Ораховац

Из Википедије, слободне енциклопедије
Ораховац

Основни подаци
Држава  Србија
Аутономна покрајина  Косово и Метохија
Управни округ Призренски
Општина Ораховац
УНМИК Ораховац
Становништво
Становништво (2011) Пад 15.892
Положај
Координате 42°23′58″ СГШ; 20°39′17″ ИГД / 42.3994° СГШ; 20.6547° ИГД / 42.3994; 20.6547 Координате: 42°23′58″ СГШ; 20°39′17″ ИГД / 42.3994° СГШ; 20.6547° ИГД / 42.3994; 20.6547
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надморска висина 477 m
Ораховац на мапи Србије
Ораховац
Ораховац
Ораховац на мапи Србије
Остали подаци

Ораховац (алб. Rahovec) је насеље и седиште општине Ораховац на Косову и Метохији. Атар насеља се налази на територији катастарске општине Ораховац површине 4894 ha. Према подацима пописа становништва 2011. године, у Ораховцу је пописано 15.892 лица.[1]

Први писани помен о Ораховцу је из 1348. године, у повељи српског краља и цара Стефана Душана. Године 1405. насеље је приложено манастиру Хиландару на Светој гори. Сачуван је један запис у коме стоји да "6. априла 1897. Арнаути опљачкаше ораовачку цркву“.

Пред бомбардовање 1999. године у Ораховцу је живело око три хиљаде Срба, 2012. године, их је било око четири стотине, окупљених у махали око цркве Успење Пресвете Богородице. Ораховац је град у коме су Срби најпре од свих места на Косову и Метохији доживели погром албанских терориста. Ни данас нису откривени земни остаци свих киднапованих и убијених.

Усред насеља, у горњем делу Ораховца се налази црква Успења Св. Богородице, а испред ње налази се трг. Подигнута је 1859. године на старијим темељима храма. Црква је солидно очувана грађевина од тесаног камена, са наглашеним порталом и звоником. На фасади је узидано неколико рељефа у камену. У вароши се налази и конак манастира Пећке патријаршије, подигнут 1848. године.

У ораховачком виноградишту на месту Дубљане сачувани су остаци скромне цркве и неколико старих српских гробова са надгробним плочама.

Црква Успења Пресвете Богородице, 2012.
Литија у Ораховцу код цркве Успења Пресвете Богородице, 2012.

Демографија[уреди]

Насеље има албанску етничку већину, до 1999. године у насељу је живело преко 2000 Срба.

Број становника на пописима:

Референце[уреди]

Литература[уреди]


Спољашње везе[уреди]