Ораховац

Из Википедије, слободне енциклопедије
Ораховац
Pano orahovac.jpg
Панорама Ораховца
Административни подаци
Држава  Србија
Аутономна покрајина  Косово и Метохија
Управни округ Призренски
Општина Ораховац
Становништво
Становништво
 — (2011) Пад 15.892
Географске карактеристике
Координате 42°23′58″ СГШ; 20°39′17″ ИГД / 42.3994° СГШ; 20.6547° ИГД / 42.3994; 20.6547Координате: 42°23′58″ СГШ; 20°39′17″ ИГД / 42.3994° СГШ; 20.6547° ИГД / 42.3994; 20.6547
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина 477 м
Ораховац на мапи Србије
Ораховац
Ораховац
Остали подаци
Позивни број +383 (0)29

Ораховац (алб. Rahovec, Rahoveci) је градско насеље и седиште истоимене општине у Србији, које се налази у југозападном делу Косова и Метхије и припада Призренском управном округу. Према попису из 2011. године било је 15.892 становника.[a]

Атар насеља се налази на територији катастарске општине Ораховац површине 4894 ha.

Историја[уреди]

Први писани помен о Ораховцу је из 1348. године, у повељи српског краља и цара Стефана Душана. Године 1405. насеље је приложено манастиру Хиландару на Светој гори. Сачуван је један запис у коме стоји да "6. априла 1897. Арнаути опљачкаше ораовачку цркву“.

Усред насеља, у горњем делу Ораховца се налази црква Успења Св. Богородице, а испред ње налази се трг. Подигнута је 1859. године на старијим темељима храма. Црква је солидно очувана грађевина од тесаног камена, са наглашеним порталом и звоником. На фасади је узидано неколико рељефа у камену. У вароши се налази и конак манастира Пећке патријаршије, подигнут 1848. године. У ораховачком виноградишту на месту Дубљане сачувани су остаци скромне цркве и неколико старих српских гробова са надгробним плочама.

Црква Успења Пресвете Богородице, 2012.
Литија у Ораховцу код цркве Успења Пресвете Богородице, 2012.

Демографија[уреди]

Према попису из 1981. године град је био већински насељен Албанцима. Након рата 1999. године већина Срба је напустила Ораховац. Пред бомбардовање 1999. године у Ораховцу је живело преко две хиљаде Срба, 2012. године, их је било око четири стотине, окупљених у махали око цркве Успење Пресвете Богородице. Ораховац је град у коме су Срби најпре од свих места на Косову и Метохији доживели погром албанских терориста. Ни данас нису откривени земни остаци свих киднапованих и убијених.

Етнички састав према попису из 1961.[1]
Албанци
  
5.450 73,9 %
Срби
  
1.761 23,9 %
Црногорци
  
96 1,3 %
Укупно: 7.373
Етнички састав према попису из 1981.[2]
Албанци
  
10.515 80,1 %
Срби
  
2.037 15,5 %
Црногорци
  
141 1,1 %
Југословени
  
113 0,9 %
Укупно: 13.134
Етнички састав према попису из 2011.[3]
Албанци
  
15.467 97,3 %
Ашкалије
  
186 1,2 %
Срби
  
85 0,5 %
Роми
  
62 0,4 %
Укупно: 15.892

Број становника на пописима:

Демографија[4]
Година Становника
1948. 5.600
1953. 6.411
1961. 7.373
1971. 10.080
1981. 13.134
1991. 18.296

Види још[уреди]

Напомене[уреди]

  1. Попис из 2011. на Косову и Метохији су спровели органи самопроглашене Републике Косово. Овај попис је био бојкотован од стране великог броја Срба, тако да је реалан број Срба на Космету знатно већи од оног исказаног у званичним резултатима овог пописа.

Референце[уреди]

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]