Османско-хабзбуршки ратови

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Османско-хабзбуршки ратови
A szentgotthárdi csata (német kép).jpg
Битка код Сентготхарда
Време:1529—1791
Место:Аустрија, Угарска, Хрватска, Босна, Србија
Узрок:османски продор у средњу Европу.
Резултат: Хришћанска победа
Територијалне
промене:
до 1593. Турци освојили већи део Мађарске, Трансилваније, Хрватске, Славоније и Далмације, затим постепено потиснути.
Сукобљене стране
 Османско царство  Хабзбуршка монархија
Команданти и вође
Сулејман Величанствени и наследници Фердинанд I Хабзбуршки и наследници
Јачина
80.000 (1529)[1] до 245.000 (1788)[1] 100.000 (1529)[1] до 300.000 (1683)[2]

Османско-хабзбуршки ратови обухватају низ сукоба између хабзбуршке Аустрије и Османског царства за превласт у југоисточној Европи, који су трајали од 1529. до краја 18 века.

Увод[уреди]

Победом над краљевином Угарском на Мохачком пољу 1526. Турци Османлије су створили услове за даље надирање у средњу Европу, угрозили непосредно Мађарску и Хрватску и сасвим се приближили суседним унутрашњим аустријским земљама. Да заштити ове своје наследне поседе, аустријски надвојвода Фердинанд Хабсбург пружао је већ од 1522. мању помоћ за одбрану Хрватске. Од 1527. после избора за угарско-хрватског краља, помагао је одбрану осакаћене Угарске и Хрватске, дајући средства за организацију Војне крајине у Хрватској и Славонији и за образовање краљевских најамничких посада у утврђеним градовима и капетанијама Угарске. Тако је хабзбуршка Аустрија, чије су наследне земље сачињавале и део Немачког царства, ступила у борбу са Османским царством за хегемонију у југоисточној Европи. Уз повремене прекиде, ова борба трајала је до краја 18. века.[3]

Сукоби[уреди]

По карактеру и резултатима османско-хабзбуршки ратови могу се поделити у три раздобља:

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 Гажевић, Никола (1974). Војна енциклопедија (том 1). Београд: Војноиздавачки завод. стр. 330. 
  2. ^ Гажевић, Никола (1974). Војна енциклопедија (том 1). Београд: Војноиздавачки завод. стр. 332. 
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 Гажевић, Никола (1974). Војна енциклопедија (том 1). Београд: Војноиздавачки завод. стр. 329—330.