Остракизам је била политичка мера у античкој Атини која је првобитно била уперена против људи који су желели да врате тиранију у Атини, али се убрзо претворила у средство политичког разрачунавања међу неистомишљеницима. Вешти политичари су помоћу остракизма успевали да се реше својих најопаснијих противника. Тако је, на пример, Темистокле остракизмом из Атине протерао Аристида, вођу умерене струје која се супротстављала напредовању демократије (483. године п. н. е). Када је требало прибећи остракизму, сазивана је еклесија. Окупљени грађани су на комадићима црепа, који се на грчком звао остракон, исписивали име човека који је, по њиховом мишљењу, требало да буде протеран. Пошто би остракони били пребројани, Атињанин чије се име највише пута појавило морао је да напусти град у року од десет дана. Остракизовани су у изгнанству остајали десет година, али нису губили имовину и грађанска права.
