Осма војвођанска ударна бригада

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Осма војвођанска ударна бригада
Flag of Yugoslavia (1943–1946).svg
Југословенска партизанска застава
Постојање 11. септембар 1944мај 1945.
Место оснивања:
рејон Јабуке, Фрушка гора
Формација 3 батаљона
Јачина 790 војник и официр[1]
Део Народноослободилачке војске Југославије
Ангажовање
Одликовања Орден заслуга за народ

Осма војвођанска ударна бригада НОВЈ формирана је 11. септембра 1944. године у рејону Јабуке на Фрушкој гори од Фрушкогорског НОП одреда, пребеглих домобрана и нових бораца. У три батаљона имала је око 790 бораца. До краја октобра била је под непосредном командом Главног штаба НОВ Војводине.

Борбени пут бригаде[уреди]

Дејствовала је по југоисточном Срему, где је нападала непријатељске снаге и комуникације током њиховог повлачења преко Срема на запад. Од 4. до 8. октобра пребацила се са Фрушке горе у рејон Белегиш, Сурдук, а затим преко Дунава у Банат, где се после мањих сусретних борби са непријатељем спојила 9. октобра 1944. с јединицама Црвене армије, са којима је учествовала у ослобођењу Баната. Подељена у две групе, бригада је прешла Тису и са осталим јединицама гонила непријатеља који се из Суботице и Новог Сада ужурбано повлачио према западу. Након што је у Суботици одбила напад немачких делова из Мађарске, реорганизована је и попуњена, тако да је 31. октобра имала 5 батаљона, ескадрон коњице и дивизион противтенковске артиљерије са преко 2,000 бораца. Тада је ушла у састав 51. војвођанске дивизије НОВЈ. После тога је упућена у бајски троугао (Мађарска), на леву обалу Дунава, затим се пребацила у рејон Купусина, Бачки Моноштор, 14. новембра форсирала Дунав и учествовала у бици код Батине и у ослобођењу Барање. Од средине децембра дејствовала је на левој обали Драве, од њеног ушћа у Дунав до села Тврђавице. Срединопм јануара 1945, пребацила се на десну обалу Драве и учествовала у одбрани Вировитичког мостобрана, а 9. фебруара се поновно пребацила на леву обалу Драве. Почетком марта учествовала је у борбама за ликвидацију непријатељског продора и мостобрана код Болмана у Барањи. Дана 30. марта сменила је Једанаесту бригаду 36. војвођанске дивизије ЈА на левој обали Дунава, 12. априла код Даља форсирала Дунав и повезала се с десним крилом јединица Прве армије ЈА. После ослобођења Осијека, у саставу 51. дивизије учествовала је у напредовању кроз Подравину, у ослобођењу Вировитице, Копривнице и Вараждина и у разбијању и заробљавању јаке окупаторско-квислиншке групације у ширем рејону Дравограда.[1]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 Војна енциклопедија, 606. стр.

Литература[уреди]