Општина Трново (Источно Сарајево)

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Трново

Грб Трнова
Грб

Застава Трнова
Застава
Основни подаци
Држава  Босна и Херцеговина
Ентитет  Република Српска
Сједиште Трново
Становништво
Становништво 2.050 (2013.)
Географске карактеристике
Површина 138 km2

Trnovo (Republika Srpska) municipality.svg

Остали подаци
Временска зона UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Начелник општине Драгомир Гаговић (СНСД) [1]
Поштански број 71220
Позивни број 57
Веб-сајт www.trnovo-rs.com

Општина Трново је општина града Источно Сарајево у Републици Српској, БиХ. Општина Трново се састоји из два дијела која нису територијално повезана: сјеверни дио, са Кијевом као већим насељем, и јужни дио где се налази насеље Трново и сједиште општине. Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, у општини Трново је укупно пописано 2.050 лица.[1]

Територија општине Трново се на сјевероистоку граничи са територијом општине Пале, на сјеверу и сјеверозападу са општинама Источно Ново Сарајево и Источна Илиџа, те општином Калиновик на југу. Границу између сјеверног и јужног дијела општине чини територија федералне општине Трново у Кантону Сарајево.

Географија[уреди | уреди извор]

У међупланинском простору Босне и Херцеговине, јужно од Сарајева, на 25. километру магистралног пута Сарајево-Требиње-Подгорица, смјештена је општина Трново, чија површина износи 138 km², гдје према последњим процјенама живи око 2.300 становника. Густина насељености је 15 становника по km².

На западном дијелу општине налази се планина Бјелашница (2.067 м), на јужном Трескавица (2.088 м) и сјевероисточном Јахорина (1.913 м). На подручју општине и околине извиру ријеке које дају живот овим крајевима: Жељезница, Бијела ријека, Црна ријека, Миљацка, Бистрица и друге.

Поред географског и саобраћајни положај има вриједност за општину Трново, обзиром да се Трново налази на магистралном правцу који повезује Јадранско море са континенталним залеђем. Трново има и доста велику надморску висину и одлике умјерено-континенталне климе, па услијед тога саобраћај током зиме се отежано одвија преко планинског превоја Рогој (1.161 м), који води према Фочи, односно према мору. С друге стране долином ријеке Жељезнице иде комуникација која ово мјесто повезује са Сарајевом и другим градовима у унутрашњости.[2]

Култура[уреди | уреди извор]

2004. године, у Трнову су почели са радом Центар за културу, и Народна библиотека, који су носиоци и организатори цјелокупних културних дешавања у општини Трново.

Насељена мјеста[уреди | уреди извор]

Мапа насељених места општине Трново

Подручје општине Трново чине насељена мјеста: Башци*, Бистрочај*, Богатићи*, Бољановићи, Врбовник*, Говедовићи, Годиња*, Граб*, Грачаница*, Дивчићи*, Доња Пресјеница*, Забојска*, Иловице*, Јабланица, Кијево, Кланац, Козија Лука*, Миље, Подивич, Рајски До, Слављевићи, Тошићи, Трново*, Турови и Улобићи.[3]

Насељена мјеста 1991.[уреди | уреди извор]

Општина Трново је 1991. обухватала насељена мјеста: Балбашићи, Башци, Бистрочај, Бобовица, Богатићи, Бољановићи, Брда, Брутуси, Черужићи, Чешина Страна, Чунчићи, Дејчићи, Делијаш, Дивчићи, Доња Пресјеница, Дујмовићи, Дураковићи, Годиња, Горња Пресјеница, Говедовићи, Граб, Грачаница, Хамзићи, Иловице, Јабланица, Јелачићи, Каровићи, Кијево, Кланац, Козја Лука, Крамари, Крсманићи, Ледићи, Лисовићи, Лукавац, Мађари, Мијановићи, Миље, Обла Брда, Остојићи, Пендичићи, Подивич, Поменовићи, Пречани, Рајски До, Ракитница, Ријека, Сјеверовићи, Слављевићи, Шабанци, Шабићи, Шишићи, Тошићи, Требечај, Трново, Турови, Тушила, Улобићи, Умчани, Умољани, Врбовник, Забојска и Загор.

Предратна сарајевска општина Трново подијељена је између Републике Српске и Федерације БиХ, тако да егзистира и општина Трново у Кантону Сарајево.

Становништво[уреди | уреди извор]

Општина Трново је означена црвеном бојом

По последњем службеном попису становништва из 1991. године, општина Трново (једна од приградских општина Града Сарајева) је имала 6.991 становника, распоређених у 63 насељена места.

Националност[4] 1991. 1981. 1971.
Муслимани 4.790 (68,81%) 5.693 (69,75%) 6.342 (66,37%)
Срби 2.059 (29,45%) 2.242 (27,47%) 3.093 (32,37%)
Хрвати 16 (0,22%) 19 (0,23%) 50 (0,52%)
Југословени 72 (1,02%) 147 (1,80%) 12 (0,12%)
остали и непознато 54 (0,77%) 60 (0,73%) 58 (0,60%)
Укупно 6.991 8.161 9.555
Етнички састав према попису из 2013. данашње општине Трново(РС)[1]
Срби
  
1.178 57,5 %
Бошњаци
  
837 40,8 %
Хрвати
  
15 0,7 %
Остали
  
20 0,9 %
укупно: 2.050

Политичко уређење[уреди | уреди извор]

Састав Скупштине Општине Трново према резултатима избора 2016.
5
4
1
1
1
1
Од укупно 13 мандата на поједине партије отпада:
      СНСД: 5
      СДС: 4
      ДНС: 1
      ПДП: 1
      НДП: 1
      ДФ: 1

Општинска администрација[уреди | уреди извор]

Начелник општине представља и заступа општину и врши извршну функцију у Трнову. Избор начелника се врши у складу са изборним Законом Републике Српске и изборним Законом БиХ. Општинску администрацију, поред начелника, чини и скупштина општине. Институционални центар општине Трново је насеље Трново, гдје су смјештени сви општински органи. Састав скупштине Општине Трново је приказан у табели.[5]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б „Попис становништва у БиХ 2013.” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) на датум 23. 11. 2018. Приступљено 30. 12. 2013. 
  2. ^ Opšte informacije
  3. ^ Влада Републике Српске: Министарство управе и локалне самоуправе Републике Српске: Уредба о насељеним мјестима која чине подручје јединице локалне самоуправе (језик: српски)
  4. ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
  5. ^ „Трново”. избори.ба. Приступљено 9. 11. 2016. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]