Осојане

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Осојане
Административни подаци
Држава Србија
Аутономна покрајина Косово и Метохија
Управни округПећки
ОпштинаИсток
Становништво
 — 2011.65
Географске карактеристике
Координате42°43′06″ СГШ; 20°33′38″ ИГД / 42.71846° СГШ; 20.56053° ИГД / 42.71846; 20.56053Координате: 42°43′06″ СГШ; 20°33′38″ ИГД / 42.71846° СГШ; 20.56053° ИГД / 42.71846; 20.56053
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина531 м
Осојане на мапи Србије
Осојане
Осојане
Осојане на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број38334
Позивни број+381 (0)39
Регистарска ознакаПЕ

Осојане (алб. Osojan) је насељено место у Србији, у општини Исток. Административно припада Косову и Метохији, односно Пећком управном округу. Према попису из 2011. године било је 65 становника.[a]

Географија[уреди]

Село лежи у истоименој долини на надморској висини од 531 метра. То је старо српско село 17 километара удаљено од Истока.[1] Недалеко од села се налази насеље Опрашке.

Историја[уреди]

Село се помиње се у Светостефанској хрисовуљи краља Милутина издатој манастиру Бањској 1314–1316. године. У селу је постојала Ивања црква још пре 1314, у повељи уписана као гранично место. У турском попису из 1485. године уписан је манастир са црквом Св. Ивана (Јована). У српском народу се празник св. Јована Летњег одувек зове Ивањдан. Сматра се да је црква или манастир била на брегу, у старом српском гробљу, међу старим надгробним крстачама и столетним дубовима. Друга црква је названа Никољача и налазила се у ливади на брегу. Трећа је била на месту које се звало Звечан. У турском попису из XVI века уписан је манастир Св. Николе код села. У бечком Државном архиву сачувана је жалба игумана Пећке патријаршије, на немачком језику о злочинима Арбанаса у Метохији 1877. године. Међу убијеним Србима наведено је и име Вукадина Стевина из Осојана. Хаџи Серафим Ристић, архимандрит Дечана, у свом познатом Плачу Старе Србије набраја поименице, како оштећене Србе, тако и имена зликоваца и села из којих потичу. "Кнезу осојанском отеше 300 оваца, и тако редом сељацима Осојана: отеше новац, говеда, коње, волове, сено колима отераше, хаљине у кући ватром нагореше, цркву у прах и пепео претворише, часну трпезу у димњаке и друга недостојна места узидаше". Село су Албанци лета 1999. године, после бомбардовања Србије од стране НАТО–а, попалили, опљачкали, сеоску цркву поновљеним минирањем до темеља разорили, а све сељаке протерали преко Мокре горе у Ибарски Колашин и Србију.[2] Пре рата на Космету, крајем 90-их у овој месној заједници (Осојане и суседни засеоци) живело је 2.450 Срба. За време рата село је било спаљено и напуштено, а већ 2001. мештани су почели да се враћају. Осојане су један од ретких примера успешног повратка Срба у Метохију. Данас је број становника села око 400.[3]

Становништво[уреди]

Према попису из 1981. године место је било већински насељено Србима.

Етнички састав према попису из 1981.[4]
Срби
  
603 95,9 %
Црногорци
  
23 3,7 %
Укупно: 629
Етнички састав према попису из 2011.[5]
Срби
  
61 93,8 %
Бошњаци
  
1 1,5 %
остали
  
2 3,1 %
Укупно: 65

Број становника на пописима:

Демографија[6]
Година Становника
1948. 498
1953. 562
1961. 675
1971. 707
1981. 629
1991. 462

Привреда[уреди]

Становништво се бави првенствено пољопривредом, док се великим шумским површинама не усуђују да приђу из страха за своју безведност. Од манастира Дечани становници добијају велику помоћ у свим сферама живота.[1]

Култура[уреди]

У Осојану се налази парохијски храм Светог Арханђела Гаврила, који је после доласка међународних снага спаљен, као и готово сва домаћинства у Осојану. Донацијом из Грчке, је обновљен[1] и освештан у марту 2010. године.[7]

Образовање[уреди]

У селу се налази и основна школа „Радош Тошић“ са око 80 ученика. Због све већег броја деце у селу, град Београд је финансирао изградњу обданишта.[1]

Види још[уреди]

Напомене[уреди]

  1. ^ Попис из 2011. на Косову и Метохији су спровели органи самопроглашене Републике Косово. Овај попис је био бојкотован од стране великог броја Срба, тако да је реалан број Срба на Космету знатно већи од оног исказаног у званичним резултатима овог пописа.

Извори[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 РТС: Нови почетак за Осојане, 13. 3. 2011, Приступљено 26. 1. 2013., Приступљено 17. 4. 2013.
  2. ^ Ивановић, Милан (2013). Метохија:споменици и разарања. Нови Сад: Нови Сад:Прометеј. стр. 417.  COBISS.SR 278213639
  3. ^ Поуке: Прослављена девета годишњица повратка прогнаних Срба у Осојане, 9. 8. 2010., Приступљено 26. 1. 2013.
  4. ^ Национални састав становништва СФР Југославије 1981. године pod2.stat.gov.rs
  5. ^ Етнички састав становништва Косова и Метохије 2011. године pop-stat.mashke.org (на језику: албански)
  6. ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
  7. ^ Општина Исток: Освештење цркве у Осојану, Драган Репановић, 27. 3. 2010. Архивирано на сајту Wayback Machine (август 30, 2011) (на језику: енглески), Приступљено 26. 1. 2013.

Спољашње везе[уреди]