Општина Соколац

Из Википедије, слободне енциклопедије
Соколац
Грб
Основни подаци
Држава  Босна и Херцеговина
Ентитет  Република Српска
Сједиште Соколац
Становништво
Становништво (2013.) Пад 12.021
Географске карактеристике
Површина 729 km2

Sokolac municipality.svg

Остали подаци
Временска зона UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Начелник општине Милован Цицко Бјелица (СДС) [1]
Позивни број 57
Веб-сајт Општина Соколац

Општина Соколац је општина у Републици Српској, БиХ. Сједиште општине се налази у Сокоцу. Општина Соколац је једна од градских општина града Источно Сарајево. Према подацима Агенције за статистику Босне и Херцеговине на попису становништва 2013. године, у општини је пописано 12.021 лицe.[1]

Географија[уреди]

Највећи дио општине се налази на планини Романији, и обухвата Гласиначко поље. Од истражених пећина на простору општине су најпознатије Новакова пећина, Пећина под липом, и Гирска пећина.

Природна добра[уреди]

На територији општине Соколац налазе се пећина Под липом и Гирска пећина које спадају у природна добра прве категорије. Ове пећине налазе се на списку Завода за заштиту културно историјског и природног насљеђа Републике Српске. Поред њих на подручју Сокоца налазе се пећине Леденица, Лучица, Маћ, Одрлија, Грујића пећина и епска пећина Старине Новака.

Пећина Под липом[уреди]

Цртежи угравирани у камену на самом улазу у пећину Подлипу представљају јединствен приказ пећинске умјетности у Српској

Пећина Под липом налази се у кнежинском засеоку Кадића Брдо. Устаљени назив међу локалним становништвом је пећина Подлипа. Први пут је систематски истражена 1991. године под вођством археолошкиње Зилке Кујунџић-Вејзлагић из Земаљског музеја у Сарајеву. У истраженим сондама пронађен је материјал који припада палеолиту. Испред пећине су пронађени остаци пећинског медвједа. На улазу у пећину Подлипу налази се јединствен приказ пећинске умјетности у Републици Српској. На локалитету пећине пронађени су остаци неандерталца стари 40 000 година.

Гирска пећина[уреди]

Гирска пећина се налази на сјевероисточним падинама планине Озрен у соколачком селу Доње Гире.[2] Гирска пећина представља хидролошки активну пећину изворског типа са пространим главним каналом и три споредна канала укупне дужине 1 300 метара. Основна вриједност пећине је у богатом пећинском накиту, који је остао очуван у изворном облику. Пећински стубови у главном каналу достижу пречник и до 3 метра, а канал је испуњен и саливима, кораљним накитом, сталактитима и драперјем. Споредни канали су такође богати пећинским накитом, који је на појединим мјестима толико развијен да преграђује канале.

Насељена мјеста[уреди]

Мапа насељених места општине Соколац

Подручје општине Соколац чине насељена мјеста:

Балтићи, Бандин Оџак, Бања Лучица, Барник, Бећари, Берег, Берковићи*, Бијела Вода, Бјеласовићи, Бјелосављевићи, Боровац, Брејаковићи, Буковик, Видрићи, Вранеши, Врапци, Вражићи, Врхбарје, Врховина, Врутци, Вукосављевићи, Газиводе, Горњи Драпнићи*, Горњи Калиманићи, Горњи Поретак, Грбићи, Гурдићи*, Доње Бабине, Доње Гире, Доњи Драпнићи, Доњи Калиманићи, Дрецељ*, Дуганчићи*, Ђедовци, Жљебови, Жуљ, Жунови, Заграђе, Имамовићи, Јабука, Јасик, Кадића Брдо, Калаузовићи, Каљина, Казмерићи, Клечковац, Кнежина, Колаковићи*, Кошутица, Крајшићи*, Крушевци, Крушево*, Кула, Кусаче, Кути, Мандра, Мангурићи*, Маргетићи, Медојевићи, Мељине, Милетци, Милетине, Мичиводе, Неправдићи, Нехорићи, Ново Село, Новосеоци, Озерковићи, Павичићи, Паржевићи, Педише, Пихлице, Побратци, Подкрајева, Подроманија, Прељубовићи, Принчићи, Пусто Село, Равна Романија, Ријећа, Рудине, Селишта, Сијерци, Смртићи, Соколац, Соколовићи, Точионик, Турковићи, Храстишта, Цврчићи, Чаварине, Читлуци, Џиндићи, Шахбеговићи, Шенковићи, Шашевци* и Ширијевићи.

Општина Соколац има 12 мјесних заједница са 95 насељених мјеста, у којима живи око 15.500 становника, са густином насељености од око 22,4 становника/km2, а од тога десетак хиљада живи у самом Сокоцу.

Култура[уреди]

У општини се налазе манастир Кнежина, манастир Соколица на Равној Романији и манастир Свете Тројице у Озерковићима.

Спорт[уреди]

Општина Соколац је сједиште фудбалског клуба Гласинац.

Становништво[уреди]

Национални састав[уреди]

Националност[3] 1991. 1981. 1971.
Срби 10.195 (68,50%) 9.743 (63,75%) 11.006 (64,53%)
Муслимани 4.493 (30,18%) 4.817 (31,52%) 5.790 (33,95%)
Хрвати 19 (0,12%) 57 (0,37%) 128 (0,75%)
Југословени 83 (0,55%) 477 (3,12%) 23 (0,13%)
остали и непознато 93 (0,62%) 187 (1,22%) 106 (0,62%)
Укупно 14.883 15.281 17.053

Национални састав 2013. (коначни резултати БХАС)[уреди]

Етнички састав према попису из 2013.[1]
Срби
  
11.250 93,58 %
Бошњаци
  
671 5,58 %
Хрвати
  
29 0,24 %
Остали
  
38 0,31 %
Неизјашњени
  
33 0,27 %
укупно: 12.021

Политичко уређење[уреди]

Састав Скупштине Општине Соколац према резултатима избора 2016.
8
8
2
2
1
Од укупно 21 мандата на поједине партије отпада:
  СДС: 8
  СНСД: 8
  ДНС: 2
  ПДП: 2
  Мањине-СДС: 1

Општинска администрација[уреди]

Начелник општине представља и заступа општину и врши извршну функцију у Сокоцу. Избор начелника се врши у складу са изборним Законом Републике Српске и изборним Законом БиХ. Општинску администрацију поред начелника, чини и скупштина општине. Инситуционални центар општине Соколац, је насеље Соколац, гдје су смјештени сви општински органи.

Начелник општине Соколац је Милован Бјелица испред Српске демократске странке, који је на ту функцију ступио након локалних избора у Босни и Херцеговини 2016. године. Састав скупштине Општине Соколац је приказан у табели.[4]

Познате личности[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 Попис становништва у БиХ 2013.
  2. Републички завод за заштиту културно-историјског и природног насљеђа/Студије за заштиту пет спелеолошких објеката
  3. Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
  4. „Соколац”. избори.ба. Приступљено 8. 11. 2016. 

Спољашње везе[уреди]