насељена места:[36]

Демографија

[уреди | уреди извор]

Према попису из 1981. године град Приштина је већински насељен Албанцима. Након рата 1999. године већина Срба и Црногораца је напустила град. Преостали Срби углавном живе у насељима Грачаница, Лапље Село, Чаглавица, Сушица, Преоце и Доња Брњица. Одлуком институција самопроглашене Републике Косово насеља Грачаница, Лапље Село, Бадовац, Сушица, Преоце и део насеља Чаглавица су припала новоформираној општини Грачаница.

Етнички састав према попису из 1961.[37]‍
Албанци
  
 40.741 58,4%
Срби
  
 20.759 29,7%
Црногорци
  
 2.885 4,1%
Укупно: 69.810
Етнички састав према попису из 1981.[38]‍
Албанци
  
 105.520 70,9%
Срби
  
 26.264 17,7%
Роми
  
 6.095 4,1%
Црногорци
  
 4.439 2,9%
Муслимани
  
 2.648 1,8%
Турци
  
 1.931 1,3%
Укупно: 148.656
Етнички састав "Општине Приштина" (ПИС) према попису из 2011.[39]‍
Албанци
  
 195.782 95,5%
Срби
  
 4.285 2,1%
Турци
  
 2.171 1,1%
Роми
  
 760 0,4%
Укупно: 204.937

Галерија

[уреди | уреди извор]
  • Приштина - Православна црква Свети Никола
    Приштина - Православна црква Свети Никола
  • Градски стадион у Приштини
    Градски стадион у Приштини
  • Споменик Скендербегу у Приштини
    Споменик Скендербегу у Приштини
  • Приштина
    Приштина
  • Парк Народне библиотеке, Приштина
    Парк Народне библиотеке, Приштина
  • Главна пошта, четврт Дарданија, Приштина
    Главна пошта, четврт Дарданија, Приштина

Види још

[уреди | уреди извор]

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Попис из 2024. на Косову и Метохији су спровели органи самопроглашене Републике Косово. Овај попис је био бојкотован од стране великог броја Срба, тако да је реалан број Срба на Космету знатно већи од оног исказаног у званичним резултатима овог пописа.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Закон о административно-територијалној подели Народне Републике Србије (Службени гласник НР Србије, бр. 17/1947)
  2. ^ Закон о подели територије Народне Републике Србије на општине, градове и срезове (Службени гласник НР Србије, бр. 15/1952)
  3. ^ Закон о подручјима срезова и општина у Народној Републици Србији (Службени гласник НР Србије, бр. 56/1955)
  4. ^ Закон о укидању срезова у Аутономној косовско-метохиској области (Службени гласник НР Србије, бр. 50/1959)
  5. ^ Закон o образовању општина Косово Поље, Обилић и Ново Брдо (Службени лист САП Косова, бр. 18/1988)
  6. ^ Закон о изменама и допунама Закона о територијалној организацији Републике Србије и локалној самоуправи (Службени гласник Републике Србије, бр. 79/1992)
  7. ^ Статут града Приштине (Службени лист Аутономне Покрајине Косово и Метохија, бр. 10/1992)
  8. ^ Статутарна одлука општине Приштина (Службени гласник Републике Србије, бр. 24/1992)
  9. ^ Статут града Приштине (Службени лист Аутономне Покрајине Косово и Метохија, бр. 21/1996)
  10. ^ Статут града Приштина (Службени гласник Републике Србије, бр. 90/2008)
  11. ^ „Одлука о уређењу Координационог центра Србије за Косово и Метохију”. Влада Републике Србије. Приступљено 2025-08-15. 
  12. ^ „BalkanInsight.com - Kosovo Officials ‘Won’t Stop Serb Polls’”. web.archive.org. 2008-05-06. Архивирано из оригинала 06. 05. 2008. г. Приступљено 2023-07-12. 
  13. ^ Републичка изборна комисија: Информације о одржаним седницама 2008. године
  14. ^ а б в Службени гласник Републике Србије, 69/2008
  15. ^ „Туча функционера СРС-а и Нове Србије”. Politika Online. Приступљено 2025-08-15. 
  16. ^ Војводине, Јавна медијска установа ЈМУ Радио-телевизија. „Новоизабрана власт не може у општинску зграду”. ЈМУ Радио-телевизија Војводине (на језику: српски). Приступљено 2025-08-15. 
  17. ^ „Sledi žalba Ustavnom sudu - Politika - Dnevni list Danas” (на језику: српски). 2009-04-09. Приступљено 2025-08-15. 
  18. ^ Одлука о распуштању Скупштине града Приштине и образовању Привременог органа града Приштине (Службени гласник Републике србије, бр. 23/2009)
  19. ^ Политика (2009): СНС победио у Приштини, СПС у Пећи
  20. ^ „ODLUKA O OBRAZOVANJU PRIVREMENOG ORGANA U OPŠTINAMA NA TERITORIJI AUTONOMNE POKRAJINE KOSOVO I METOHIJA”. demo.paragraf.rs. Приступљено 2025-08-15. 
  21. ^ „Imenovani predsednici i članovi privremenih organa na Kosovu”. KIM radio (на језику: енглески). Приступљено 2023-06-28. [мртва веза]
  22. ^ „Tomislav Sekulić - čovek o kome se 25 godina ćutalo - Kosovo Online”. www.kosovo-online.com (на језику: српски). Приступљено 2025-08-15. 
  23. ^ Mirković, Katarina (2024-08-24). „SNF obeležio 30 godina od smrti Tomislava Sekulića”. Radio Kim (на језику: српски). Приступљено 2025-08-15. 
  24. ^ а б „Kosovo”. www.worldstatesmen.org. Приступљено 2025-08-15. 
  25. ^ Јовановић, Владислав (1999-06-28). „Letter dated 28 June 1999 from the Chargé d'Affaires A.I. of the Permanent Mission of Yugoslavia to the United Nations addressed to the President of the Security Council” (PDF) (на језику: енглески). United Nations Security Council. стр. 14. Приступљено 2023-08-15. 
  26. ^ „Creating a new order in Kosovo”. Christian Science Monitor. ISSN 0882-7729. Приступљено 2025-08-15. 
  27. ^ B92 (2003): Kosovo: 94.454 birača za predsedničke izbore u Srbiji
  28. ^ „112. седница Владе Републике Србије, 12. јануар 2006. године”. Влада Републике Србије. 2006-01-12. Приступљено 2025-08-15. 
  29. ^ Радомировић, Б. „Председници општина уместо координатора”. Politika Online. Приступљено 2025-08-15. 
  30. ^ Службени гласник Републике Србије, 23/2009
  31. ^ „89. седница Владе Републике Србије 16. август 2013. године”. Влада Републике Србије. 2013-08-16. Приступљено 2025-08-15. 
  32. ^ а б „91. седница Владе Републике Србије, 10. новембар 2021. године”. Влада Републике Србије. 2021-11-10. Приступљено 2025-08-15. 
  33. ^ Kim, Radio (2013-08-20). „Imenovani predsednici i članovi privremenih organa na Kosovu”. Radio Kim (на језику: српски). Приступљено 2025-08-15. 
  34. ^ „22. седница Владе Републике Србије, 7. август 2025. године”. Влада Републике Србије. 2025-08-07. Приступљено 2025-08-15. 
  35. ^ KoSSev (2021-12-22). „Kadriranje u PO: Iz Srbice u Zvečan, Lipljana u Štimlje, Štimlja u Lipljan, Kačanika u Dečane, K.Polja u Glogovac, Glogovca u K.Polje”. KoSSev (на језику: српски). Приступљено 2025-08-15. 
  36. ^ Гавриловић 2017, стр. 21.
  37. ^ Национални састав становништва ФНР Југославије 1961. године Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (20. децембар 2013) pod2.stat.gov.rs
  38. ^ Национални састав становништва СФР Југославије 1981. године Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (4. март 2016) pod2.stat.gov.rs
  39. ^ Етнички састав становништва Косова и Метохије 2011. године Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (3. децембар 2013) pop-stat.mashke.org (језик: албански)

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Гавриловић, Душан (2017). Општине и региони у Републици Србији, 2017. Београд: Републички завод за статистику. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Град_Приштина&oldid=30603015”