Град Суботица

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Општина Суботица)
Ово је чланак о општинској административној јединици, опис актуелног града се налази у чланку Суботица.
Град Суботица

Грб
Основни подаци
Држава  Србија
Управни округ Севернобачки округ
Становништво
Становништво Пад 123.952 (2022)
Географске карактеристике
Површина 1.007 km2
Остали подаци
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Председник општине Богдан Лабан (Српска напредна странка)
Веб-сајт www.subotica.rs

Град Суботица (општинска јединица – по новом закону[1]) се налази у широкој равници на крајњем северу Војводине, у близини границе Србије и Мађарске. Територија административне области града заједно са општинама Бачка Топола и Мали Иђош чини подручје Севернобачког управног округа. Средиште града као и округа је градско насеље Суботица.

У административној области града налазе се и следећа насељена места: Бачки Виногради, Биково, Ђурђин, Стари и Нови Жедник, Келебија, Љутово, Мала Босна, Доњи Таванкут, Горњи Таванкут, Шупљак, Чантавир, Вишњевац, Бачко Душаново, Габрић, Бајмок, Мишићево, Палић, Хајдуково, Носа.

Према подацима са последњег пописа 2022. године у граду је живело 123.952 становника.[2]

Историја[уреди | уреди извор]

Крајем XII и почетком XIII века јавља се насеље Забатка, а од краја XIV и у XV веку помиње се у документима и као Суботица, град у поседу угарских великаша. Још нека од имена коришћена за град у историјским документима[3]: Сабатка (1567), Соботска (1589), Собатиз (1687), Соботиза (1692), Сободга (1699), Сентмарија (1743) (више детаља о називу града види у чланку Суботица). У XVIII веку, после ослобођења од Турака, место се брзо насељавало и 1779. проглашен је „Слободан краљевки град“ - Маријатерезиополис. У 19. веку развој Суботице је убрзан, иако је 1831. у епидемији колере страдало мноштво грађана. У историји радничког покрета и народноослободилачког рата значајан је допринос овог краја. Суботицу је на помолу уласка Црвене армије ослободио Суботички партизански одред 10. октобра 1944. године.

Саобраћајна инфраструктура[уреди | уреди извор]

Путеви на територији града и севернобачком округу квантитативно изражени:

Укупна дужина путева износи 444 km, од тога:

  • магистрални путеви 134 km,
  • регионални путеви 19 km,
  • локални путеви 291 km.

Када је реч о савременом коловозу његова дужина износи укупно 261 km. Основну окосницу саобраћајних веза општине Суботица са ближим и даљим окружењем представља мрежа састављена од друмских саобраћајница: Е-75 (М-22, М-1); Будимпешта – Суботица – Београд – Ниш – Скопље – Атина, наведена у стратегији привредног развоја Србије као Коридор 10 (уз потенцијал обезбеђења 10.000 нових радних места); следи попречна веза: Е-771 Суботица – Сомбор – Богојево – Винковци, и даље Загреб.

Квантитативна анализа упућује на закључак да је дужина путева на територији града у просеку на нивоу Војводине, било да се стављају у однос површина или број становника. Једино је Суботица у предности када је реч о локалним путевима. То упућује на чињеницу да је основна путна мрежа добро постављена, али да није довољно улагано у то да њен већи део добије виши ранг односно изостаје улагање у унапређење квалитета.

У смислу претходних података може се извести закључак да је квалитет путева незадовољавајући, јер нема ауто-пута, ако се таквим не оцени полу-ауто-пут који са пар километара пролази кроз општину; локални путеви су у лошем стању; нема обилазнице око Суботице; међународни саобраћај пролази кроз центар града; нису решени прелази преко железничке пруге, итд.[4] [5]

Ако се посматрају железничке пруге на територији града данас је од значаја једино пруга Будимпешта-Суботица-Нови Сад-Београд. Правац према Сегедину захтева реконструкцију да би се могле остварити одговарајуће брзине, правац према Сомбору и Богојеву хендикепиран је још увек немогућношћу саобраћаја даље према Осијеку или Винковцима, Загребу, Љубљани, односно Ријеци и даље према Венецији. Правац према Баји захтева постављање недостајећег дела пруге, који је извађен, како би се оспособио правац с једне стране према Баји, Печују, Загребу, а са друге према Темишвару и Букурешту.

Култура[уреди | уреди извор]

Суботица је град историјских споменика, старих и значајних културних институција. Позориште са српском и мађарском драмом, Библиотека, Градски музеј, Историјски архив, Галерија „Ликовни сусрет“. На Палићу је највећи и најстарији зоолошки врт у Војводини. У граду су привлачни историјски споменици: Градска кућа (1910—1912), синагога, фрањевачки самостан, Споменик палим борцима и жртвама фашистичког терора (Тома Росандић) и „Балада вешаних“ (Нандор Глид).

Привреда[уреди | уреди извор]

После аустроугарске нагодбе 1869. Суботица је проглашена слободним градом и посебним статусом и постала је средиште привреде - касније индустријског развитка овог краја. Поред развијене прехрамбене индустрије у Суботици је развијена хемијска и електро индустрија, производња и ремонт железничких вагона и текстилна индустрија. Језеро Палић (8 km од Суботице) и Лудошко језеро (4 km источно од Палића) привлачне су природне лепоте с излетиштима, ловним и риболовним рејонима. У Суботичкој пешчари крај богатих винограда и воћњака има терена за лов.

Мапа Суботице

Демографија[уреди | уреди извор]

Етничка мапа општине Суботица према попису из 2002. године

Град има укупно 123.954 становника и заузима површину од 1.008 km².

Национална припадност[уреди | уреди извор]

Састав становништва – град Суботица
2022. 2011. 2002.
Укупно 123.952 (100,00%) 141.554 (100,00%) 150.534 (100,00%)
Срби 38.174 (30,79%) 38.254 (27,02%) 22.276 (14,79%)
Мађари 37.200 (30,01%) 50.469 (35,65%) 64.277 (42,70%)
Хрвати 10.431 (8,41%) 14.151 (9,99%) 16.369 (10,87%)
Буњевци 9.060 (7,31%) 13.553 (9,57%) /
Остали 29.087 (23,46%) 25.127 (17,75%) 47.553 (31,59%)

Верска структура[уреди | уреди извор]

Резултати пописа 2011.‍
Православље
  
 39.333 27,787%
Католицизам
  
 81.532 57,598%
Протестантизам
  
 2.372 1,676%
Остали хришћани
  
 200 0,141%
Ислам
  
 2.756 1,947%
Јудаизам
  
 75 0,053%
Источњачке вер.
  
 38 0,027%
Остале вер.
  
 79 0,056%
Агностицизам
  
 79 0,056%
Атеизам
  
 2.787 1,969%
Неизјашњени
  
 11.170 7,891%
Непознато
  
 620 0,438%
укупно: 141.554

Галерија[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Закон о територијалној организацији Републике Србије
  2. ^ „Коначни резултати пописa становништва, домаћинстава и станова 2022. (књига 1, национална припадност општине и градови)”. popis2022.stat.gov.rs. Приступљено 21. 12. 2022. 
  3. ^ Група аутора: Корени – Сведочење векова, Историјски архив Суботица, 1991, p. 1
  4. ^ „Investirajte u Subotici - Strateški položaj, logistika”. 
  5. ^ „"Ne postoji ni jedan putni prelaz koji je neobezbeđen"”. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Град_Суботица&oldid=27517140”