Островачки мајдани камена

С Википедије, слободне енциклопедије
Детаљ надгробника у селу Остра

Островачки мајдани камена налазе се на планини Буковик у атару села Остра, општина Чачак.[1]

Својства камена[уреди | уреди извор]

Буковички пешчар је слојевит, наслаган у хоризонталним плочама, што знатно олакшава његово вађење и обраду. При вађењу из мајдана овај камен има беличасту боју, док касније потамни и поприми жућкасти или црвенкасти тон.[1] Релативно је лак за обраду. Има га две врсте: тврђи и руменији „љутак” са примесама гвожђа и мекши и бељи пешчарски „сапуњак”, који се вади у потесу Грабац, у Тодоровићима (Пучовци).[1] Сличних својстава је ситнозрни „чврстак” из оближне Кремењаче у Горњој Трепчи.[1]

Употреба[уреди | уреди извор]

У прошлости, овај камен коришћен је у различите намене: у грађевинарству, за израду сантрача, чесми и камених појила, ћуприја, путних ознака итд. Од островачког пешчара израђивана су надгробна обележја између планина Вујан-Буковик-Острица-Котленик и Западне Мораве и по гружанском крају. Правили су их бројни Островачко-котленички каменоресци у периоду од преко век и по.[1]

Данас се овај камен највише користи за насипање путева и у грађевинарству, нарочито за декоративне оплате.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д Николић, Радојко (1998). Каменоресци народног образа: каменорезаштво и каменоресци западне Србије. Чачак: „Литопапир”. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Николић, Радојко (1998). Каменоресци народног образа: каменорезаштво и каменоресци западне Србије. Чачак: „Литопапир”. 
  • Драгићевић, Љубинко М.; Ршумовић, Михаило М. (2008). Конзервација и рестаурација камена. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе. ISBN 978-86-80879-72-7.