Ораховац

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Ораховац
Pano orahovac.jpg
Панорама Ораховца
Административни подаци
Држава  Србија
Аутономна покрајина Косово и Метохија
Округ Призренски
Општина Ораховац
Становништво
Становништво
 — 2011. 15892
Географске карактеристике
Координате 42°23′58″ СГШ; 20°39′17″ ИГД / 42.3994° СГШ; 20.6547° ИГД / 42.3994; 20.6547Координате: 42°23′58″ СГШ; 20°39′17″ ИГД / 42.3994° СГШ; 20.6547° ИГД / 42.3994; 20.6547
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина 477 м
Ораховац на мапи Србије
Ораховац
Ораховац
Регистарска ознака PZ

Ораховац (алб. Rahovec, Rahoveci) је градско насеље и седиште истоимене општине у Србији, које се налази у југозападном делу Косова и Метохије и припада Призренском управном округу. Према попису из 2011. године било је 15.892 становника.[a]

Атар насеља се налази на територији катастарске општине Ораховац површине 4894 ha.

Историја[уреди]

Први писани помен о Ораховцу је из 1348. године, у повељи српског краља и цара Стефана Душана. Године 1405. насеље је приложено манастиру Хиландару на Светој гори. Сачуван је један црквени запис у коме стоји да "6. априла 1898. Арнаути опљачкаше ораовачку цркву“.

Тако је и било али се по њих на крају лоше завршило. Однели су тада безбожници проваливши кроз црквена врата: плаштаницу, крст од сребра, три путира, свете дарове, фелон, рачицу, бакарни суд за водицу, неколико кандила и свећњаке на жртвенику и часној трпези и друге ситније ствари. Злочин је пријављен црквеним и царским властима, а црква је са своје стране нудила 2 турске лире ономе ко врати црквене предмете. У року од две године лоше су прошли поборници светотатства; један погинуо, други се телесно разболео, трећи умно пореметио. Брат убијеног лопова Арнаутина је решио да врати украдено и то тајно. Преко посредника је договорио са свештеником да врати а да добије за узврат пет пари вунених чарапа. Код примопредаје децембра 1899. године, није међутим све вратио, јер се заклео тада да остало и није било код њега. Вратио је једину плаштаницу коју је храм имао, али сребрни крст су пљачкаши већ били претопили у сребро.[1]

У Ораховцу су српску књигу "Плач Старе Србије" купили 1864. године мештани: поп Илија парох и Тома Симић.[2]

Усред насеља, у горњем делу Ораховца се налази црква Успења Св. Богородице, а испред ње налази се трг. Подигнута је 1859. године на старијим темељима храма. Црква је солидно очувана грађевина од тесаног камена, са наглашеним порталом и звоником. На фасади је узидано неколико рељефа у камену. У вароши се налази и конак манастира Пећке патријаршије, подигнут 1848. године. У ораховачком виноградишту на месту Дубљане сачувани су остаци скромне цркве и неколико старих српских гробова са надгробним плочама.

Српска народна школа је радила у периоду 1866-1889. године, па после прекида обновила рад.[3]

Црква Успења Пресвете Богородице, 2012.
Литија у Ораховцу код цркве Успења Пресвете Богородице, 2012.

Демографија[уреди]

Према попису из 1981. године град је био већински насељен Албанцима. Након рата 1999. године већина Срба је напустила Ораховац. Пред бомбардовање 1999. године у Ораховцу је живело преко две хиљаде Срба, 2012. године, их је било око четири стотине, окупљених у махали око цркве Успење Пресвете Богородице. Ораховац је град у коме су Срби најпре од свих места на Косову и Метохији доживели погром албанских терориста. Ни данас нису откривени земни остаци свих киднапованих и убијених.

Етнички састав према попису из 1961.[4]
Албанци
  
5.450 73,9 %
Срби
  
1.761 23,9 %
Црногорци
  
96 1,3 %
Укупно: 7.373
Етнички састав према попису из 1981.[5]
Албанци
  
10.515 80,1 %
Срби
  
2.037 15,5 %
Црногорци
  
141 1,1 %
Југословени
  
113 0,9 %
Укупно: 13.134
Етнички састав према попису из 2011.[6]
Албанци
  
15.467 97,3 %
Ашкалије
  
186 1,2 %
Срби
  
85 0,5 %
Роми
  
62 0,4 %
Укупно: 15.892

Број становника на пописима:

Демографија[7]
Година Становника
1948. 5.600
1953. 6.411
1961. 7.373
1971. 10.080
1981. 13.134
1991. 18.296

Познате личности[уреди]

Види још[уреди]

Напомене[уреди]

  1. ^ Попис из 2011. на Косову и Метохији су спровели органи самопроглашене Републике Косово. Овај попис је био бојкотован од стране великог броја Срба, тако да је реалан број Срба на Космету знатно већи од оног исказаног у званичним резултатима овог пописа.

Референце[уреди]

  1. ^ "Цариградски гласник", Цариград 1900. године
  2. ^ Серафим Ристић: "Плач Старе Србије", Земун 1864. године
  3. ^ "Цариградски гласник", Цариград 1904. године
  4. ^ Национални састав становништва ФНР Југославије 1961. године pod2.stat.gov.rs
  5. ^ Национални састав становништва СФР Југославије 1981. године pod2.stat.gov.rs
  6. ^ Етнички састав становништва Косова и Метохије 2011. године pop-stat.mashke.org (на језику: албански)
  7. ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]