Орден Светог Петра Цетињског

С Википедије, слободне енциклопедије
Орден Светог Петра Цетињског
De Sint Petrus orde van Montenegro.jpg
Орден Светог Петра Цетињског
Додељује (1870-1918)
 Књажевина Црна Гора
 Краљевина Црна Гора
ТипДинастички орден
ТракаOrder of Saint Peter of Cetinje. Ribbon.gif
Установљен1870

Орден Светог Петра Цетињског је назив за бивши породични орден (нем. Hausorden) династије Петровића Његоша. У стручној литератури постоје бројне недоумице о тачном времену настанка и првобитној намјени овог ордена. Сматра се да је као породични орден установљен око 1870. године, одлуком књаза (потоњег краља) Николе I Петровића Његоша (1860-1918). Орден је посвећен Светом Петру Цетињском, који је био владика црногорски и брдски од 1784. до 1830. године. Питање о првобитној намјени овог ордена проистиче и потпуног одсуства било каквог помена или представе владике Петра на самом ордену, који на аверсу садржи натпис у спомен на Николиног стрица и претходника, књаза Данила I Петровића Његоша (1852-1860), док на реверсу садржи натпис у спомен на Црногорско-турски рат (1852-1853). Тим поводом су у стручној литератури изношене разне претпоставке, тако да се кључна питања о првобитној намјени овог ордена још увек сматрају отворенима.[1][2]

Опис[уреди | уреди извор]

Италијнски краљ Виктор Емануел III, као носилац Ордена Светог Петра Цетињског

Орден је био једностепено одликовање, ношено на грудима.

Средишњи дио ордена чини емајлирани црвени крст малтешког типа, са двослојним бијелим и плавим обрубом. Између кракова крста налазе се златни лавови. У средишњем кружном пољу на аверсу приказана је Богородица, на црвеној подлози. Поље је окружено плавом траком на којој је ћириличним писмом и старим правописом исписан текст „ДАНIИЛЪ ЦРНОГОРСКIЙ“ (све великим словима). У средишњем пољу на реверсу исписане у године „18523“, а поље је окружено траком са натписом „ЗА НЕЗАВИСИМОСТЪ ЦРНЕ ГОРЕ“ (све великим словима и старим правописом). На горњем краку крста смештен је још један златан лав, а изнад њега је сребрни двоглави орао који у канџама држи жезло и шар. Орао је крунисан златном круном.

Орден се носио на траци у бојама општенародне српске заставе (црвена-плава-бијела), што је уједно била и основа народне и државне заставе у Црној Гори током раздобља књажевине и краљевине.

Носиоци[уреди | уреди извор]

Орден је додељиван само члановима династије, њиховим потомцима као и понеким иностраним владарима као на примјер руском цару Александру II, Николиним зетовима Петру I и Виктору Емануелу III, као и Александру I Карађорђевићу коме је краљ Никола I био деда са мајчине стране.

Након смрти краља Николе 1921. године, одликовање се додељује само као приватни породични орден.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Јовићевић 1968, стр. 157.
  2. ^ Jovićević 1982, стр. 41.

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]