Отекла плава нога

С Википедије, слободне енциклопедије
„Отекла плава нога”
Класификација и спољашњи ресурси
DiseasesDB32484
MedlinePlus000200
eMedicinemed/2767

„Отекла плава нога” или „болни плави едем” (лат. рhlegmasia cerulea dolens) је стање слично отеклој белој нози, које настаје као последица нагло насталог акутног венског застоја проксималних дубоких вена (где нема услова за отварање колатерала).[1][2][3] То је посебна врста дубоке венске тромбозе у којој се удружено јављају проксимална венска тромбоза и знаци артеријске исхемије због бруталног и масовног едема и успоравања протока артеријске крви.[4]

Алтернативни називи[уреди | уреди извор]

Тромбозе дубоких вена — Флегмазија — „Отекла плава нога” — „Болни плави едем” — „Млечна нога”.

Назив флегмазија (рhlegmasia) потиче од грчке речи phlegma — и значи упалу. Коришћен је у медицинској литератури да означи везу са екстремним случајевима дубоке венске тромбозе доњих екстремитета (удова) који изазивају критичну исхемију удова због успореног проток артеријске крви и могући губитак екстремитета (уда) због гангрене.[5]

Ово стање је такође познат и под називом „млечна нога”", због тога што се учесталије јавља код жена у трећем триместру трудноће или после порођаја у фази дојења.

Историја[уреди | уреди извор]

Болест је први пут описао Вилхелм Фабри, један од највећих немачких хирурга на прелазу из 16. у 17. век, с краја 16. века.[6] а назив La phlebite bleue (phlegmasia caerulea dolens) је осмислио и први користио Грегоир 1938. године.[7]

Етиопатогенеза[уреди | уреди извор]

Тромбоза дубока леве спољашње илијачне вене изазвана раком бешике.
Примена ултрасонографије у дијагнози венске тромбозе

Најчешће се јавља код малигнитета, па и код трудница у трећем триместру трудноће или на порођају.[1][8]

Ово стање доводи до заустављања артеријског протока у нози (услед компресије едема на зид артерије), што води ка исхемији, цијанози, израженом едему и болу, када настаје.[2]

"Отекла плава нога" може да се компликује венском гангреном ноге, коју треба разликовати од артеријске исхемије и гангрене код које је нога бледа и хладна, без израженог едема.[2]

Клиничка слика[уреди | уреди извор]

Клинички, манифестује се нашиканим површинским венама и застојем у свим венама, што и даје плаву пребојеност доњем екстремитету (доњем уду).[9]

Дијагноза[уреди | уреди извор]

Дијагноза венских тромбоза поставља се на основу симптома и знакова зависно од врсте тромбозе и њене локализације. Поред клиничких знакова, тромбоза се може дијагностиковати ултразвучним, сцинтиграфском, ангиографски и лабораторијским методама.

Лабораториски тестови

Лабораторијска дијагностика заснива се на специфичним имунским и функционалним тестовима којима се одређују најчешћи чиниоци тромбофилије и бројни молекулски обележивачи. Они представљају делове молекула или комплексе молекула, који настају као производ активирања тромбоцита, коагулације и фибринолизе.

Диференцијална дијагноза[уреди | уреди извор]

Значајни диференцијално дијагностички проблеми могу се јавити код болесника са хладном, плавом и натеченом ногом. Посебно када је смањен периферни крвни притисак, јако је тешко разликовати случајеве изазване венском тромбозом од оних изазваних артеријском емболијом.

Колор-доплер ултрасонографија у таквим случајевима може бити јако користан, брз и неинвазиван начин за постављање тачне дијагнозе.[10]

Терапија[уреди | уреди извор]

Флегмазија се лечи:

  • Фибринолитичком (тромболитичком) терапијом (у индикованим стањима),
  • Антикоагулантном терапијом (нефракционисани или нискомолекуларни хепарин),
  • Хируршком терапијом (у одређеним случајевима).[2]

Прогноза[уреди | уреди извор]

Венска гангрена, као компликација „отекле плаве ноге” некада може довести и до ампутације екстремитета (доњег уда).[1]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в Perkins JM, Magee TR, Galland RB. Phlegmasia caerulea dolens and venous gangrene. Br J Surg 1996;83:19-23.
  2. ^ а б в г Browse N, Burnard L, Lea Thomas M: Disease of the veins. Pathology, diagnosis and treatment. Edward Arnold, London,1988.
  3. ^ Ginsberg JS. Peripheral venous disease. In: Goldman L, Schafer AI, eds. Goldman's Cecil Medicine. 25th ed. Philadelphia, PA: Elsevier Saunders; 2016:chap 81.
  4. ^ Lim W. Venous thromboembolism. In: Hoffman R, Benz EJ, Silberstein LE, Heslop HE, Weitz JI, Anastasi J, eds. Hematology: Basic Principles and Practice. 6th ed. Philadelphia, PA: Elsevier; 2013:chap 144.
  5. ^ Zeboulon C, Amy de la Bretèque M, Bilan P, Sin C, Linder JF, Dakhil B, Sigal ML1, Mahé E. Phlegmasia cerulea dolens. Ann Dermatol Venereol. 2014 Nov;141(11):682-4.
  6. ^ Haimovici H. Gangrene of the extremities of venous origin; review of the literature with case reports. Circulation. 1950 Feb. 1 (2):225-40.
  7. ^ Gregoire R. La phlebite bleue (phlegmasia caerulea dolens). Presse Med. 1938. 46:1313-5
  8. ^ Kline JA. Pulmonary embolism and deep vein thrombosis. In: Marx JA, Hockberger RS, Walls RM, eds. Rosen's Emergency Medicine: Concepts and Clinical Practice. 8th ed. Philadelphia, PA: Elsevier Saunders; 2014:chap 88.
  9. ^ Barham, Kalleen; Tina Shah. Images in Clinical Medicine: Phlegmasia Cerulea Dolens. The New England Journal of Medicine 2007,356 (3).
  10. ^ Wulff C, Lorentzen T, Christensen E, Pedersen EB. Phlegmasia alba dolens diagnosed with Doppler ultrasonography. Ugeskr Laeger. 1996 Nov 11;158(46):6623-4.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Lorimer J.W., Semelhago L.C., Barber GG.Venous gangrene of the extremities.Can J Surg. 1994 Oct; 37(5): 379-84.
  • Sarwar S., Narra S., Munir A. Phlegmasia cerulea dolens. Tex Heart Inst J. 2009; 36(1):76-7.
  • Chaer R.A., Dayal R., Lin S.C., Trocciola S., Morrissey N.J., McKinsey J., et al. Multimodal therapy for acute and chronic venous thrombotic and occlusive disease. Vasc Endovascular Surg 2005; 39(5):375–80
  • Weaver F.A., Meacham P.W., Adkins R.B., Dean R.H. Phlegmasia cerulea dolens: therapeutic considerations. South Med J. 1988 Mar;81(3):306-12.
  • Paquet K.J., Popov S., Egli H. [Guidelines and results of consequent fibrinolytic therapy in phlegmasia cerulea dolens]. Dtsch Med Wochenschr. Apr 17 1970;95(16):903-4
  • Bird R.L., Hamilton G. Treatment options for phlegmasia cerulea dolens. J Vasc Surg. 1995 Jun; 21(6):998-9.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).