Орасио Зебаљос

Из Википедије, слободне енциклопедије
Орасио Зебаљос

Орасио Зебаљос на Вимблдону 2017.
Орасио Зебаљос на Вимблдону 2017.


Професионална каријера:
2003–
Држава  Аргентина
Пребивалиште Буенос Ајрес, Аргентина
Датум рођења (1985-04-27)27. април 1985.(32 год.)
Место рођења Мар дел Плата, Аргентина
Висина 1,88 m
Маса 83 kg
Игра Левом руком; једноручни бекхенд
Зарада 3.602.816 $
Тренер Алехандро Ломбардо
АТП профил
Појединачно
Победе—порази: 80–119 (40,2 % у главним жребовима Гренд слем и АТП турнира и у Дејвис купу)
Освојени турнири: 1 (15 челенџера, 4 фјучерса)
Изгубљена финала: 1
Најбољи пласман: Бр. 39 (4. март 2013)
Тренутни пласман: Бр. 66 (11. децембар 2017)
Успех на гренд слем турнирима
Аустралија ОП Аустралије 1К (2010, 2013, 2014, 2017)
Француска Ролан Гарос 4К (2017)
Уједињено Краљевство Вимблдон 1К (2010, 2013, 2015, 2016, 2017)
Сједињене Америчке Државе ОП САД 2К (2009, 2016)
Парови
Победе—порази: 122–94 (56,48 % у главним жребовима Гренд слем и АТП турнира и у Дејвис купу)
Освојени турнири: 7 (34 челенџера, 8 фјучерса)
Изгубљена финала: 6
Најбољи пласман: Бр. 32 (25. октобар 2010)
Тренутни пласман: Бр. 38 (11. децембар 2017)
Успех на гренд слем турнирима
Аустралија ОП Аустралије 3К (2010)
Француска Ролан Гарос ПФ (2013)
Уједињено Краљевство Вимблдон 2К (2010, 2013, 2017)
Сједињене Америчке Државе ОП САД ПФ (2010)
Тимска такмичења
Davis Cup.jpg Дејвис куп ПФ (2010, 2013)
Светско екипно првенство у тенису лого 2012.jpeg Светско екипно првенство П (2010)

Ажурирано: 11. децембар 2017.

Портал Portal.svg Тенис
Освојене медаље
Представљајући Аргентина
Тенис
Панамеричке игре
Златна медаља — прво место Рио де Жанеиро 2007. Парови

Орасио Зебаљос (шп. Horacio Zeballos; Мар дел Плата, 27. април 1985) је аргентински професионални тенисер. Најбољи пласман на АТП листи му је 39. место у појединачној конкуренцији, а 32. у конкуренцији парова.

Каријера[уреди]

Тенис је почео да игра са 6 година. Омиљена подлога му је шљака а ударац форхенд. Највише воли да наступа на Отвореном првенству САД и турниру у Акапулку. Идоли током одрастања су му били Горан Иванишевић и Томас Мустер које је и упознао 2008. у Грацу. Има амбицију да се пласира међу 30 најбољих тенисера света. 2009. је добио награду АТП-а за новајлију године (ATP World Tour's newcomer of the year award)[1]

До сад је освојио један АТП турнир у појединачној конкуренцији и седам у конкуренцији парова. Највећу победу и успех је остварио 10. фебруара 2013. када је у финалу турнира у Виња дел Мару победио петог играча света Рафаела Надала у три сета. Тако је постао тек трећи играч (заједно са Ђоковићем и Федерером) који је победио бившег светског броја 1 у финалу на шљаци.[2]

Приватни живот[уреди]

Отац Орасија Зебаљоса је тениски тренер и тренирао га је до 18. године, а мајка је наставник географије. Млађа сестра Каролина наступа на ИТФ турнирима. У јануару 2009. преселио се у Буенос Ајрес. Навијач је фудбалског клуба Боке јуниорс. Најбољи пријатељи на АТП туру су му Едуардо Шванк, Серхио Ројтман и Пабло Куевас. Од 28. октобра 2014. Зебаљос је ожењен Софијом Менцони са којом има ћерку Ему (рођена 18. априла 2016).[1]

АТП финала[уреди]

Појединачно: 2 (1–1)[уреди]

Легенда
Гренд слем турнири (0–0)
Завршно првенство сезоне (0–0)
АТП мастерс 1000 (0–0)
АТП 500 (0–0)
АТП 250 (1–1)
Финала по подлози
Тврда (0–1)
Шљака (1–0)
Трава (0–0)
Финала по локацији
Отворено (1–0)
Дворана (0–1)
Исход Бр. Датум Турнир Подлога Противник Резултат
Финалиста 1. 1. новембар 2009. Санкт Петербург, Русија Тврда (д) Украјина Сергиј Стаховски 6–2, 6–7(8–10), 6–7(7–9)
Победник 1. 10. фебруар 2013. Виња дел Мар, Чиле Шљака Шпанија Рафаел Надал 6–7(2–7), 7–6(8–6), 6–4

Парови: 13 (7–6)[уреди]

Легенда
Гренд слем турнири (0–0)
Завршно првенство сезоне (0–0)
АТП мастерс 1000 (0–0)
АТП 500 (0–0)
АТП 250 (7–6)
Финала по подлози
Тврда (2–3)
Шљака (5–3)
Трава (0–0)
Финала по локацији
Отворено (6–4)
Дворана (1–2)
Исход Бр. Датум Турнир Подлога Партнер Противници Резултат
Финалиста 1. 6. фебруар 2010. Сантјаго, Чиле Шљака Италија Потито Стараче Аустрија Оливер Марах
Пољска Лукаш Кубот
4–6, 0–6
Победник 1. 21. фебруар 2010. Буенос Ајрес, Аргентина Шљака Аргентина Себастијан Пријето Њемачка Симон Гројл
Аустралија Питер Лучак
7–6(7–4), 6–3
Победник 2. 1. мај 2011. Минхен, Немачка Шљака Италија Симоне Болели Њемачка Андреас Бек
Њемачка Кристофер Кас
7–6(7–3), 6–4
Финалиста 2. 29. септембар 2013. Куала Лумпур, Малезија Тврда (д) Уругвај Пабло Куевас Сједињене Америчке Државе Ерик Буторак
Јужноафричка Република Равен Класен
2–6, 4–6
Финалиста 3. 16. фебруар 2014. Буенос Ајрес, Аргентина Шљака Уругвај Пабло Куевас Шпанија Марсел Гранољерс
Шпанија Марк Лопез
5–7, 4–6
Победник 3. 28. фебруар 2016. Сао Пауло, Бразил Шљака Чиле Хулио Пералта Шпанија Пабло Карењо Буста
Шпанија Давид Мареро
4–6, 6–1, [10–5]
Победник 4. 24. јул 2016. Гштад, Швајцарска Шљака Чиле Хулио Пералта Хрватска Мате Павић
Нови Зеланд Мајкл Винус
7–6(7–2), 6–2
Победник 5. 7. август 2016. Атланта, САД Тврда Аргентина Андреас Молтени Шведска Јохан Брунстрем
Шведска Андреас Силјестрем
7–6(7–2), 6–4
Победник 6. 25. септембар 2016. Мец, Француска Тврда (д) Чиле Хулио Пералта Хрватска Мате Павић
Нови Зеланд Мајкл Винус
6–3, 7–6(7–4)
Финалиста 4. 11. фебруар 2017. Кито, Еквадор Шљака Чиле Хулио Пералта Сједињене Америчке Државе Џејмс Серетани
Аустрија Филип Освалд
3–6, 1–2 (предаја)
Победник 7. 17. април 2017. Хјустон, САД Шљака Чиле Хулио Пералта Њемачка Дастин Браун
Сједињене Америчке Државе Франсис Тијафо
4–6, 7–5, [10–6]
Финалиста 5. 25. август 2017. Винстон-Сејлем, САД Тврда Чиле Хулио Пералта Холандија Жан-Жилијен Ројер
Румунија Орија Текау
3–6, 4–6
Финалиста 6. 24. септембар 2017. Санкт Петербург, Русија Тврда (д) Чиле Хулио Пералта Чешка Роман Јебави
Холандија Матве Миделкоп
4–6, 4–6

Остала финала[уреди]

Тимска такмичења: 1 (1–0)[уреди]

Исход Бр. Датум Турнир Подлога Партнери Противници Резултат Извор
Победник 1. 22. мај 2010. Екипно првенство, Диселдорф, Немачка Шљака Аргентина Хуан Монако
Аргентина Едуардо Шванк
Аргентина Дијего Веронели
Сједињене Америчке Државе Боб Брајан
Сједињене Америчке Државе Мајк Брајан
Сједињене Америчке Државе Џон Изнер
Сједињене Америчке Државе Сем Квери
Сједињене Америчке Државе Роби Џинепри
2–1 [3]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 „Horacio Zeballos – bio”. ATP World Tour. Приступљено 26. 2. 2016. 
  2. „Nadal denied title in comeback tournament”. The Sydney Morning Herald. 12. 2. 2013. Приступљено 25. 9. 2017. 
  3. „ARAG ATP World Team Championship 2010” (PDF). Pro Tennis Live. Приступљено 25. 9. 2017. 

Спољашње везе[уреди]