Остробрамска Богородица
Година | XV—XVII век |
---|
Остробрамска Богородица је икона Пресвете Богородице која се налази у капели изнад градске капије Остробрамска у Виљнусу. Сматра се једним од главних хришћанских светиња у Литванији[1].
Православна црква празнује Остробрамску икону 27. (14.) априла[2].
Назив иконе је због чињенице да је капела у Вилни (Виљнус), у којој се икона налазила, подигнута на „оштром“ (уздигнутом) крају града изнад капије[3].
Ауторство и датирање
[уреди | уреди извор]Виљнуски истраживач професор И. Ремер дошао је до закључка да је икона насликана у 15-16 веку[4].
Историчар Јуозас Јургинис је писао да је 1927. године, када се указала потреба за рестаурацијом иконе, да се дошло до закључка да је икону насликао у доба ренесансе, у другој половини 16. века, уметник италијанске школе[5].
Пољски историчар Владислав Томкиевич приписао је ауторство иконе Лукашу Поребском и датирао је у 1619. годину. Други пољски истраживач Мечислав Скрудлик (1887-1941), на основу анализе облика и сликарских техника, одредио је време настанка иконе као 1630-1650. Његово настанак повезао је са сличним ликом Богородице у Цркви Корпус Кристи у Кракову, коју је насликао краковски уметник Лукаш 1624. године[6].
Опис
[уреди | уреди извор]Према истраживањима из 1927. године, оригинална икона је насликана темпером, а затим префарбана уљаном бојом. По трећи пут, икону је мало преписао уметник Канут Русецки средином 19. века. Осликана на осам повезаних храстових дасака дебљине 2 цм. Величина иконе је 165 × 200 цм. Припада ретком типу слике Богородице без бебе у наручју.
На глави Богородице налази се двостепена круна: доња позлаћена круна (1700) и горња сребрна позлаћена круна (1750). Лик Богородице је делимично прекривен позлаћеним сребрним барокним оквиром (17. век), само је лице нагнуто на једну страну и прекрштене руке отворене. У дну икона је украшена сребрним полумесецем – заветним даром (1849) са уклесаним текстом на пољском језику: „Захваљујем Ти, Богородице, што си услишила моје молбе, молим Те, Мајко милосрђа, сачувај ме у Твојој пресветој благодати и бризи. ВЈЈ 1849." Ореол Госпе је окружен зрацима сјаја са звездама[7]. Богородица је приказана у тренутку Благовести. Са стране иконе су позлаћене статуе Јоакима и Ане, родитеља Богородице.
1829. године, приликом скидања одежде током рестаурације, на икони је откривен древни словенски натпис - песма хвале Богородице „Најчеститији Херувим“.
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ „Чудотворна икона Мајке Божије: Остробрамска (Виљнуска) • Радио ~ Светигора ~”. svetigora.com (на језику: српски). 2023-12-26. Приступљено 2024-11-08.
- ^ „Икона Божьей Матери Остробрамская Виленская: история, значение, молитвы и храмы с иконой”. azbyka.ru (на језику: руски). Приступљено 2024-11-08.
- ^ Cherdakov, Dmitrii N. (2020). „New linguistic encyclopaedic school dictionary”. Journal of Applied Linguistics and Lexicography. 2 (1): 85—104. ISSN 2687-0215. doi:10.33910/2687-0215-2020-2-1-85-104.
- ^ „Остробрамская икона Божией Матери. Статья. Культурология. 2010-06-02”. www.bibliofond.ru. Приступљено 2024-11-08.
- ^ „tarnautojai.lt - Užregistruotas domenas - Interneto vizija”. www.tarnautojai.lt. Приступљено 2024-11-08.
- ^ Wanat, Benignus Józef (1998-12-31). „Kult Matki Bożej w klasztorze oo. Karmelitów na Piasku w Krakowie i jego promocja w Polsce”. Folia Historica Cracoviensia. 4: 185—213. ISSN 2391-6702. doi:10.15633/fhc.1308.
- ^ „Aptaisai – Aušros Vartai”. ausrosvartai.lt. Приступљено 2024-11-08.