Скелани
Скелани | |
|---|---|
 Гранични прелаз са Србијом | |
| Административни подаци | |
| Држава | Босна и Херцеговина |
| Ентитет | Република Српска |
| Општина | Сребреница |
| Становништво | |
| — 2013. |  807 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 43° 58′ 15″ С; 19° 31′ 55″ И / 43.9708818° С; 19.5320112° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 242 m |
  Скелани Скелани на карти Босне и Херцеговине | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 75436 |
| Позивни број | 056 |
Скелани су насељено мјесто у општини Сребреница, Република Српска, БиХ. Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, у насељу је живјело 807 становника.[1]
Географија
[уреди | уреди извор]Скелани се налазе на самој обали ријеке, а мостом су повезани са Бајином Баштом у Србији.
Историја
[уреди | уреди извор]Скелани на Дрини се сматрају једним од најстаријих античких локалитета у средњем Подрињу. Овде су научници на прилично великом пространству открили неколико римских објеката из 2. и 3. вијека. Пронађена је римска базилика, храмови, циглана, грађевине и разни споменици римске културе. Владимир Ђурић, професор историје из Бајине Баште је шездесетих година 20. вијека на простору Скелана открио римске мозаике.[2] Године 2008. су откопани остаци римског насеља које је у периоду од од 1. до 4 вијека било центар регије.[2]
Други свјетски рат
[уреди | уреди извор] | Овај одељак можда захтева чишћење и/или прерађивање како би се задовољили стандарди квалитета Википедије. |
У месту Скеланима, срез Сребреница, покољем је убијено 48 Срба.[3]
СФРЈ и распад Југославије
[уреди | уреди извор]До 1950-их година, били су и сједиште општине која је тада укинута, а ово подручје припојено Сребреници. Слично се догодило и 1990-их година када је живот изгубило укупно 305 лица српске националности током трајања грађанског рата. У ратним збивањима 1992–1995. Скелани су поново проглашени за општину, а онда су недуго послије рата поново припојени општини Сребреница, крајем 1999. године одлуком високог представника за БиХ Волфганга Петрича.
Археолошки музеј „Римски муниципијум”
[уреди | уреди извор]У Скеланима се налази Археолошки музеј „Римски муниципијум“.[2] Директор музеја је Драгић Глишић.[2] Овде постоји Археолошко налазиште Скелани.
Становништво
[уреди | уреди извор]Данас већинско становништво представљају Срби, а дио Муслимана се вратио у скелански крај.
| Националност[4] | 2013. | 1991. | 1981. | 1971. | 1961. |
| Срби | 604 | 160 | 155 | 115 | |
| Муслимани [а] | 203 | 950 | 761 | 576 | |
| Југословени | 7 | 8 | 1 | ||
| Црногорци | 5 | ||||
| Словенци | 4 | ||||
| Хрвати | 1 | ||||
| остали и непознато | 6 | 1 | 2 | ||
| Укупно | 807 | 1.123 | 935 | 694 | ' |
| Демографија[4] | ||
|---|---|---|
| Година | Становника | |
| 1961. | 511 | |
| 1971. | 694 | |
| 1981. | 935 | |
| 1991. | 1.123 | |
| 2013. | 807 | |
Види још
[уреди | уреди извор]- Перућачко језеро
- Општина Сребреница
- Црква Светих апостола Петра и Павла у Скеланима
- Злочин у Скеланима
- Манастир Топлица
Напомене
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Резултати Пописа 2013, градови, општине, насељена мјеста” (на језику: српски). Републички завод за статистику. Архивирано из оригинала 23. 03. 2017. г. Приступљено 25. 9. 2019.
- ^ а б в г „Градитељи из Витлејема радили и у Скеланима”. Политика. 14. 12. 2011. Приступљено 18. 12. 2011.
- ^ Николај Ерић, свештеник, остатак среза Сребреница 1947. год.
- ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Радио-телевизија Републике Српске: Скелани: Парастос убијеним Србима, 16. 1. 2012. (језик: српски)
- Градитељи из Витлејема градили и у Скеланима, 9. 12. 2011.[мртва веза] (језик: српски)
- Municipium Malvesiatium, Скелани Архивирано на сајту Wayback Machine (20. октобар 2011) (језик: српски)
- Гугл сателитска мапа (Maplandia)
- Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
- Римски град на обали Дрине („Вечерње новости“, 19. октобар 2014)
- Колевка српског градитељства говори тајним језиком („Вечерње новости“, 30. април 2015)
