Остојићево (Чока)

Из Википедије, слободне енциклопедије
За другу употребу, погледајте страницу Остојићево.
Остојићево
Ostojićevo, Catholic Church.jpg
Католичка црква
Административни подаци
Држава  Србија
Аутономна покрајина  Војводина
Управни округ Севернобанатски
Општина Чока
Становништво
Становништво
 — (2011) Пад 2324
 — густина 45/km2
Положај
Координате 45°53′16″ СГШ; 20°09′31″ ИГД / 45.887833° СГШ; 20.1585° ИГД / 45.887833; 20.1585 Координате: 45°53′16″ СГШ; 20°09′31″ ИГД / 45.887833° СГШ; 20.1585° ИГД / 45.887833; 20.1585
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надморска висина 88 m
Површина 63,6 km2
Остојићево на мапи Србије
Остојићево
Остојићево
Остојићево на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 23326
Позивни број 0230
Регистарска ознака KI

Остојићево (мађ. Tiszaszentmiklós) је насеље у Србији у општини Чока у Севернобанатском округу. Према попису из 2011. било је 2324 становника.

Историја[уреди]

Српска православна црква Светог Николе, споменик културе

Остојићево је једно од најстаријих места на северу Војводине. Од давнина су се овде мештани бавили риболовом, а потом и земљорадњом.

Прво писано помињање села, под именом Рашан Св. Никола (мађ. Rasán-Szent-Miklós) потиче из 1280. године. Становништво је увек било етнографски мешано, али је пре најезде турака било нешто више мађара. У времену Османлијске управе бива напуштено, 1582. je забележено да у њему обитава само петоро пастира срба. Насеље поново заживљава тек у 17. веку, а 1779. се припаја Торонталској жупанији. По последњем аустроугарском попису из 1910. године насеље је имало 3530 становника, од чега 38,9% мађара, 38,4% срба, 15,3% немаца и 7,4% осталих етницитета (пољака, словака, хрвата и других).

Своје садашње име је добило 1947. године по Тихомиру Остојићу, књижевнику и угледном члану Матице српске родом из овог места.

Ранији назив места је био Tiszaszentmiklós (у преводу Потиски Свети Никола).

Од значајнијих објеката грађевинског и културног наслеђа истиче се Српска православна црква Св. Николе завршена 1833. године, и католичка црква Св. Јосипа подигнута 1907. године.[1]

Познати житељи Остојићева[уреди]

Демографија[уреди]

У насељу Остојићево живи 2298 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,4 година (39,6 код мушкараца и 43,1 код жена). У насељу има 1048 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,71.

Становништво у овом насељу веома је нехомогено, а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[3]
Година Становника
1948. 4.105
1953. 4.265
1961. 4.024
1971. 3.678
1981. 3.395
1991. 3.040 3.007
2002. 2.877 2.844
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
1.597 56,15 %
Мађари
  
754 26,51 %
Словаци
  
181 6,36 %
Роми
  
82 2,88 %
Југословени
  
42 1,47 %
Хрвати
  
22 0,77 %
Словенци
  
2 0,07 %
Муслимани
  
2 0,07 %
Македонци
  
2 0,07 %
Чеси
  
1 0,03 %
Црногорци
  
1 0,03 %
Русини
  
1 0,03 %
Румуни
  
1 0,03 %
Немци
  
1 0,03 %
непознато
  
9 0,31 %


Галерија[уреди]

Референце[уреди]

  1. Северни деканат - Зрењанинска бискупија
  2. 2,0 2,1 Остојићево: „Познати житељи Остојићева“, приступ 3.10.2016
  3. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]