Ораовица (Звечан)
Ораовица | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Аутономна покрајина | Косово и Метохија |
| Управни округ | Косовскомитровачки |
| Општина | Звечан |
| Становништво | |
| — 2011. |  27 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 43° 00′ 40″ С; 20° 44′ 16″ И / 43.01111° С; 20.73778° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 973 m |
.svg)  Ораовица Ораовица на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 38227 |
| Позивни број | +381 (0)28 |
| Регистарска ознака | КМ |
Ораовица (алб. Rahovicë) је насеље у општини Звечан, смештено на надморској висини од 973 метара. У селу живи око 27 становника.
Географски положај[уреди | уреди извор]
Ораовица је са обе стране Ораховичког Потока, леве притоке Бањске Реке. Куће су по присојима Стрменца, Ћупине и Љескове Главе. Највиши крај села назива се Љескова Глава, а доњи Ријека. Брда Летовачка Чукара, Ћупине и Ћупине. Чукица деле Ораовицу од суседног насеља Рудина. Вода се употребљава са чесама Студене Воде, Сига–Воде, Стублине и са „јаза“ (вадe). Крај Лескова Глава узима воду са чесме код хана на Кадијачи. Кроз село протичу Бојов Поток, Коњски Поток, Жуто Цвијеће, Златни Поток и Бијели Поток.
Њиве су слабе. Оне су око кућа и на местима Острој Коси, Дугачкој Њиви, Лозишту, Малом Брду и по странама долина сеоских потока. Ливаде су по лазовима и на местима Гуџалишту, Висиовцу, Ћафи, Безистену и Ћупини; испаше су у долини Златног Потока, Јерининој Глави, Великом Преслу и по Рудинама. Један врх Њескове Главе назива се Закршће а други Бијели Пањ; државна шума је у Столовима и Пркачу, а то су највиши делови планине Церовика.
Историја[уреди | уреди извор]
У селу има приличан број старих, готово засутих рударских окана око Љескове Главе и у Златном Потоку. Народ их назива „подруминама“, јер имају хоризонталан положај. Крај села Љескова Глава забележен је 1832. године. По предању Ораовица се населила у 18. веку. Од још старијег становништва остало је гробље на Бријегу са старим, грубо клесаним надгробним плочама. У том гробљу има темеља од црквине. Садашње гробље је у крају Ријеци, а крај Љескова Глава има гробље у Бијелом Потоку. Ораовица је имала 1897. год. 5 кућа а 1910. 7 (Љескова Глава 3). Године 1948. Ораховица је имала 119 становника.
Порекло становништво по родовима[уреди | уреди извор]
- Ђуровићи, Јаковљевићи, 2 куће, Јовановићи, 2 куће, Св. Лука, су Ровчани, дед Ђуро дошао у Војмислиће на Ибру.
- Бојовићи, 2 куће, Ђоковићи, 2 куће, Марићи, 2 куће, Милојковићи, 2 куће, Митровдан, су старији досељеници из Херцеговине, прешли из Грижана.
- Вуловић, 1 кућа, Митровдан, слава земље св. Никола, су досељени из Пасјег Потока.
- Пејовић, Миловановић, 1 кућа, је од Пејовића у Рудинама.
У крају Ријеци:
- Пантовић, 1 кућа, Св. Никола, је Куч.
У крају Љесковој Глави:
- Стојковића, Миљковићи, 4 куће, Митровдан, су пореклом из црногорске Херцеговине; крвни рођаци су им Мекодолци у Улијама – копаонички Ибар и у бањским селима Житковцу и Жеровници.
Демографија[уреди | уреди извор]
Према проценама из 2009. године које су коришћене за попис на Косову 2011. године, ово насеље је имало 27 становника, већина Срби.[2][3]
| Година | 1948 | 1953 | 1961 | 1971 | 1981 | 1991 | 2011 |
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Становништво | 119 | 136 | 113 | 100 | 53 | 37 | 27 |
 |
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ (Петар Ж. Петровић: Рашка– издање 2010. године.)
- ^ „Composition ethnique 2009”. Приступљено 10. април 2018.
- ^ На основу представљених података (ажурирање 2009) који су стварни и који су врло приближни са подацима који су произишли из пописа становништва 2011. као и са подацима из осталих извора, АСК је употребила податке из ажурирања 2009. године као званичне податке о процени становништва општина: Лепосавић,Зубин Поток, Звечан и северни део Митровице.
