Пређи на садржај

Општинска железница Сан Франциска

С Википедије, слободне енциклопедије
Општинска железница Сан Франциска
Overview
МестоСан Франциско
Транзитни типаутобус, тролејбус, лака железница, трамвај, кабловски трамвај
Број линија83
Вебсајтsfmta.com
Operation
Почетак операција28. децембар 1912.; пре 112 година (1912-12-28)[1]

Општинска железница Сан Франциска (SF Muni или Muni) је главни систем јавног превоза у Сан Франциску. Управља системом аутобуских линија (као и тролејбуских), системом лаке железнице, три историјске линије жичаре и две историјске трамвајске линије. Раније независна агенција, Општинска железница се спојила са две друге агенције 1999. и постала Агенција за саобраћај општине Сан Франциско (SFMTA). Muni је седми транзитни систем са највећим бројем путника у Сједињеним Државама, са 145.641.700 вожњи током 2024. и други највећи у Калифорнији после Транспортне управе округа Лос Анђелес.

Историја

[уреди | уреди извор]

Прве године

[уреди | уреди извор]

Идеја железнице датира из периода након земљотреса у Сан Франциску 1906.. До тада је град опслуживало неколико комерцијалних оператера коњских трамваја, кабловских и електричних трамваја. Многи од њих су се спојили у компанију Уједињене железнице Сан Франциска. 1909. бирачи су одобрили изградњу општинске железничке линије.1912. град је направио општинску линију електричних трамваја.[2][3]

Тунел Твин Пикс је отворен 3. фебруара 1918., чиме је југозападни део града постао доступан за развој. Тунел Сансет је отворен 21. октобра 1928., чиме је трамвајска линија N Judah дошла до округа Сансет.[4]

Први тролејбуси

[уреди | уреди извор]

1941. је уведена тролејбуска линија R-Howard. Тролејбуси су саобраћали у Сан Франциску од 1935. године, али њима је управљала само компанија Market Street Railway Company (MSRy). До 1944. MSR се нашао у финансијским проблемима. Стога је, у 5 ујутру 29. септембра 1944., општина преузела свог комерцијалног конкурента. Заједно са рутама и опремом, усвојена је скупља цена карте свог конкурента од седам центи.[5]

Током Другог светског рата, пошто су мушки запослени били позвани да служе у војсци, општина је запослила возачице и кондуктерке, укључујући песникињу и ауторку Мају Анџелоу 1943.[6][7]

Називи линија

[уреди | уреди извор]

Аутобуске и тролејбуске линије се обележавају бројем и називом који обично укључује улицу којом рута саобраћа у свом најдужем делу, мада је повремено и одредиште или оријентир. На пример, линија 1-Калифорнија се већим делом своје руте протеже дуж Калифорнија улице. Железничке линије имају слова, као и назив (J-Church, K-Ingleside, L-Taraval, M-Ocean View, N-Judah, T-Third), а три линије жичаре се обично помињу само по имену (Powell-Mason, Powell-Hyde и California).

Цене

[уреди | уреди извор]

Осим за жичаре, цене карата плаћених готовином износе 3 долара за одрасле; 1,50 долара за старије особе преко 65 година, особе са инвалидитетом и носиоце Medicare картице; и бесплатне су за старије особе са ниским и средњим приходима, младе узраста 18 година и млађе, и особе са инвалидитетом које живе у Сан Франциску. Цене карата за Clipper картицу и MuniMobile износе 2,85 долара за одрасле и 1,40 долара за старије особе и особе са инвалидитетом. [8] Доказ о плаћању, који контролори могу захтевати у било ком тренутку, јесте Clipper картица, MuniMobile, Muni Пасош или папирни трансфер. Једна карта даје возачу право на неограничен број преседања возилом током наредних 120 минута. [9] [а] Цене кабловског трамваја су 9 долара [10] у једном правцу, без преседања, осим ако возач нема Muni Пасош или Muni месечну карту. Од августа 2025. месечне карте коштају 86 долара за одрасле (104 долара са привилегијама BART-а унутар градских граница), [11] 43 долара за становнике са ниским приходима („Lifeline Pass“), [12] [б] или 43 долара за старије особе и особе са инвалидитетом. [13] Карте важе на свим Muni линијама — укључујући жичаре — а карта за одрасле од 104 долара омогућава BART транзит у потпуности унутар Сан Франциска. Остале карте и налепнице важе на свим Muni линијама, укључујући жичаре, али не и на BART-у (са изузетком BART-Plus [14] типова карата).

Цена карте за жичару је 9 долара по вожњи,[10] без преседања. „Пасоши“ су преклопне карте за гребање које се могу купити поштом или на разним местима широм града; важе на свим редовним линијама без доплате, укључујући и жичаре. Од августа 2025. коштају 15 долара за једнодневну карту, 35 долара за тродневну карту или 47 долара за седмодневну карту.[8]

Muni је имплементирао систем плаћања паметним картицама са два режима рада познат као Clipper (раније TransLink). Транспондери се користе најмање од 2004.[15] и заменили су већину папирних месечних пропусница 2010. BART, Caltrain, Golden Gate Transit, VTA, AC Transit, SamTrans, SMART и San Francisco Bay Ferry такође користе Clipper систем. [16]

Карте се такође могу плаћати путем мобилне апликације под називом MuniMobile од 2015. [17] Апликацију је развила компанија moovel, [18] која је направила мобилне апликације за продају карата за бројне друге транзитне агенције као што су Caltrain и TriMet. Планирано је да апликација буде примењена до око 2021., када се планира покретање мобилне апликације Clipper картице следеће генерације која ће заменити апликације за продају карата специфичне за агенције. [18]

Статистика

[уреди | уреди извор]

Најдужа линија је 91 Owl дугачка 38,8 км, која саобраћа само ноћу и спаја неколико других рута, док је најдужа дневна рута она од 29 км. Најкраћа рута је 88 BART Shuttle полази само у шпицу, а дугачак је 22,5 км, док је најкраћа рута ван шпица 39 Coit дугачка 25,7 км. Најстрмији успон који савладава возило је 23,1% за дизел-електрични хибридни аутобус на линији 67, 22,8% за тролејбус на линији 24 и 21% за кабловски трамвај на линији Powell-Hyde. [19]

Најпрометнија аутобуска траса је Geary. Две главне линије које саобраћају, 38 и 38R, путују 104,6 км у правцу исток-запад дуж и има просечну брзину од само 13 км/с [20] путовање од округа Ричмонд до терминала Трансбеј траје преко 50 минута када се вози по реду вожње. [21] Од 2015. има укупно 55.270 просечних дневних укрцавања, [22] што га чини другим најпрометнијим транзитним коридором западно од Мисисипија након транзитног коридора Лос Анђелес Метро Вилшир . [23]

Возни парк

[уреди | уреди извор]
Тролејбуси паркирани у округу Пресидио, 2020.

Општина управља са око 1.200 возила: 550 дизел-електричних хибридних аутобуса, 300 електричних тролејбуса, 250 модерних лаких шинских возила, 50 историјских трамваја и 40 кабловских трамваја. Сва возила, осим кабловског трамваја, приступачна су за инвалидска колица .

Електрична енергија за све тролејбусе, лака шинска возила, трамваје и жичару долази из хидроелектране на акумулацији Хеч Хечи у Националном парку Јосемити. [24]

Сви тренутни аутобуси са унутрашњим сагоревањем користе дизел-електричне хибридне погонске склопове, који се напајају обновљивим дизел горивом направљеним од био-сировина, укључујући масти, уља и мазива.[25] Комбинација хибридне технологије и обновљивог дизел горива помаже у смањењу потрошње горива и смањењу емисија из возила. [26]

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. ^ The entire travel time including all transfers must be completed within 120 minutes to qualify as one fare.[9]
  2. ^ The Lifeline Pass price is set at 50% of the monthly pass price for a standard adult

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Muni's History”. San Francisco Municipal Transportation Agency. Архивирано из оригинала 1. 7. 2014. г. Приступљено 6. 7. 2014. 
  2. ^ Project, Western Neighborhods. „Streetwise: Run Out of Town”. www.outsidelands.org (на језику: енглески). Приступљено 2025-10-03. 
  3. ^ „The Cable Car Home Page - Geary Street Park and Ocean Railway”. www.cable-car-guy.com. Приступљено 2025-10-03. 
  4. ^ „Brief history of San Francisco streetcars and today's F-line”. Market Street Railway (на језику: енглески). Приступљено 2025-10-03. 
  5. ^ „Trolley Bus History”. San Francisco Municipal Railway. Архивирано из оригинала 18. 12. 2011. г. Приступљено 23. 12. 2007. 
  6. ^ Laubscher, Rick (2021-11-17). „Maya Angelou, streetcar conductor: the full story”. Market Street Railway (на језику: енглески). Приступљено 2025-10-03. 
  7. ^ Fernandez • •, Lisa (2014-05-28). „Maya Angelou Was 1st Black, Female San Francisco Street Car Conductor”. NBC Bay Area (на језику: енглески). Приступљено 2025-10-03. 
  8. ^ а б „Fares”. SFMTA.com. 1. 7. 2025. Приступљено 15. 8. 2025. 
  9. ^ а б „Single Ride – Adult”. SFMTA (на језику: енглески). 27. 4. 2017. 
  10. ^ а б „Cable Car Single Ride”. SFMTA (на језику: енглески). 2017-08-04. Приступљено 2020-01-16. 
  11. ^ „Fares”. SFMTA.com. 1. 7. 2025. Приступљено 15. 8. 2025. 
  12. ^ „Lifeline Pass | SFMTA”. 23. 5. 2025. 
  13. ^ „Monthly - Discount”. SFMTA.com. 1. 1. 2025. Приступљено 15. 8. 2025. 
  14. ^ „BART Plus Tickets”. BART. Архивирано из оригинала 1. 7. 2008. г. Приступљено 1. 1. 2007. 
  15. ^ „Where To Use TransLink”. TransLink. Приступљено 25. 12. 2007. 
  16. ^ Cabanatuan, Michael (15. 11. 2015). „Muni testing fare app with hopes of cutting down cash purchases”. San Francisco Chronicle. 
  17. ^ а б Mobile Ticketing Services Staff Report (PDF) (Извештај). San Francisco Municipal Transportation Agency. 9. 4. 2019. 
  18. ^ „General Information”. San Francisco Metropolitan Transportation Agency. Архивирано из оригинала 3. 12. 2016. г. Приступљено 25. 12. 2007. 
  19. ^ „The Year in Review, Geary BRT”. San Francisco Richmond Review. 2005. Архивирано из оригинала 28. 9. 2007. г. Приступљено 31. 12. 2006. 
  20. ^ „38 Geary Inbound Schedule”. Metropolitan Transportation Commission. Архивирано из оригинала 18. 1. 2008. г. Приступљено 31. 12. 2006. 
  21. ^ „Muni Forward (click on "Details" tab)”. San Francisco Municipal Transportation Agency. 2015. Приступљено 6. 6. 2015. 
  22. ^ „Metro Ridership (select lines 20 & 720).”. Los Angeles County Metropolitan Transportation Authority. 2015. Приступљено 6. 6. 2015. 
  23. ^ „Trolley Buses”. San Francisco Municipal Transportation Agency. Архивирано из оригинала 18. 12. 2011. г. Приступљено 29. 12. 2007. 
  24. ^ Bialick, Aaron (2015-12-20). „Switch to Renewable Diesel Will Make Your Muni Ride Cleaner & More Reliable”. SFMTA (на језику: енглески). Приступљено 2019-10-14. 
  25. ^ „MTA CAC EMSC Minutes”. San Francisco Municipal Transportation Agency Citizens’ Advisory Council Engineering, Maintenance & Safety Committee. 2007. Архивирано из оригинала 18. 12. 2007. г. Приступљено 11. 7. 2007. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Општинска железница Сан Франциска на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Општинска_железница_Сан_Франциска&oldid=30489730”