Остојићево (Чока)

Остојићево
Остојићево;
	Православна црква
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Војводина
Управни округ	Севернобанатски
Општина	Чока
Становништво
— 2022.	1.800
— густина	28,3/km2
Географске карактеристике
Координате	45° 53′ 18″ С; 20° 09′ 57″ И / 45.888415° С; 20.165757° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	88 m
Површина	63,6 km2
	Остојићево Остојићево на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	23326
Позивни број	023
Регистарска ознака	KI

Остојићево (мађ. Tiszaszentmiklós) је насеље у општини Чока, у Севернобанатском округу, у Србији. Према попису из 2022. било је 1800 становника.

Историја

Остојићево је једно од најстаријих места на северу Војводине. Од давнина су се овде мештани бавили риболовом, а потом и земљорадњом.

Прво писано помињање села, под именом Рашан Свети Никола (мађ. Rasán-Szent-Miklós) потиче из 1280. године. У времену Османлијске управе бива напуштено, 1582. године је забележено да у њему обитава само петоро пастира Срба. Насеље поново оживљава тек у 17. веку, а 1779. године се припаја Торонталској жупанији. Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да место "Тиса Сент Миклош" припада Тамишком округу, Чанадског дистрикта. Становништво је било српско.^[1] Године 1797. у месту су пописана три православна свештеника. Били су то пароси, поп Јаков Максимовић (рукоп. 1763), поп Лазар Станковић (1790) и ђакон Василије Димитријевић - који је и сеоски учитељ.^[2]

По последњем аустроугарском попису из 1910. године насеље је имало 3530 становника, од чега 38,9% Мађара, 38,4% Срба, 15,3% Немаца и 7,4% осталих етницитета (Пољака, Словака, Хрвата и других).

Своје садашње име је добило 1947. године, по Тихомиру Остојићу, књижевнику и угледном члану и званичнику Матице српске, родом из овог места.

Ранији назив места је био Tiszaszentmiklós (у преводу Потиски Свети Никола).

Од значајнијих објеката грађевинског и културног наслеђа истиче се Српска православна црква Св. Николе завршена 1833. године, и католичка црква Св. Јосипа подигнута 1907. године.^[3]

Демографија

У насељу Остојићево живи 2298 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,4 година (39,6 код мушкараца и 43,1 код жена). У насељу има 1048 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,71.

Становништво у овом насељу веома је нехомогено, а у последња четири пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[4]
Година	Становника
1948.	4.105
1953.	4.265
1961.	4.024
1971.	3.678
1981.	3.395
1991.	3.040	3.007
2002.	2.844	2.877
2011.	2.328

Етнички састав према попису из 2002.‍^[5]

Срби	1.597	56,15%
Мађари	754	26,51%
Словаци	181	6,36%
Роми	82	2,88%
Југословени	42	1,47%
Хрвати	22	0,77%
Словенци	2	0,07%
Муслимани	2	0,07%
Македонци	2	0,07%
Чеси	1	0,03%
Црногорци	1	0,03%
Русини	1	0,03%
Румуни	1	0,03%
Немци	1	0,03%
непознато	9	0,31%

Становништво према полу и старости^[6]


	м	ж
?	0	0
80+	25	39
75—79	27	70
70—74	59	101
65—69	84	104
60—64	82	104
55—59	87	72
50—54	119	106
45—49	120	113
40—44	96	97
35—39	130	89
30—34	80	80
25—29	92	73
20—24	88	87
15—19	104	76
10—14	84	95
5—9	66	71
0—4	64	60
Просек :	39,6	43,1

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	1.059	1.168	1.201	1.182	1.164	1.108	1.048

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	251	280	205	200	70	32	7	0	3	0	2,71

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	1.193	384	697	71	41	0
Женски	1.211	189	700	290	31	1
УКУПНО	2.404	573	1.397	361	72	1

Становништво по делатностима које обавља, попис 2002.
Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	620	289	3	0	158
Женски	393	195	0	0	96
Укупно	1.013	484	3	0	254

Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	11	32	29	11	30
Женски	1	2	31	0	2
Укупно	12	34	60	11	32

Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	3	8	21	5	9
Женски	6	1	6	20	30
Укупно	9	9	27	25	39

Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	8	0	0	3
Женски	2	0	0	1
Укупно	10	0	0	4

Познати житељи Остојићева

Тихомир Остојић, историчар^[7]
Паја Крајчо, спортиста и спортски радник^[7]
Бранислав Букуров, српски географ и академик САНУ

Галерија

Православна црква у селу
Словачка евангеличка црква
Словачка евангеличка црква
Ентеријер словачке евангеличке цркве

Види још

Референце

^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
^ "Темишварски зборник", Нови Сад 9/2017.
^ Северни деканат — Зрењанинска бискупија
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
^ ^а ^б Остојићево: „Познати житељи Остојићева“, приступљено 3.10.2016.

Спољашње везе

[1] Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.

[2] "Темишварски зборник", Нови Сад 9/2017.

[3] Северни деканат — Зрењанинска бискупија

[4] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[5] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[6] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[блог-7] а ^б Остојићево: „Познати житељи Остојићева“, приступљено 3.10.2016.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

Нормативна контрола
Међународне	VIAF
Државне	Израел Сједињене Државе