Оркестар Александра Софронијевића
 | Овај чланак садржи текст који је написан као реклама. |
| Оркестар Александра Софронијевића | |
|---|---|
| Музички рад | |
| Место оснивања | Београд, Србија |
Оркестар Александра Софронијевића је српски оркестар, којим диригује Аца Софронијевић.
Биографија
[уреди | уреди извор]Оркестар Аце Софронијевића наступао је са певачима различитог музичког опуса. Од Жељка Јоксимовића, Марије Шерифовић, Здравка Чолића преко Аце Пејовића и Лукаса, па све до Цеце, Снежане Ђуришић, Лепе Брене, Тозовца и Шабана Шаулића.[1]
Први наступ Ациног оркестра био је са Аном Бекутом на београдском концерту.[2]
Овај оркестар свира и на разним приватним прославама, као што је нпр. свадба Александре Пријовић и Филипа Живојиновића. Поред српске престонице и осталих градова у Србији, оркестар Аце Софорнијевића добија велику ангажованост у Европи.[1]
Оркестар је одсвирао је песму "Немам више никога" за популарну серију „Убице мог оца”, коју је извео Шабан Шаулић, а компоновала Александра Ковач.[3]
Учествовали су на Песми за Евровизију '22 са песмом "Анђеле мој" и ушли су у финале овог такмичења.[4]
Чланови бенда
[уреди | уреди извор]- Александар Аца Софронијевић је рођен 19. новембра 1983. године у Краљеву. 2002. године на такмичењу у Сокобањи постаје прва хармоника Југославије, а убрзо након тога формира и свој оркестар, који је свирао на РТВ Краљево.[2] Завршио је Музичку академију у Крагујевцу. Заједно са пријатељима из детињства, диригује једним од најпознатијих оркестара у региону и многи га сматрају наследником Љубише Павковића. У емисији "Никад није касно" Аца сваке недеље показује своје искуство и апсолутни слух свирајући старе песме са новим аранжманом.[5] - хармоника
- Драган Стојковић Пикси - бубањ
- Милан Чоловић - удараљке
- Драгић Остојић Гацо - клавијатуре
- Ненад Гвозденовић Трепко - акустична гитара
- Никола Лабовић Лабо - бас гитара
- Немања Мијатовић - прва виолина
- Стефан Илић - друга виолина
- Марко Којадиновић - кларинет, саксофон и флаута
- Милан Симић - контрабас и вокал,
- Милена Мима Новаковић-Танасковић је бивша учесница Звезда Гранда 2013. сезоне, данас је стални члан бенда и сваке недеље пева женске вокале и пратеће вокале у емисији "Никад није касно". Дипломирала је на Музичкој академији, одсек соло певање.[5] - вокал
- Драгана Гага Алексић - вокал
Награде и номинације
[уреди | уреди извор]| Година | Награда | Категорија | Рад | Исход | Реф. |
|---|---|---|---|---|---|
| 2022. | Песма за Евровизију ’22 | Анђеле мој | 15. место | [6] |
Дискографија
[уреди | уреди извор]- Јабуке (2020)
- Поноћ (2021)
- Јужњачки оријент (2021)
- Анђеле мој (2022)
- Иди путем Мишел (2022)
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б „Orkestar Ace Sofronijevića cena proslave Bendovi za svadbu”. Bendovi za svadbu (на језику: енглески). 2020-08-10. Приступљено 2022-03-05.
- ^ а б Urednik (2021-09-08). „EKSKLUZIVNO ZA SVET AUSTRALIA - ALEKSANDAR ACA SOFRONIJEVIĆ: NAJBOLJE NAŠE TEK DOLAZI, A TO JE NAŠA AUTORSKA MUZIKA”. Svet Australia | Showbiz Magazin (на језику: бошњачки). Приступљено 2022-03-05.
- ^ „Aleksandar Sofronijević u "Mojih 50"”. Tempo Naxi radio (на језику: српски). 2022-02-21. Приступљено 2022-03-05.
- ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Познати финалисти Песме за Евровизију ’22”. www.rts.rs. Приступљено 2022-03-05.
- ^ а б „Orkestar Aleksandra Sofronijevića - Žiri - Nikad nije kasno”. Grand Online (на језику: српски). Архивирано из оригинала 05. 03. 2022. г. Приступљено 2022-03-05.
- ^ „Detaljni glasovi publike i žirija na festivalu „Pesma za Evroviziju ’22””. rts.rs. Радио-телевизија Србије. 21. 3. 2022. Архивирано из оригинала 19. 1. 2023. г. Приступљено 19. 1. 2023.
