Орбита
Из Википедије, слободне енциклопедије
Као појам у физици, орбита је пут које једно тело чини око другог тела док је под утицајем неке силе. Орбите је први изучавао Јохан Кеплер који је открио Кеплерове законе о кретању планета (в. Други Кеплеров закон).
Орбите могу бити кружне, параболичне, елиптичне, хиперболичне, а планете круже око Сунца по елипси (види ексцентрицитет).
Свака орбита је одређена са орбиталним елементима који тачно описују орбиту, као и положај тела на њој. Орбиталних елемената има шест и они су:
- ексцентрицитет
- велика полуоса
- инклинација
- лонгитуда узлазног чвора
- аргумент перихела
- права аномалија
