Освајачи олимпијских медаља у скелетону
Изглед
Као један од најстаријих спортова тог типа скелетон је био два пута у програму Зимских олимпијских игара 1928. и Зимских олимпијских игара 1948. оба пута у Санкт Морицу, да би касније био истиснут од стране популарнијих боба и санкања. На ЗОИ се скелетон вратио на 2002. у Солт Лејк Ситију и од тада је стандардно у програму. Освајачи олимпијских медаља у мушкој и женској конкуренцији приказани су следећим табелама:
Мушкарци
[уреди | уреди извор]Олимпијске игре | Резултат | Резултат | Резултат | |||
---|---|---|---|---|---|---|
Санкт Мориц 1928. | Џенисон Хитон Сједињене Државе |
3:01.8 | Џон Хитон Сједињене Државе |
3:02.8 | Дејвид Карнеги Уједињено Краљевство |
3:05.1 |
Санкт Мориц 1948. | Нино Бибија Италија |
5:23.2 | Џон Хитон Сједињене Државе |
5:24.6 | Џон Крамонд Уједињено Краљевство |
5.25.1 |
Солт Лејк Сити 2002. | Џими Шеа Сједињене Државе |
1:41.96 | Мартин Ретл Аустрија |
1:42.01 | Грегор Штели Швајцарска |
1:42.15 |
Торино 2006. | Даф Гибсон Канада |
1:55.88 | Џеф Пејн Канада |
1:56.14 | Грегор Штели Швајцарска |
1:56.80 |
Ванкувер 2010. | Џон Монтгомери Канада |
3:29,73 | Мартинс Дукурс Летонија |
3:29,80 | Александар Третјаков Русија |
3:30,75 |
Сочи 2014.[1] детаљи |
Александар Третјаков Русија |
3:44.29 | Мартинс Дукурс Летонија |
3:45,10 | Метју Антоан Сједињене Америчке Државе |
3:47,26 |
Пјонгчанг 2018. | Јун Сун-Бин КОР |
3.20.55 | Никита Трегубов ОСР |
3.22.18 | Доминик Парсонс Уједињено Краљевство |
3.22.20 |
Биланс медаља код мушкараца
[уреди | уреди извор]Стање после ЗОИ 2014.
Држава | |||||
---|---|---|---|---|---|
1. | Сједињене Државе | 2 | 2 | 1 | 5 |
2. | Канада | 2 | 1 | - | 3 |
3. | Русија | 1 | - | 1 | 2 |
4. | Италија | 1 | - | - | 1 |
5. | Летонија | - | 2 | - | 2 |
6. | Аустрија | - | 1 | - | 1 |
7. | Уједињено Краљевство | - | - | 2 | 2 |
Швајцарска | - | - | 2 | 2 | |
Укупно {8} | 6 | 6 | 6 | 18 |
Жене
[уреди | уреди извор]Олимпијске игре | Резултат | Резултат | Резултат | |||
---|---|---|---|---|---|---|
Солт Лејк Сити 2002. | Тристан Гејл Сједињене Државе |
1:45,11 | Лија Ен Парсли Сједињене Државе |
1:45,21 | Алекс Кумбер Уједињено Краљевство |
1:45,37 |
Торино 2006. | Маја Педерсен Бјери Швајцарска |
1:59,83 | Шели Рудман Уједињено Краљевство |
2:01,06 | Мелиса Холингсворт-Ричардс Канада |
2:01,41 |
Ванкувер 2010. | Ејми Вилијамс Уједињено Краљевство |
3:35,64 | Керстин Симковјак Немачка |
3:36,20 | Ања Хубер Немачка |
3:36,36 |
Сочи 2014.[2] детаљи |
Лизи Јарнолд Уједињено Краљевство |
3:52.89 | Ноел Пајкус-Пејс Сједињене Америчке Државе |
3:53.86 | Јелена Никитина Русија |
3:54.30 |
Биланс медаља, жене
[уреди | уреди извор]Држава | Злато | Сребро | Бронза | Укупно | |
---|---|---|---|---|---|
1. | Уједињено Краљевство | 2 | 1 | 1 | 4 |
2. | Сједињене Државе | 1 | 2 | - | 3 |
3. | Швајцарска | 1 | - | - | 1 |
4. | Немачка | - | 1 | 1 | 3 |
5. | Канада | - | - | 1 | 1 |
Русија | - | - | 1 | 1 | |
Укупно (6) | 4 | 4 | 4 | 12 |
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Златну медаљу освојио је Александар Третјаков, медаља му је била накратко одузета због сумње на допинг, међутим Суд за спортску арбитражу је касније преиначио ову одлуку.
- ^ Бронзану медаљу освојила је Јелена Никитина, медаља јој је била накратко одузета због сумње на допинг, међутим Суд за спортску арбитражу је касније преиначио ову одлуку.