Освајачи олимпијских медаља у скелетону
Као један од најстаријих спортова тог типа скелетон је био два пута у програму Зимских олимпијских игара 1928. и Зимских олимпијских игара 1948. оба пута у Санкт Морицу, да би касније био истиснут од стране популарнијих боба и санкања. На ЗОИ се скелетон вратио на 2002. у Солт Лејк Ситију и од тада је стандардно у програму. Освајачи олимпијских медаља у мушкој и женској конкуренцији приказани су следећим табелама:
Мушкарци[уреди | уреди извор]
| Олимпијске игре | 
|
Резултат | 
|
Резултат | 
|
Резултат |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Санкт Мориц 1928. | Џенисон Хитон.svg){kind=small} САД
|
3:01.8 | Џон Хитон САД
|
3:02.8 | Дејвид Карнеги Уједињено Краљевство
|
3:05.1 |
| Санкт Мориц 1948. | Нино Бибија Италија
|
5:23.2 | Џон Хитон САД
|
5:24.6 | Џон Крамонд Уједињено Краљевство
|
5.25.1 |
| Солт Лејк Сити 2002. | Џими Шеа САД
|
1:41.96 | Мартин Ретл Аустрија
|
1:42.01 | Грегор Штели Швајцарска
|
1:42.15 |
| Торино 2006. | Даф Гибсон Канада
|
1:55.88 | Џеф Пејн Канада
|
1:56.14 | Грегор Штели Швајцарска
|
1:56.80 |
| Ванкувер 2010. | Џон Монтгомери Канада |
3:29,73 | Мартинс Дукурс Летонија |
3:29,80 | Александар Третјаков Русија |
3:30,75 |
| Сочи 2014. [1] детаљи |
Александар Третјаков Русија |
3:44.29 | Мартинс Дукурс Летонија |
3:45,10 | Метју Антоан Сједињене Америчке Државе |
3:47,26 |
| Пјонгчанг 2018. | Јун Сун-Бин КОР
|
3.20.55 | Никита Трегубов ОСР
|
3.22.18 | Доминик Парсонс Уједињено Краљевство
|
3.22.20 |
Биланс медаља код мушкараца[уреди | уреди извор]
Стање после ЗОИ 2014.
| Држава | |
|
|
| |
|---|---|---|---|---|---|
| 1. | САД |
2 | 2 | 1 | 5 |
| 2. | Канада |
2 | 1 | - | 3 |
| 3. | Русија |
1 | - | 1 | 2 |
| 4. | Италија |
1 | - | - | 1 |
| 5. | Летонија |
- | 2 | - | 2 |
| 6. | Аустрија |
- | 1 | - | 1 |
| 7. | Уједињено Краљевство |
- | - | 2 | 2 |
| Швајцарска |
- | - | 2 | 2 | |
| Укупно {8} | 6 | 6 | 6 | 18 |
Жене[уреди | уреди извор]
| Олимпијске игре |
|
Резултат |
|
Резултат |
|
Резултат |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Солт Лејк Сити 2002. | Тристан Гејл САД
|
1:45,11 | Лија Ен Парсли САД
|
1:45,21 | Алекс Кумбер Уједињено Краљевство
|
1:45,37 |
| Торино 2006. | Маја Педерсен Бјери Швајцарска
|
1:59,83 | Шели Рудман Уједињено Краљевство
|
2:01,06 | Мелиса Холингсворт-Ричардс Канада
|
2:01,41 |
| Ванкувер 2010. | Ејми Вилијамс Уједињено Краљевство |
3:35,64 | Керстин Симковјак Немачка |
3:36,20 | Ања Хубер Немачка |
3:36,36 |
| Сочи 2014.[2] детаљи |
Лизи Јарнолд Уједињено Краљевство |
3:52.89 | Ноел Пајкус-Пејс Сједињене Америчке Државе |
3:53.86 | Јелена Никитина Русија |
3:54.30 |
Биланс медаља, жене[уреди | уреди извор]
| Држава | Злато | Сребро | Бронза | Укупно | |
|---|---|---|---|---|---|
| 1. | Уједињено Краљевство |
2 | 1 | 1 | 4 |
| 2. | САД |
1 | 2 | - | 3 |
| 3. | Швајцарска |
1 | - | - | 1 |
| 4. | Немачка |
- | 1 | 1 | 3 |
| 5. | Канада |
- | - | 1 | 1 |
| Русија |
- | - | 1 | 1 | |
| Укупно (6) | 4 | 4 | 4 | 12 |
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Златну медаљу освојио је Александар Третјаков, медаља му је била накратко одузета због сумње на допинг, међутим Суд за спортску арбитражу је касније преиначио ову одлуку.
- ^ Бронзану медаљу освојила је Јелена Никитина, медаља јој је била накратко одузета због сумње на допинг, међутим Суд за спортску арбитражу је касније преиначио ову одлуку.
