Пређи на садржај

Осамнаести амандман на Устав Сједињених Америчких Држава

С Википедије, слободне енциклопедије

Осамнаести амандман на Устав Сједињених Америчких Држава утврдио је забрану алкохола у Сједињеним Америчким Државама. Амандман је предложио Конгрес Сједињених Америчких Држава 18. децембра 1917, а ратификовао га је потребан број држава 16. јануара 1919. Осамнаести амандман је укинут Двадесет првим амандманом 5. децембра 1933, што га чини јединим уставним амандманом у америчкој историји који је укинут.

Осамнаести амандман је био резултат деценија напора покрета за трезвеност, који је сматрао да би забрана продаје алкохола ублажила сиромаштво и друге друштвене проблеме. Осамнаести амандман је прогласио производњу, транспорт и продају опојних пића незаконитим, иако није забранио поседовање или конзумирање алкохола. Убрзо након што је амандман ратификован, Конгрес је усвојио Волстедов акт како би обезбедио савезно спровођење прохибиције. Волстедов закон је прогласио да се алкохолна пића, вино и пиво квалификују као опојна пића и стога су забрањени. Према одредбама Осамнаестог амандмана, прохибиција је почела 17. јануара 1920, годину дана након што је амандман ратификован.

Иако је Осамнаести амандман довео до смањења потрошње алкохола у Сједињеним Америчким Државама, спровођење прохибиције широм земље показало се тешким, посебно у градовима. Кријумчарење алкохола (познато као шверц рума или бутлегерство) и илегални барови (speakeasies) постали су популарни у многим областима. Јавно расположење је почело да се окреће против прохибиције током 1920-их, а демократски председнички кандидат на председничким изборима 1932, Френклин Д. Рузвелт, позвао је на њено укидање.

Члан 1. Након годину дана од ратификације овог члана, овим се забрањује производња, продаја или транспорт опојних пића у Сједињеним Америчким Државама и свим територијама које подлежу њиховој јурисдикцији, као и њихов извоз из Сједињених Америчких Држава и свих територија које подлежу њиховој јурисдикцији у сврху производње пића.

Члан 2. Конгрес и поједине државе имају истовремено овлашћење да спроводе овај члан одговарајућим законодавством.

Члан 3. Овај члан неће ступити на снагу уколико га законодавна тела појединих држава не ратификују као амандман на Устав, како је предвиђено Уставом, у року од седам година од дана када га је Конгрес поднео државама.

Референце

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]