Орбитофронтални кортекс

С Википедије, слободне енциклопедије
Орбитофронтални кортекс
Положај ОФК-а у мозгу.
Орбитална површина левог фронталног режња.
Детаљи
ДеоФронтални режањ мозга
Идентификатори
Латинскиcortex orbitofrontalis
NeuroNames91
NeuroLex IDbirnlex_1049
FMA242003
Анатомска терминологија

Орбитофронтални кортекс (ОФК) је префронтални регион кортекса у фронталним режњевима мозга који је укључен у когнитивни процес доношења одлука. Код нељудских примата састоји се од подручја асоцијације кортекса Бродманово подручје 11, 12 и 13; код људи се састоји од Бродманове области 10, 11 и 47.[1]

ОФК се сматра анатомски синонимом за вентромедијални префронтални кортекс.[2] Због тога се регион разликује због различитих неуронских веза и различитих функција које обавља.[3] Дефинише се као део префронталног кортекса који прима пројекције од медијалног дорзалног језгра таламуса, и сматра се да представља емоцију, укус, мирис и награду у доношењу одлука.[4][5][6][7]

Име је добио по свом положају непосредно изнад орбита у којима се налазе очи. Уочена је значајна индивидуална варијабилност у ОФК код људи.[8] Сродно подручје се налази код глодара.[9]

Функција код људи[уреди | уреди извор]

Људски ОФК је међу најмање схваћеним регионима људског мозга. Предложено је да је ОФК укључен у сензорну интеграцију, у представљање афективне вредности поткрепљивача, и у доношење одлука и очекивања.[1] Посебно, чини се да је ОФК важан у сигнализирању очекиване награде/казне за акцију с обзиром на посебне детаље ситуације.[10]

Радећи ово, мозак је способан да упореди очекивану награду/казну са стварном испоруком награде/казне, што чини ОФК критичним за адаптивно учење. Ово је подржано истраживањем на људима, нељудским приматима и глодарима.

Аференти[уреди | уреди извор]

ОФК прима пројекције од више сензорних модалитета. Примарни мирисни кортекс, густаторни кортекс, секундарни соматосензорни кортекс, горњи и инфериорни темпорални гирус (који преноси визуелне информације) сви пројектују на ОФК.[11] Докази за слушне инпуте су слаби, иако неки неурони реагују на слушне стимулусе, што указује на постојање индиректне пројекције.[12] ОФК такође прима податке од медијалног дорзалног језгра, острвског кортекса, енторхиналног кортекса, перириналног кортекса, хипоталамуса и амигдале.[12]

Психијатријски поремећаји[уреди | уреди извор]

Орбитофронтални кортекс има улогу у: граничном поремећају личности,[13] схизофренији, тежој депресивној епизоди, биполарном поремећају, опсесивно-компулзивном поремећају, зависности, посттрауматском стресном поремећају, аутизму[14]и панични поремећај. Иако су студије неуромиџинга пружиле доказе за дисфункцију код широког спектра психијатријских поремећаја, загонетна природа улоге ОФК-а у понашању компликује разумевање његове улоге у патофизиологији психијатријских поремећаја.[15]

Функција ОФК-а није позната, али његове анатомске везе са вентралним стријатумом, амигдалом, хипоталамусом, хипокампусом и периакведукталном сивом бојом подржавају улогу у посредовању понашања повезаних са наградом и страхом.[16]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Kringelbach, Morten L. (2005). „The human orbitofrontal cortex: Linking reward to hedonic experience”. Nature Reviews Neuroscience. 6 (9): 691—702. PMID 16136173. S2CID 205500365. doi:10.1038/nrn1747. 
  2. ^ Phillips, LH., MacPherson, SE. & Della Sala, S. (2002). 'Age, cognition and emotion: the role of anatomical segregation in the frontal lobes: the role of anatomical segregation in the frontal lobes'. in J Grafman (ed.), Handbook of Neuropsychology: the frontal lobes. Elsevier Science, Amsterdam, pp. 73-98.
  3. ^ Barbas, H.; Ghashghaei, H.; Dombrowski, S.M.; Rempel-Clower, N.L. (1999-08-02). <343::aid-cne1>3.0.co;2-1 „Medial Prefrontal Cortices Are Unified by Common Connections With Superior Temporal Cortices and Distinguished by Input From Memory-Related Areas in the Rhesus Monkey”. The Journal of Comparative Neurology. 410 (3): 343—367. ISSN 0021-9967. PMID 10404405. S2CID 16245541. doi:10.1002/(sici)1096-9861(19990802)410:3<343::aid-cne1>3.0.co;2-1. 
  4. ^ Gottfried, J. A.; Zald, D. H. (2005). „On the scent of human olfactory orbitofrontal cortex: meta- analysis and comparison to non-human primates”. Brain Res Rev. 50 (2): 287—304. PMID 16213593. S2CID 15080603. doi:10.1016/j.brainresrev.2005.08.004. .
  5. ^ Rolls, E. T. (2004). „The functions of the orbitofrontal cortex”. Brain Cogn. 55 (1): 11—29. PMID 15134840. doi:10.1016/S0278-2626(03)00277-X. .
  6. ^ Dixon, M. L.; Thiruchselvam, R.; Todd, R.; Christoff, K. (2017). „Emotion and the prefrontal cortex: an integrative review”. Psychol Bull. 143 (10): 1033—1081. PMID 28616997. doi:10.1037/bul0000096. .
  7. ^ Damasio AR. Descartes’Error: Emotion, Reason and the Human Brain. New York: Putnam; 1994.
  8. ^ Isamah, Nneka; Faison, Warachal; Payne, Martha E.; MacFall, James; Steffens, David C.; Beyer, John L.; Krishnan, K. Ranga; Taylor, Warren D. (2010-10-26). „Variability in Frontotemporal Brain Structure: The Importance of Recruitment of African Americans in Neuroscience Research”. PLOS ONE. 5 (10): e13642. Bibcode:2010PLoSO...513642I. ISSN 1932-6203. PMC 2964318Слободан приступ. PMID 21049028. doi:10.1371/journal.pone.0013642Слободан приступ. 
  9. ^ Uylings, Harry B.M.; Groenewegen, Henk J.; Kolb, Bryan (2003). „Do rats have a prefrontal cortex?”. Behavioural Brain Research (на језику: енглески). 146 (1–2): 3—17. PMID 14643455. S2CID 32136463. doi:10.1016/j.bbr.2003.09.028. 
  10. ^ Schoenbaum, Geoffrey; Takahashi, Yuji; Liu, Tzu-Lan; McDannald, Michael A. (2011). „Does the orbitofrontal cortex signal value?”. Annals of the New York Academy of Sciences. 1239 (1): 87—99. Bibcode:2011NYASA1239...87S. ISSN 0077-8923. PMC 3530400Слободан приступ. PMID 22145878. doi:10.1111/j.1749-6632.2011.06210.x. 
  11. ^ Passingham, R. E. (2012). The neurobiology of the prefrontal cortex : anatomy, evolution, and the origin of insight. Steven P. Wise (1st изд.). Oxford: Oxford Univ. Press. ISBN 978-0-19-163308-9. OCLC 806342041. 
  12. ^ а б Zald, David; Rauch, Scott, ур. (2006-10-12). „The Orbitofrontal Cortex”. ISBN 0198565747. doi:10.1093/acprof:oso/9780198565741.001.0001. 
  13. ^ Berlin, HA; Rolls, ET; Iversen, SD (октобар 2005). „Borderline Personality Disorder, Impulsivity, and the Orbitofrontal Cortex”. Archives of Clinical Neuropsychology. 20 (7): 862—863. .
  14. ^ Ha, Sungji; Sohn, In-Jung; Kim, Namwook; Sim, Hyeon Jeong; Cheon, Keun-Ah (2015). „Characteristics of Brains in Autism Spectrum Disorder: Structure, Function and Connectivity across the Lifespan”. Experimental Neurobiology. 24 (4): 273—284. ISSN 1226-2560. PMC 4688328Слободан приступ. PMID 26713076. doi:10.5607/en.2015.24.4.273. 
  15. ^ Jackowski, Andrea Parolin; de Araújo Filho, Gerardo Maria; de Almeida, Amanda Galvão; de Araújo, Célia Maria; Reis, Marília; Nery, Fabiana; Batista, Ilza Rosa; Silva, Ivaldo; Lacerda, Acioly L. T. (2012-06-01). „The involvement of the orbitofrontal cortex in psychiatric disorders: an update of neuroimaging findings”. Revista Brasileira de Psiquiatria (на језику: енглески). 34 (2): 207—212. ISSN 1516-4446. PMID 22729418. doi:10.1590/S1516-44462012000200014. 
  16. ^ Milad, M. R.; Rauch, S. L. (2007). „The Role of the Orbitofrontal Cortex in Anxiety Disorders”. Annals of the New York Academy of Sciences. 1121 (1): 546—561. Bibcode:2007NYASA1121..546M. PMID 17698998. S2CID 34467365. doi:10.1196/annals.1401.006.