Остојићево (Чока)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Остојићево
Ostojićevo, Catholic Church.jpg
Католичка црква
Административни подаци
Држава  Србија
Аутономна покрајина  Војводина
Управни округ Севернобанатски
Општина Чока
Становништво
Становништво
 — (2011) Пад 2324
 — густина 45/км2
Географске карактеристике
Координате 45°53′16″ СГШ; 20°09′31″ ИГД / 45.887833° СГШ; 20.1585° ИГД / 45.887833; 20.1585Координате: 45°53′16″ СГШ; 20°09′31″ ИГД / 45.887833° СГШ; 20.1585° ИГД / 45.887833; 20.1585
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина 88 м
Површина 63,6 км2
Остојићево на мапи Србије
Остојићево
Остојићево
Остали подаци
Поштански број 23326
Позивни број 0230
Регистарска ознака KI

Остојићево (мађ. Tiszaszentmiklós) је насеље у Србији у општини Чока у Севернобанатском округу. Према попису из 2011. било је 2324 становника.

Историја[уреди]

Српска православна црква Светог Николе, споменик културе

Остојићево је једно од најстаријих места на северу Војводине. Од давнина су се овде мештани бавили риболовом, а потом и земљорадњом.

Прво писано помињање села, под именом Рашан Св. Никола (мађ. Rasán-Szent-Miklós) потиче из 1280. године. Становништво је увек било етнографски мешано, али је пре најезде турака било нешто више мађара. У времену Османлијске управе бива напуштено, 1582. je забележено да у њему обитава само петоро пастира срба. Насеље поново заживљава тек у 17. веку, а 1779. се припаја Торонталској жупанији. По последњем аустроугарском попису из 1910. године насеље је имало 3530 становника, од чега 38,9% мађара, 38,4% срба, 15,3% немаца и 7,4% осталих етницитета (пољака, словака, хрвата и других).

Своје садашње име је добило 1947. године по Тихомиру Остојићу, књижевнику и угледном члану Матице српске родом из овог места.

Ранији назив места је био Tiszaszentmiklós (у преводу Потиски Свети Никола).

Од значајнијих објеката грађевинског и културног наслеђа истиче се Српска православна црква Св. Николе завршена 1833. године, и католичка црква Св. Јосипа подигнута 1907. године.[1]

Познати житељи Остојићева[уреди]

Демографија[уреди]

У насељу Остојићево живи 2298 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,4 година (39,6 код мушкараца и 43,1 код жена). У насељу има 1048 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,71.

Становништво у овом насељу веома је нехомогено, а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[3]
Година Становника
1948. 4.105
1953. 4.265
1961. 4.024
1971. 3.678
1981. 3.395
1991. 3.040 3.007
2002. 2.844 2.877
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
1.597 56,15 %
Мађари
  
754 26,51 %
Словаци
  
181 6,36 %
Роми
  
82 2,88 %
Југословени
  
42 1,47 %
Хрвати
  
22 0,77 %
Словенци
  
2 0,07 %
Муслимани
  
2 0,07 %
Македонци
  
2 0,07 %
Чеси
  
1 0,03 %
Црногорци
  
1 0,03 %
Русини
  
1 0,03 %
Румуни
  
1 0,03 %
Немци
  
1 0,03 %
непознато
  
9 0,31 %


Галерија[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. Северни деканат — Зрењанинска бискупија
  2. 2,0 2,1 Остојићево: „Познати житељи Остојићева“, приступ 3.10.2016
  3. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]