Општина Хан Пијесак

Из Википедије, слободне енциклопедије
Хан Пијесак
Грб
Основни подаци
Држава  Босна и Херцеговина
Ентитет  Република Српска
Сједиште Хан Пијесак
Становништво
Становништво Пад 3.530
Географске карактеристике
Површина 335,8 km2

Han Pijesak municipality.svg

Остали подаци
Временска зона UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Начелник општине Владо Остојић (СНСД)
Поштански број 71360
Позивни број 57
Крсна слава Свети Пантелејмон
Веб-сајт Општина Хан Пијесак

Општина Хан Пијесак је општина у источном дијелу Републике Српске, БиХ. Сједиште општине се налази у насељеном мјесту Хан Пијесак. Према подацима Агенције за статистику Босне и Херцеговине на попису становништва 2013. године, у општини је пописано 3.530 лица.[1]

Географија[уреди]

Општина Хан Пијесак граничи са општинама Милићи, Рогатица, Соколац, Олово и Власеница.

Насељена мјеста[уреди]

Мапа насељених места општине Хан Пијесак

Подручје општине Хан Пијесак чине насељена мјеста:

Бабине Горње, Берковина, Брложник, Гођење, Жеравице, Јапага, Јеловци, Краљево Поље, Крам, Криваче, Кусаче, Караула*, Мало Поље, Мркаљи, Невачка, Нерићи, Пјеновац, Плане, Поджепље (Поџепље), Подкозловача, Равањско, Речица*, Ријеке, Рубинићи*, Стоборани, Џимрије и Хан Пијесак.

(На списку Владе Републике Српске се налазе и насељена мјеста: Речица и Рубинићи [2])

Становништво[уреди]

Укупан број становништва према посљедњем попису из 1991. године: 6.348

Националност[3] 1991. 1981. 1971.
Срби 3.674 (57,87%) 3.927 (57,08%) 4.790 (61,37%)
Муслимани 2.543 (40,05%) 2.666 (38,75%) 2.921 (37,42%)
Хрвати 7 (0,11%) 9 (0,13%) 16 (0,20%)
Југословени 68 (1,07%) 219 (3,18%) 7 (0,08%)
остали, неопредељени и непознато 56 (0,88%) 58 (0,84%) 70 (0,89%)
Укупно 6.348 6.879 7.804

Национални састав 2013. (коначни резултати БХАС)[уреди]

Етнички састав према попису из 2013.[1]
Срби
  
3.068 86,91 %
Бошњаци
  
431 12,20 %
Хрвати
  
7 0,20 %
Остали
  
21 0,59 %
Неизјашњени
  
3 0,08 %
укупно: 3.530

Политичко уређење[уреди]

Састав Скупштине Општине Хан Пијесак према резултатима избора 2016.
5
2
1
1
1
1
1
1
1
1
Од укупно 15 мандата на поједине партије отпада:
  СНСД: 5
  СДС: 2
  ДНС: 1
  СП: 1
  СРС: 1
  ПДП: 1
  Покрет за наш Град-ПНГ: 1
  НС: 1
  Независни: 1

Општинска администрација[уреди]

Начелник општине представља и заступа општину и врши извршну функцију у Хан Пијеску. Избор начелника се врши у складу са изборним Законом Републике Српске и изборним Законом БиХ. Општинску администрацију поред начелника, чини и скупштина општине. Инситуционални центар општине Хан Пијесак, је насеље Хан Пијесак, гдје су смјештени сви општински органи.

Начелник општине Хан Пијесак је Владо Остојић испред Савеза независних социјалдемократа, који је на ту функцију ступио након локалних избора у Босни и Херцеговини 2016. године. Састав скупштине Општине Фоча је приказан у табели.[4]

Дан општине[уреди]

Дан и крсна слава општине је Свети Пантелејмон који се прославља 9. августа.[5]

Историја[уреди]

Стари путеви[уреди]

  • Римски пут или „Бијела цеста“ (Via Allba или Via Solaris) је повезивао приморје и Сребреницу. На овом подручју ишао је преко Мачковца, Мркаља, Студене Горе, Кусача, Ријека, Поджепља и планине Батуре. Касније је служио као каравански пут и добро је очуван у Мачковцу, Студеној Гори, Поджепљу и Батури. Уз овај пут су до 1879. године постојали и миљокази које је те године покупила аустријска управа, па је један њихов дио остављен у Земаљском музеју Сарајево, а атрактивнији и очуванији примјерци су послани у Беч. Овај друм се и данас у народу зове римски пут.
  • Римски пут који води преко Кнежине, Горњих Бабина, Пјеновца, Равањског, Подкозловаче, Игришта и Власенице у народу се такође назива римским путем. Мјестимично је очуван.
  • Јеринина калдрма или стари каравански пут „Стара Калдрма“, води из Жљебова преко Крама, Хан Пијеска, Краљевог поља и Погледа за Власеницу. Пут је већим дијелом добро очуван па га становништво користи и данас.

Средњи вијек[уреди]

Подручје Хан Пијеска је у XIV и XV вијеку било везано за град Борач и његове господаре Павловиће, који су у XV вијеку држали у својој власти цио крај од изворишта Босне до ријеке Дрине. На подручју Хан Пијеска налази се тврђава Пошијак саграђена у XI или XII вијеку, сматра се да је изгубила функцију подом под Турке.

Некрополе са стећцима[уреди]

Археолошки локалитети на подручју Хан Пијесака

Од десетог до петнаестог вијека цијело ово подручје било је добро насељено, што показују бројне некрополе са стећцима у селима: Мачковац, Жеравице, Невачка, Хадровине, Рубинићи, Мрков (једна од бројнијих скупина), Ријеке (једна од бројнијих скупина), Брложник и Гођење, као и стара гробља у Поджепљу, Мркаљима, Невачким брдима и неким другим ликалитетима. Сви стећци на општини Хан Пијесак су православне оријентације.

Период турске владавине[уреди]

Падом под Турке становништво је започело сеобе на југ у Херцеговину и Црну Гору, „Послије косовске битке и првих турских освајања у Босни, од 1415, такве су сеобе биле честе и у њима учествовала властела и маса народа"[6]. Док су један дио становништва Турци одвели на силу са собом. Проводећи административну подјелу области које су ушле у састав Босанског санџака, Турци су се стриктно придржавали затеченог стања и подјеле тих области између њих, односно босанског краља и осталих крупних босанских феудалаца. Тако је и подручје општине у Турским списима подпадало под „Нахија Павловића“ или „Земља Павловића“. Романија и шире подручје су познати као колијевка хајдучије. О томе говоре и народне епске пјесме. Хајдуци су се појединачно почели јављати у XV вијеку, а хајдучија се развила средином XVII и одржала се све до краја XIX вијека. Преко ових крајева су пролазили познати кириџијски путеви и кретало се становништво из различитих потреба. Турски путописац Евлија Челебија 1664. године на путу од Сарајева према Зворнику помиње на ханпјесачком простору неколико ханова око којих се касније формирају мања или већа насеља (Хан Пијесак, Хан Поглед, Хан Мачковац, Хан Ханић). Ова насеља била су највећа и најзначајнија. Подручје Хан Пијеска се налазило на раскрсници пута који га је повезивао са Сребреницом и долином Дрине, други крај ове раскрснице водио је ка Власеници и Зворнику, а трећи је водио према Сокоцу, и преко Романије ка Сарајеву. Хан Поглед је имао стратегијски значај у вријеме опште несигурности путника за вријеме владавине Турака, изложених нападима одметника Густом шумом обрасло подручје Планине и Романије било је идеално за склањање хајдука, што је омогућавало да и мале чете буду опасност за пролазнике.

Посебно је остао у народном сјећању Ханпјешчана догађај када је хајдук Голуб Бабић у шуми на Јавору, напао турску пошту. Наиме, један суруџија и један коњоводац су водили коња с товаром новца. Он их је напао и отео новац. Приповједало се да су се многи обогатили од тога новца. Догађај је запамћен као „разбијена пошта“, а вријеме других догађаја је одређивање као „прије поште“, „послије поште“ или „кад је пошта разбијена“. Тек су аустроугарске власти успјеле да је угуше хајдучију на Хан Пијеску. Последњи харамбаша на Романији био је Јово Тандарић из Хан Пијеска.

Новије доба[уреди]

На подручју ове општине су за вријеме Другог свјетског рата погинули народни хероји Југославије Милан Илић Чича, Славиша Вајнер Чича и Драган Павловић Шиља. У општини поред Хан Пијеска се налази „Вила Карађорђевића“ која је изграђена у вријеме Краљевине Југославије као љетниковац за потребе краљевске породице Карађорђевић. У непосредној близини се налазио и штаб Војске Краљевине Југославије, који је био предвиђен за повлачење краљевске породице и Владе Краљевине Југославије у случају Другог свјетског рата. Након капитулације Краљевине Југославије 1941, штаб је расформиран. Након Другог свјетског рата Југословенска народна армија је на 4 км од Хан Пијеска у Црној Ријеци изградила подземни војни објакат Велики Жеп, који је требало да буде командно мјесто у случају Трећег свјетског рата. Током распада Југославије почетком деведесетих година двадесетог вијека, подземни војни објекат Велики Жеп је био сједиште главног штаба Војске Републике Српске.

Образовање[уреди]

  • Средњошколски центар у Хан Пијеску
  • Основна школа „Милан Илић — Чича Шумадијски“
  • Народна библиотека Хан Пијесак

Култура[уреди]

  • Храм Св. Јована Крститеља (Пјеновац)
  • Храм Св. Пантелејмона (Хан Пијесак)
  • Храм Св. цара Константина и царице Јелене (Џимрије)

Спорт[уреди]

  • Теквондо клуб „Озон“
  • Атлетски клуб „Височник“
  • Одбојкашки клуб Хан-Пијесак
  • Фудбалски клуб Хан-Пијесак
  • Карате клуб Хан-Пијесак

Знамените личности[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Референце[уреди]

Извори[уреди]

  • Крсмановић; Сокановић; Косорић, Јово; Саво; Мирко (2011). Хан Пијесак: простор — вријеме — људи : монографија. Хан Пијесак. ISBN 978-86-914787-0-4. 
  • Филиповић, Миленко С. (2000). Гласинац : антропогеографско-етнолошка расправа. Херес.