Осмина ноте
Нота (лат. знак) је знак којим бележимо тон или звук.
Облици нота су разноврсни:
итд. Њима одређујемо и бележимо различита трајања тонова.
Осмина ноте (франц. croche, енгл. quaver, амер. eight note}[1] се пише затамњеном јајоликом нотном главом којој се додају усправна црта (нотни врат) и барјачић.
Дељењем осминске нотне вредности настају мање нотне вредности, што илуструје следећи пример:

Приказ дељења осминске нотне вредности на мање нотне вредности.
Груписање осминских нотних вредности[уреди | уреди извор]
Ради прегледности и бржег писања, више осмина спајамо, тј. групишемо тзв. цртом, ребром или гредом (енгл. beam),[2] што илуструју следећи примери:








Чиме се продужава нотна вредност[уреди | уреди извор]
Свака нотна вредност, па и осминска[3][4], може да се продужи:
- тачком иза нотне главе
- луком који спаја две исте висине
- короном изнад или испод ноте
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Властимир Перичић, Вишејезични речник музичких термина
- ^ Груписање нотних вредности ребром (текст на енглеском)[мртва веза], Приступљено 17. 4. 2013.
- ^ Р. Лазић - В. Перичић, Основи теорије музике., Приступљено 17. 4. 2013.[непоуздан извор?]
- ^ Радивој Лазић, Школа за кларинет: Учим кларинет I. Архивирано на сајту Wayback Machine (30. децембар 2012), Приступљено 17. 4. 2013.[непоуздан извор?]
Извори[уреди | уреди извор]
<References>