Пређи на садржај

Ораовица (Звечан)

Координате: 43° 00′ 40″ С; 20° 44′ 16″ И / 43.01111° С; 20.73778° И / 43.01111; 20.73778
С Википедије, слободне енциклопедије
Ораовица
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаКосово и Метохија
Управни округКосовскомитровачки
ОпштинаЗвечан
Становништво
 — 2011.Пад27
Географске карактеристике
Координате43° 00′ 40″ С; 20° 44′ 16″ И / 43.01111° С; 20.73778° И / 43.01111; 20.73778
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина973 m
Ораовица на карти Србије
Ораовица
Ораовица
Ораовица на карти Србије
Остали подаци
Поштански број38227
Позивни број+381 (0)28
Регистарска ознакаКМ

Ораовица (алб. Rahovicë) је насеље у општини Звечан, смештено на надморској висини од 973 метара. У селу живи око 27 становника.

Географски положај

[уреди | уреди извор]

Ораовица је са обе стране Ораховичког Потока, леве притоке Бањске Реке. Куће су по присојима Стрменца, Ћупине и Љескове Главе. Највиши крај села назива се Љескова Глава, а доњи Ријека. Брда Летовачка Чукара, Ћупине и Ћупине. Чукица деле Ораовицу од суседног насеља Рудина. Вода се употребљава са чесама Студене Воде, Сига–Воде, Стублине и са „јаза“ (вадe). Крај Лескова Глава узима воду са чесме код хана на Кадијачи. Кроз село протичу Бојов Поток, Коњски Поток, Жуто Цвијеће, Златни Поток и Бијели Поток.

Њиве су слабе. Оне су око кућа и на местима Острој Коси, Дугачкој Њиви, Лозишту, Малом Брду и по странама долина сеоских потока. Ливаде су по лазовима и на местима Гуџалишту, Висиовцу, Ћафи, Безистену и Ћупини; испаше су у долини Златног Потока, Јерининој Глави, Великом Преслу и по Рудинама. Један врх Њескове Главе назива се Закршће а други Бијели Пањ; државна шума је у Столовима и Пркачу, а то су највиши делови планине Церовика.

Историја

[уреди | уреди извор]

У селу има приличан број старих, готово засутих рударских окана око Љескове Главе и у Златном Потоку. Народ их назива „подруминама“, јер имају хоризонталан положај. Крај села Љескова Глава забележен је 1832. године. По предању Ораовица се населила у 18. веку. Од још старијег становништва остало је гробље на Бријегу са старим, грубо клесаним надгробним плочама. У том гробљу има темеља од црквине. Садашње гробље је у крају Ријеци, а крај Љескова Глава има гробље у Бијелом Потоку. Ораовица је имала 1897. год. 5 кућа а 1910. 7 (Љескова Глава 3). Године 1948. Ораховица је имала 119 становника.

Порекло становништво по родовима

[уреди | уреди извор]

Подаци из 2010. године:[1]

  • Караџић, 1 кућа, Миленковић, 1 кућа, Св. Никола, дед из Ловца у Бањској ушао одиви у кућу.
  • Бојовићи, 2 куће, Ђоковићи, 2 куће, Марићи, 2 куће, Милојковићи, 2 куће, Митровдан, су старији досељеници из Херцеговине, прешли из Грижана.
  • Вуловић, 1 кућа, Митровдан, слава земље св. Никола, су досељени из Пасјег Потока.
  • Пејовић, Миловановић, 1 кућа, је од Пејовића у Рудинама.

У крају Ријеци:

  • Пантовић, 1 кућа, Св. Никола, је Куч.

У крају Љесковој Глави:

  • Стојковића, Миљковићи, 4 куће, Митровдан, су пореклом из црногорске Херцеговине; крвни рођаци су им Мекодолци у Улијама – копаонички Ибар и у бањским селима Житковцу и Жеровници.

Демографија

[уреди | уреди извор]

Према проценама из 2009. године које су коришћене за попис на Косову 2011. године, ово насеље је имало 27 становника, већина Срби.[2][3]

Популација (ист.): Ораовица (Звечан)
Година1948195319611971198119912011
Становништво119136113100533727
Еволуција становништва

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ (Петар Ж. Петровић: Рашка– издање 2010. године.)
  2. ^ „Composition ethnique 2009”. Приступљено 10. април 2018. 
  3. ^ На основу представљених података (ажурирање 2009) који су стварни и који су врло приближни са подацима који су произишли из пописа становништва 2011. као и са подацима из осталих извора, АСК је употребила податке из ажурирања 2009. године као званичне податке о процени становништва општина: Лепосавић,Зубин Поток, Звечан и северни део Митровице.