Осећање кривице

С Википедије, слободне енциклопедије
Ботаничка башта Глазгова|. Кибле Плејс. Едвин Роско Малинс – Каин или Моја казна је већа него што могу да поднесем (Постанак 4:13), око 1899.

Осећање кривице је непријатно осећање које се јавља када се стварно или само у мислима прекрши нека морална норма. Представља субјективну, болну оцену тог догађаја као морално неисправног, а себе самог као недостојног или грешног. Осећање кривице има улогу моћног унутрашњег регулатора моралног понашања људи.[1] Несвесно осећање кривице манифестује се као потреба за казном, неуроза судбине, морални мазохизам, меланхолија.

Кривица је важан фактор у одржавању симптома опсесивно-компулзивног поремећаја.[2]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Compare: „Archived copy”. Архивирано из оригинала на датум 2. 5. 2008. Приступљено 2008-01-01.  "In psychology, what is "guilt," and what are the stages of guilt development?". eNotes.com. 2006. 31 December 2007: 'Let's begin with a working definition of guilt. Guilt is "an emotional state produced by thoughts that we have not lived up to our ideal self and could have done otherwise".' Retrieved 2017-12-03.
  2. ^ Leslie J. Shapiro, LICSW. „Pathological guilt: A persistent yet overlooked treatment factor in obsessive-compulsive disorder —”. Aacp.com. Архивирано из оригинала на датум 1. 12. 2012. Приступљено 27. 11. 2012. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Овај чланак или његов део изворно је преузет из Речника социјалног рада Ивана Видановића уз одобрење аутора.
  • Adam Phillips, 'Guilt', in On Flirtation (1994) pp. 138–147
  • Nina Coltart, 'Sin and the Super-ego', in Slouching Towards Bethlehem (1992)

Спољапње везе[уреди | уреди извор]