Остругаста гуска

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Остругаста гуска
Sporengans 1 Plectropterus gambensis.jpg
Plectropterus gambensis
Научна класификација
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Aves
Ред: Anseriformes
Породица: Anatidae
Потпородица: Plectropterinae
Род: Plectropterus
Stephens, 1824
Врста: P. gambensis
Биномна номенклатура
Plectropterus gambensis
(Linnaeus, 1766)
Подврсте
  • P. g. gambensis (Linnaeus, 1766)
  • P. g. niger (Sclater, 1877)

Остругаста гуска (лат. Plectropterus gambensis) је једина врста у роду Plectropterus и потпородици Plectropterinae. Насељава мочваре Подсахарске Африке.

Опис[уреди]

Резерват природе Де Хуп у Јужној Африци

Одрасле јединке достижу дужину од 75-115 cm и тежину од 4-6,8 kg, при чему су мужјаци приметно крупнији од женки.[2][3][4] Распон крила им је 150-200 cm.[5] Према једном извору тежина мужјака је око 6 kg, а тежина женки 4,7 kg.[6] Ипак, тежина 11 остругастих гусака које су прстеноване у Јужној Африци се кретала у распону 2,4-5,4 kg.[7]

Перје им је углавном црно, али на лицу, трбуху и врховима крила је бело. Кљун је црвене боје. Перје подврсте Plectropterus gambensis gambensis на велокој површини на стомаку и боковима је бело, али код мање подврсте Plectropterus gambensis niger, која се јавља јужно од реке Замбези, постоји само мала површина прекривена белим перјем на стомаку,[5][6] Због чега посматрана из даљине подврста Plectropterus gambensis niger изгледа као да је потпуно црна.[6]

Мужјак остругасте гуске

Мужјак се разликује од женке не само по величини него и по томе што му је на челу и око очију кожа гола (без перја) и црвене боје, а на челу има и израслину црвене боје.[6] Остругаста гуска је тиха врста и ретко се оглашава, а мужјаци се чешће оглашавају него женке.[6]

Због чињенице да се храни отровним бубама из породице Meloidae, месо остругасте гуске је често отровно, због присуства отрова кантаридина, који у количини од 10 mg може да буде смртоносан за човека.[8]

Станиште[уреди]

Остругаста гуска обично насељава отворене априлаке око језера, река, мочвара и речних делти. Најчешће се може пронаћи око река и језера у унутрашњости континента, док слана језера и висоравни углавном избегава, иако насељава и области на надморској висини од 3,000 m у Источној Африци. Није присутна у безводним областима.

Понашање[уреди]

Остругасте гуске су друштвене птице које се обично окупљају у мањим јатим од око 50 птица. Претежно се храни биљном храном, травом и семењем трава, воденим биљем, плодовима и другом храном биљног порекла, али повремено се храни и малим рибама и инсектима.[9]

На северу, сезона парења траје од Августа до Децембра, у Источној Африци од Јануара до Јуна, а у Јужној Африци од Августа до Маја. У току сезоне парења остругасте гуске су агресивне према другим птицама. Гнезда су им обично скривена у вегетацији у близини воде, али као гнезда су коришћене и рупе у дрвећу, шупљине у стенама, напуштена гнезда других врста птица, чак и врхови термитњака. По правилу гнезда им се налазе у мирним областима на обалама река и мочвара.[6][9]

Угроженост[уреди]

Главна претња по опстанак остругасте гуске је развој и уништавање мочварних станишта и криволов. Почетком 1977. избројано је 10.000 јединки у Западној Африци од Сенегала до Чада, већина их је забележена у басену реке Нигер.[6] Остругаста гуска је обухваћена Споразумом о заштити афричко-евроазијских миграторних птица мочварица (AEWA).

Референце[уреди]

  1. ^ BirdLife International (2012). Plectropterus gambensis. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2013.2. International Union for Conservation of Nature. 
  2. ^ „Spur-winged Goose - Plectropterus gambensis : WAZA : World Association of Zoos and Aquariums”. WAZA. Приступљено 17. 10. 2011. 
  3. ^ Garst, Warren & Genevieve (Genny) (9. 2. 2010). „Spur-winged goose sitting in water”. Garst Wildlife Photographic Collection. Colorado State University. Архивирано из оригинала на датум 11. 02. 2012. Приступљено 17. 10. 2011. 
  4. ^ „Plectropterus gambensis- Spur-winged goose (Species)”. Wildpro. 
  5. 5,0 5,1 Ogilvie & Young (2004). Wildfowl of the World.
  6. 6,0 6,1 6,2 6,3 6,4 6,5 6,6 Madge, Steve; Burn, Hilary (1988). "Waterfowl: an Identification Guide to the Ducks, Geese, and Swans of the World." pp. 160–161
  7. ^ John B. Dunning Jr. (Editor) (2008). CRC Handbook of Avian Body Masses, 2nd Edition.
  8. ^ „guinnessworldrecords.com”. Архивирано из оригинала на датум 25. 02. 2017. Приступљено 11. 02. 2017. 
  9. 9,0 9,1 del Hoyo, J; Elliot, A; Sargatal, J (1996). "Handbook of the Birds of the World."

Литература[уреди]

  • Madge, Steve; Burn, Hilary (1988). Waterfowl: an Identification Guide to the Ducks, Geese, and Swans of the World. Boston: Houghton Mifflin. стр. 160—161. ISBN 978-0-395-46727-5. 
  • John B. Dunning Jr., ур. (2008). CRC Handbook of Avian Body Masses, 2nd Edition. CRC Press. ISBN 978-1-4200-6444-5. 
  • Ogilvie; Young (2004). Wildfowl of the World. New Holland Publishers. ISBN 978-1-84330-328-2. 
  • del Hoyo, J; Elliot, A; Sargatal, J (1996). Handbook of the Birds of the World. 3. Barcelona: Lynx Edicions. ISBN 978-84-87334-20-7. 

Спољашње везе[уреди]