Осојане

Координате: 42° 43′ 06″ СГШ; 20° 33′ 38″ ИГД / 42.71846° СГШ; 20.56053° ИГД / 42.71846; 20.56053
С Википедије, слободне енциклопедије
Осојане
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаКосово и Метохија
Управни округПећки
ОпштинаИсток
Становништво
 — 2011.65
Географске карактеристике
Координате42° 43′ 06″ СГШ; 20° 33′ 38″ ИГД / 42.71846° СГШ; 20.56053° ИГД / 42.71846; 20.56053
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина531 м
Осојане на мапи Србије
Осојане
Осојане
Осојане на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број38334
Позивни број+381 (0)39
Регистарска ознакаPE

Осојане (алб. Osojan) је насељено место у Србији, у општини Исток. Административно припада Косову и Метохији, односно Пећком управном округу. Према попису из 2011. године било је 65 становника.[а]

Географија[уреди | уреди извор]

Село лежи у истоименој долини на надморској висини од 531 метра. То је старо српско село 17 километара удаљено од Истока.[1] Недалеко од села се налази насеље Опрашке.

Историја[уреди | уреди извор]

Село се помиње се у Светостефанској хрисовуљи краља Милутина издатој манастиру Бањској 1314–1316. године. У селу је постојала Ивања црква још пре 1314, у повељи уписана као гранично место. У турском попису из 1485. године уписан је манастир са црквом Св. Ивана (Јована). У српском народу се празник св. Јована Летњег одувек зове Ивањдан. Сматра се да је црква или манастир била на брегу, у старом српском гробљу, међу старим надгробним крстачама и столетним дубовима. Друга црква је названа Никољача и налазила се у ливади на брегу. Трећа је била на месту које се звало Звечан. У турском попису из XVI века уписан је манастир Св. Николе код села. У бечком Државном архиву сачувана је жалба игумана Пећке патријаршије, на немачком језику о злочинима Арбанаса у Метохији 1877. године. Међу убијеним Србима наведено је и име Вукадина Стевина из Осојана. Хаџи Серафим Ристић, архимандрит Дечана, у свом познатом Плачу Старе Србије набраја поименице, како оштећене Србе, тако и имена зликоваца и села из којих потичу. "Кнезу осојанском отеше 300 оваца, и тако редом сељацима Осојана: отеше новац, говеда, коње, волове, сено колима отераше, хаљине у кући ватром нагореше, цркву у прах и пепео претворише, часну трпезу у димњаке и друга недостојна места узидаше". Село су Албанци лета 1999. године, после бомбардовања Србије од стране НАТО–а, попалили, опљачкали, сеоску цркву поновљеним минирањем до темеља разорили, а све сељаке протерали преко Мокре горе у Ибарски Колашин и Србију.[2] Пре рата на Космету, крајем 90-их у овој месној заједници (Осојане и суседни засеоци) живело је 2.450 Срба. За време рата село је било спаљено и напуштено, а већ 2001. мештани су почели да се враћају. Осојане су један од ретких примера успешног повратка Срба у Метохију. Данас је број становника села око 350.[3][4]

Становништво[уреди | уреди извор]

Према попису из 1981. године место је било већински насељено Србима.

Етнички састав према попису из 1981.[5]
Срби
  
603 95,9%
Црногорци
  
23 3,7%
Укупно: 629
Етнички састав према попису из 2011.[6]
Срби
  
61 93,8%
Бошњаци
  
1 1,5%
остали
  
2 3,1%
Укупно: 65

Број становника на пописима:

Демографија[7]
Година Становника
1948. 498
1953. 562
1961. 675
1971. 707
1981. 629
1991. 462

Привреда[уреди | уреди извор]

Становништво се бави првенствено пољопривредом, док се великим шумским површинама не усуђују да приђу из страха за своју безведност. Од манастира Дечани становници добијају велику помоћ у свим сферама живота.[1]

Култура[уреди | уреди извор]

У Осојану се налази парохијски храм Светог Арханђела Гаврила, који је после доласка међународних снага спаљен, као и готово сва домаћинства у Осојану. Донацијом из Грчке, је обновљен[1] и освештан у марту 2010. године.[8]

Образовање[уреди | уреди извор]

У селу се налази и основна школа „Радош Тошић“ са око 80 ученика. Због све већег броја деце у селу, град Београд је финансирао изградњу обданишта.[1]

Види још[уреди | уреди извор]

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Попис из 2011. на Косову и Метохији су спровели органи самопроглашене Републике Косово. Овај попис је био бојкотован од стране великог броја Срба, тако да је реалан број Срба на Космету знатно већи од оног исказаног у званичним резултатима овог пописа.

Извори[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]