Остаци сакралних објеката у Горњачкој клисури

С Википедије, слободне енциклопедије
Остаци сакралних објеката у Горњачкој клисури
Рушевине Манастира Благовештење са испосницама
Опште информације
МестоЖдрело
ОпштинаПетровац на Млави
Држава Србија
Врста споменикаманастири и испосница
Време настанкакрај 14. век и почетак 15. века
Тип културног добраСпоменик културе од великог значаја
Надлежна установа за заштитуРегионални завод за заштиту споменика културе Смедерево

Остаци сакралних објеката у Горњачкој клисури, на њеном почетку (од Петровца), обухватају рушевине два манастира (Митрополија и Благовештење) и једне пећинске испоснице, у клисури коју је створила река Млава. Ова целина се налази под заштитом Републике Србије, као споменик културе од великог значаја[1].

Манастир Благовештење[уреди | уреди извор]

Комплекс манастира Благовештења био је изграђен на вештачки створеним степеничастим заравнима које су направљене подизањем потпорних зидова. Манастирска црква има триконхоналну основу, карактеристичну за споменике Моравског стила, због чега се њено подизање датира на крај XIV века. У њеној унутрашњости, тачније у средишту олтарске апсиде, нађена дводелна часна трпеза, направљена од камена. Према записима са краја XV века, манастир је подигао Стефан Лазаревић (кнез 13891402, деспот 14021427)[2].

Манастир Митрополија[уреди | уреди извор]

Манастир, чији су остаци познати као Митрополија, подигнут је на заравни у подножју Малог Вукана и састојао се од две цркве (Велике и Мале).

Велика црква има, за Моравски стил карактеристичну, триконхоналну основу, са нартексом и егзонартексом. Њене бочне (певничке) апсиде су полукружне основе и у њиховим почецима се налазе пиластри на које се надовезују четири ступца, што није уобичајено код цркава моравског стила[1]. .

Мала црква, позната као Богородица Пречиста, има правоугаону основу са олтарском апсидом која је споља тространа, а изнутра полукружна, док су јој зидови покривени квадерима сиге.

Галерија[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Манастир Благовештење — Споменици културе у Србији”. САНУ. 
    (из књиге Пејић, Светлана; Милић, Милета, ур. (1998). „Горњачка клисура, Митрополија, Благовештење и пећинска испосница”. Споменичко наслеђе Србије: непокретна културна добра од изузетног и од великог значаја (на језику: српски). Београд: Републички завод за заштиту споменика културе. стр. 459. ISBN 8680879126. 
  2. ^ Марковић, Василије (1920). Православно монаштво и манастири у средњовековној Србији (I изд.). Сремски Карловци. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]