Пређи на садржај

Остојићево (Чока)

Координате: 45° 53′ 18″ С; 20° 09′ 57″ И / 45.888415° С; 20.165757° И / 45.888415; 20.165757
С Википедије, слободне енциклопедије
Остојићево
Православна црква
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаВојводина
Управни округСевернобанатски
ОпштинаЧока
Становништво
 — 2022.Пад 1.800
 — густина28,3/km2
Географске карактеристике
Координате45° 53′ 18″ С; 20° 09′ 57″ И / 45.888415° С; 20.165757° И / 45.888415; 20.165757
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина88 m
Површина63,6 km2
Остојићево на карти Србије
Остојићево
Остојићево
Остојићево на карти Србије
Остали подаци
Поштански број23326
Позивни број023
Регистарска ознакаKI

Остојићево (мађ. Tiszaszentmiklós) је насеље у општини Чока, у Севернобанатском округу, у Србији. Према попису из 2022. било је 1800 становника.

Историја

[уреди | уреди извор]

Остојићево је једно од најстаријих места на северу Војводине. Од давнина су се овде мештани бавили риболовом, а потом и земљорадњом.

Прво писано помињање села, под именом Рашан Свети Никола (мађ. Rasán-Szent-Miklós) потиче из 1280. године. У времену Османлијске управе бива напуштено, 1582. године је забележено да у њему обитава само петоро пастира Срба. Насеље поново оживљава тек у 17. веку, а 1779. године се припаја Торонталској жупанији. Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да место "Тиса Сент Миклош" припада Тамишком округу, Чанадског дистрикта. Становништво је било српско.[1] Године 1797. у месту су пописана три православна свештеника. Били су то пароси, поп Јаков Максимовић (рукоп. 1763), поп Лазар Станковић (1790) и ђакон Василије Димитријевић - који је и сеоски учитељ.[2]

По последњем аустроугарском попису из 1910. године насеље је имало 3530 становника, од чега 38,9% Мађара, 38,4% Срба, 15,3% Немаца и 7,4% осталих етницитета (Пољака, Словака, Хрвата и других).

Своје садашње име је добило 1947. године, по Тихомиру Остојићу, књижевнику и угледном члану и званичнику Матице српске, родом из овог места.

Ранији назив места је био Tiszaszentmiklós (у преводу Потиски Свети Никола).

Од значајнијих објеката грађевинског и културног наслеђа истиче се Српска православна црква Св. Николе завршена 1833. године, и католичка црква Св. Јосипа подигнута 1907. године.[3]

Демографија

[уреди | уреди извор]
Католичка црква

У насељу Остојићево живи 2298 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,4 година (39,6 код мушкараца и 43,1 код жена). У насељу има 1048 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,71.

Становништво у овом насељу веома је нехомогено, а у последња четири пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[4]
Година Становника
1948. 4.105
1953. 4.265
1961. 4.024
1971. 3.678
1981. 3.395
1991. 3.040 3.007
2002. 2.844 2.877
2011. 2.328
Етнички састав према попису из 2002.[5]
Срби
  
1.597 56,15%
Мађари
  
754 26,51%
Словаци
  
181 6,36%
Роми
  
82 2,88%
Југословени
  
42 1,47%
Хрвати
  
22 0,77%
Словенци
  
2 0,07%
Муслимани
  
2 0,07%
Македонци
  
2 0,07%
Чеси
  
1 0,03%
Црногорци
  
1 0,03%
Русини
  
1 0,03%
Румуни
  
1 0,03%
Немци
  
1 0,03%
непознато
  
9 0,31%
Становништво према полу и старости[6]
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 1.059 1.168 1.201 1.182 1.164 1.108 1.048


Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 251 280 205 200 70 32 7 0 3 0 2,71
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 1.193 384 697 71 41 0
Женски 1.211 189 700 290 31 1
УКУПНО 2.404 573 1.397 361 72 1
Становништво по делатностима које обавља, попис 2002.
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 620 289 3 0 158
Женски 393 195 0 0 96
Укупно 1.013 484 3 0 254
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 11 32 29 11 30
Женски 1 2 31 0 2
Укупно 12 34 60 11 32
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 3 8 21 5 9
Женски 6 1 6 20 30
Укупно 9 9 27 25 39
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 8 0 0 3
Женски 2 0 0 1
Укупно 10 0 0 4

Познати житељи Остојићева

[уреди | уреди извор]

Галерија

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
  2. ^ "Темишварски зборник", Нови Сад 9/2017.
  3. ^ Северни деканат — Зрењанинска бискупија
  4. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  5. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  6. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 
  7. ^ а б Остојићево: „Познати житељи Остојићева“, приступљено 3.10.2016.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]