Орасио Зебаљос

С Википедије, слободне енциклопедије
Орасио Зебаљос

Орасио Зебаљос на Вимблдону 2019.
Орасио Зебаљос на Вимблдону 2019.


Професионална каријера:
2003–
Држава  Аргентина
Пребивалиште Буенос Ајрес, Аргентина
Датум рођења (1985-04-27)27. април 1985.(36 год.)
Место рођења Мар дел Плата, Аргентина
Висина 1,88 m
Маса 84 kg
Игра Левом руком; једноручни бекхенд
Зарада 5.511.319 $
Тренер Алехандро Ломбардо
АТП профил
Појединачно
Победе—порази: 91–133 (40,63% у главним жребовима Гренд слем и АТП турнира и у Дејвис купу)
Освојени турнири: 1 (15 челенџера, 4 фјучерса)
Изгубљена финала: 1
Најбољи пласман: Бр. 39 (4. март 2013)
Успех на гренд слем турнирима
ОП Аустралије 1К (2010, 2013, 2014, 2017, 2018)
Ролан Гарос 4К (2017)
Вимблдон 2К (2018)
ОП САД 2К (2009, 2016)
Парови
Победе—порази: 237–150 (61,24% у главним жребовима Гренд слем и АТП турнира и у Дејвис купу)
Освојени турнири: 17 (34 челенџера, 8 фјучерса)
Изгубљена финала: 13
Најбољи пласман: Бр. 3 (9. септембар 2019)
Тренутни пласман: Бр. 5 (17. мај 2021)
Успех на гренд слем турнирима
ОП Аустралије ЧФ (2019)
Ролан Гарос ПФ (2013)
Вимблдон 3К (2019)
ОП САД Ф (2019)
Завршно првенство сезоне
Мастерс куп ПФ (2020)
Тимска такмичења
Дејвис куп ПФ (2010, 2013)
АТП куп ГФ (2021)
Светско екипно првенство П (2010)

Ажурирано: 17. мај 2021.

Освојене медаље
Представљајући Аргентина
Тенис
Панамеричке игре
Златна медаља — прво место Рио де Жанеиро 2007. Парови

Орасио Зебаљос (шп. Horacio Zeballos; Мар дел Плата, 27. април 1985) је аргентински тенисер. Најбољи пласман на АТП листи му је 39. место у појединачној конкуренцији, а 3. у конкуренцији парова.

Каријера[уреди | уреди извор]

Тенис је почео да игра са 6 година. Омиљена подлога му је шљака а ударац форхенд. Највише воли да наступа на Отвореном првенству САД и турниру у Акапулку. Идоли током одрастања су му били Горан Иванишевић и Томас Мустер које је и упознао 2008. у Грацу. 2009. је добио награду АТП-а за новајлију године (ATP World Tour's newcomer of the year award)[1]

До сад је освојио један АТП турнир у појединачној конкуренцији и седамнаест у конкуренцији парова. Највећу победу и успех је остварио 10. фебруара 2013. када је у финалу турнира у Виња дел Мару победио петог играча света Рафаела Надала у три сета. Тако је постао тек трећи играч (заједно са Ђоковићем и Федерером) који је победио бившег светског броја 1 у финалу на шљаци.[2]

Приватни живот[уреди | уреди извор]

Отац Орасија Зебаљоса је тениски тренер и тренирао га је до 18. године, а мајка је наставник географије. Млађа сестра Каролина наступа на ИТФ турнирима. У јануару 2009. преселио се у Буенос Ајрес. Навијач је фудбалског клуба Боке јуниорс. Најбољи пријатељи на АТП туру су му Едуардо Шванк, Серхио Ројтман и Пабло Куевас. Од 28. октобра 2014. Зебаљос је ожењен Софијом Менцони са којом има ћерку Ему (рођена 18. априла 2016) и сина Фауста (рођен 13. јуна 2018).[1]

Гренд слем финала[уреди | уреди извор]

Парови: 1 (0:1)[уреди | уреди извор]

Исход Бр. Година Турнир Подлога Партнер Противници Резултат
Финалиста 1. 2019. ОП САД Тврда Шпанија Марсел Гранољерс Колумбија Хуан С. Кабал
Колумбија Роберт Фара
4:6, 5:7

Финала АТП мастерс 1000 серије[уреди | уреди извор]

Парови: 4 (4:0)[уреди | уреди извор]

Исход Бр. Година Турнир Подлога Партнер Противници Резултат
Победник 1. 2019. Индијан Велс Тврда Хрватска Никола Мектић Пољска Лукаш Кубот
Бразил Марсело Мело
4:6, 6:4, [10:3]
Победник 2. 2019. Монтреал Тврда Шпанија Марсел Гранољерс Холандија Робин Хасе
Холандија Весли Колхоф
7:5, 7:5
Победник 3. 2020. Рим Шљака Шпанија Марсел Гранољерс Француска Жереми Шарди
Француска Фабрис Мартен
6:4, 5:7, [10:8]
Победник 4. 2021. Мадрид Шљака Шпанија Марсел Гранољерс Хрватска Никола Мектић
Хрватска Мате Павић
1:6, 6:3, [10:8]

АТП финала[уреди | уреди извор]

Појединачно: 2 (1:1)[уреди | уреди извор]

Легенда
Гренд слем турнири (0:0)
Завршно првенство сезоне (0:0)
АТП мастерс 1000 (0:0)
АТП 500 (0:0)
АТП 250 (1:1)
Финала по подлози
Тврда (0:1)
Шљака (1:0)
Трава (0:0)
Финала по локацији
Отворено (1:0)
Дворана (0:1)
Исход Бр. Датум Турнир Подлога Противник Резултат
Финалиста 1. 1. новембар 2009. Санкт Петербург, Русија Тврда (д) Украјина Сергиј Стаховски 6:2, 6:7(8:10), 6:7(7:9)
Победник 1. 10. фебруар 2013. Виња дел Мар, Чиле Шљака Шпанија Рафаел Надал 6:7(2:7), 7:6(8:6), 6:4

Парови: 30 (17:13)[уреди | уреди извор]

Легенда
Гренд слем турнири (0:1)
Завршно првенство сезоне (0:0)
АТП мастерс 1000 (4:0)
АТП 500 (2:1)
АТП 250 (11:11)
Финала по подлози
Тврда (4:6)
Шљака (13:6)
Трава (0:1)
Финала по локацији
Отворено (16:11)
Дворана (1:2)
Исход Бр. Датум Турнир Подлога Партнер Противници Резултат
Финалиста 1. 6. фебруар 2010. Сантјаго, Чиле Шљака Италија Потито Стараче Аустрија Оливер Марах
Пољска Лукаш Кубот
4:6, 0:6
Победник 1. 21. фебруар 2010. Буенос Ајрес, Аргентина Шљака Аргентина Себастијан Пријето Немачка Симон Гројл
Аустралија Питер Лучак
7:6(7:4), 6:3
Победник 2. 1. мај 2011. Минхен, Немачка Шљака Италија Симоне Болели Немачка Андреас Бек
Немачка Кристофер Кас
7:6(7:3), 6:4
Финалиста 2. 29. септембар 2013. Куала Лумпур, Малезија Тврда (д) Уругвај Пабло Куевас Сједињене Америчке Државе Ерик Буторак
Јужноафричка Република Равен Класен
2:6, 4:6
Финалиста 3. 16. фебруар 2014. Буенос Ајрес, Аргентина Шљака Уругвај Пабло Куевас Шпанија Марсел Гранољерс
Шпанија Марк Лопез
5:7, 4:6
Победник 3. 28. фебруар 2016. Сао Пауло, Бразил Шљака Чиле Хулио Пералта Шпанија Пабло Карењо Буста
Шпанија Давид Мареро
4:6, 6:1, [10:5]
Победник 4. 24. јул 2016. Гштад, Швајцарска Шљака Чиле Хулио Пералта Хрватска Мате Павић
Нови Зеланд Мајкл Винус
7:6(7:2), 6:2
Победник 5. 7. август 2016. Атланта, САД Тврда Аргентина Андрес Молтени Шведска Јохан Брунстрем
Шведска Андреас Силјестрем
7:6(7:2), 6:4
Победник 6. 25. септембар 2016. Мец, Француска Тврда (д) Чиле Хулио Пералта Хрватска Мате Павић
Нови Зеланд Мајкл Винус
6:3, 7:6(7:4)
Финалиста 4. 11. фебруар 2017. Кито, Еквадор Шљака Чиле Хулио Пералта Сједињене Америчке Државе Џејмс Серетани
Аустрија Филип Освалд
3:6, 1:2 (предаја)
Победник 7. 17. април 2017. Хјустон, САД Шљака Чиле Хулио Пералта Немачка Дастин Браун
Сједињене Америчке Државе Франсис Тијафо
4:6, 7:5, [10:6]
Финалиста 5. 25. август 2017. Винстон-Сејлем, САД Тврда Чиле Хулио Пералта Холандија Жан-Жилијен Ројер
Румунија Орија Текау
3:6, 4:6
Финалиста 6. 24. септембар 2017. Санкт Петербург, Русија Тврда (д) Чиле Хулио Пералта Чешка Роман Јебави
Холандија Матве Миделкоп
4:6, 4:6
Финалиста 7. 7. јануар 2018. Бризбејн, Аустралија Тврда Аргентина Леонардо Мајер Финска Хенри Континен
Аустралија Џон Пирс
6:3, 3:6, [2:10]
Победник 8. 18. фебруар 2018. Буенос Ајрес, Аргентина (2) Шљака Аргентина Андрес Молтени Колумбија Хуан С. Кабал
Колумбија Роберт Фара
6:3, 5:7, [10:3]
Победник 9. 22. јул 2018. Бостад, Шведска Шљака Чиле Хулио Пералта Италија Симоне Болели
Италија Фабио Фоњини
6:3, 6:4
Победник 10. 29. јул 2018. Хамбург, Немачка Шљака Чиле Хулио Пералта Аустрија Оливер Марах
Хрватска Мате Павић
6:1, 4:6, [10:6]
Финалиста 8. 10. фебруар 2019. Кордоба, Аргентина Шљака Аргентина Максимо Гонзалез Чешка Роман Јебави
Аргентина Андрес Молтени
4:6, 6:7(4:7)
Победник 11. 17. фебруар 2019. Буенос Ајрес, Аргентина (3) Шљака Аргентина Максимо Гонзалез Аргентина Дијего Шварцман
Аустрија Доминик Тим
6:1, 6:1
Победник 12. 17. март 2019. Индијан Велс, САД Тврда Хрватска Никола Мектић Пољска Лукаш Кубот
Бразил Марсело Мело
4:6, 6:4, [10:3]
Финалиста 9. 28. јун 2019. Истборн, В. Британија Трава Аргентина Максимо Гонзалез Колумбија Хуан С. Кабал
Колумбија Роберт Фара
6:3, 6:7(4:7), [6:10]
Финалиста 10. 21. јул 2019. Бостад, Шведска Шљака Аргентина Федерико Делбонис Белгија Сандер Жиле
Белгија Јоран Влиген
7:6(7:5), 5:7, [5:10]
Победник 13. 11. август 2019. Монтреал, Канада Тврда Шпанија Марсел Гранољерс Холандија Робин Хасе
Холандија Весли Колхоф
7:5, 7:5
Финалиста 11. 6. септембар 2019. Њујорк, САД Тврда Шпанија Марсел Гранољерс Колумбија Хуан С. Кабал
Колумбија Роберт Фара
4:6, 5:7
Победник 14. 16. фебруар 2020. Буенос Ајрес, Аргентина (4) Шљака Шпанија Марсел Гранољерс Аргентина Гиљермо Дуран
Аргентина Хуан Игнасио Лондеро
6:4, 5:7, [18:16]
Победник 15. 23. фебруар 2020. Рио, Бразил Шљака Шпанија Марсел Гранољерс Италија Салваторе Карузо
Италија Федерико Гајо
6:4, 5:7, [10:7]
Финалиста 12. 13. септембар 2020. Кицбил, Аустрија Шљака Шпанија Марсел Гранољерс Сједињене Америчке Државе Остин Крајичек
Хрватска Франко Шкугор
6:7(5:7), 5:7
Победник 16. 20. септембар 2020. Рим, Италија Шљака Шпанија Марсел Гранољерс Француска Жереми Шарди
Француска Фабрис Мартен
6:4, 5:7, [10:8]
Финалиста 13. 21. март 2021. Акапулко, Мексико Тврда Шпанија Марсел Гранољерс Уједињено Краљевство Кен Скупски
Уједињено Краљевство Нил Скупски
6:7(3:7), 4:6
Победник 17. 9. мај 2021. Мадрид, Шпанија Шљака Шпанија Марсел Гранољерс Хрватска Никола Мектић
Хрватска Мате Павић
1:6, 6:3, [10:8]

Остала финала[уреди | уреди извор]

Тимска такмичења: 1 (1:0)[уреди | уреди извор]

Исход Бр. Датум Турнир Подлога Партнери Противници Резултат Извор
Победник 1. 22. мај 2010. Екипно првенство, Диселдорф, Немачка Шљака Аргентина Хуан Монако
Аргентина Едуардо Шванк
Аргентина Дијего Веронели
Сједињене Америчке Државе Боб Брајан
Сједињене Америчке Државе Мајк Брајан
Сједињене Америчке Државе Џон Изнер
Сједињене Америчке Државе Сем Квери
Сједињене Америчке Државе Роби Џинепри
2:1 [3]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б „Horacio Zeballos – bio”. ATP Tour. Приступљено 15. 9. 2020. 
  2. ^ „Nadal denied title in comeback tournament”. The Sydney Morning Herald. 12. 2. 2013. Приступљено 25. 9. 2017. 
  3. ^ „ARAG ATP World Team Championship 2010” (PDF). Pro Tennis Live. Приступљено 25. 9. 2017. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]