Отело (драма)

Отело
Насловна страна Отела из 1622.
Настанак
Ориг. наслов	The Tragedy of Othello, the Moor of Venice
Аутор	Вилијам Шекспир
Земља	Енглеска
Језик	енглески
Садржај
Жанр	драма
Место и време радње	Кипар; 1570.
Издавање
Издавач	Worshipful Company of Stationers and Newspaper Makers
Датум	1622.

Отело (енгл. Тhe Tragedy of Othello, the Moor of Venice — „Трагедија Отела, венецијанског Мавара”) је трагедија је коју је око 1603. године написао Вилијам Шекспир, а по узору на дело Un Capitano Moro (Маварски капетан), коју је написао Ђовани Батиста Гиралди, ученик Ђованија Бокача, око 1566. Радња драме се одвија у мају 1570. године у морском пристаништу на Кипру, и врти се око четири главна лика: Отела, маварског генерала у служби Млетачке републике, његове вољене Дездемоне, верног заменика Касија и Јагa, официра коме је веровао, а он га је изневерио. Због својих различитих и актуелних тема расизма, љубави, љубоморе, издаје, освета и покајања, Отело се и даље често изводи у професионалним и аматерским позориштима и основ је за бројне опере, филмове, и књижевне адаптације.

Сматра се да је Шекспиру дело било доступно у италијанском оригиналу, као и у француској верзији, али да у то време још није постојао превод на енглески језик. Отело је можда најпознатије књижевно истраживање деструктивне моћи љубоморе и сумње. У исто време то је један од најранијих литерарних радова који се баве питањима расе и расизма. Отело је, упркос својим мањкавостима, најистакнутији тамнопути протагонист из времена ране западне литературе. Отело се суочава са сталним расизмом од стране других ликова у овој драми, поготово након што је оженио Дездемону, отмену белу жену чији отац не одобрава овај брак. Отело је у овој драми представљен као племенити човек великог угледа којег поштују и којем се диве војвода и венецијански сенат, као и они који му служе попут Касија, Монтана, и Лодовика. Елизабетанска и јакобианска позорница је обиловала тамнопутим ликовима, али ниједан није добио тако велику или херојску улогу као Отело.

Дело су на српски језик први превели Глигорије Гершић и Антоније Хаџић 1886, а први пут је приказано исте године у Српском народном позоришту у Новом Саду.

Ликови

Отело и Дездемона у Венецији, слика Теодора Шасерија

• Отело — главни лик и јунак драме. Хришћански Мавар и генерал млетачке војске, Отело је елоквентна и физички моћна фигура кога поштују сви око њега. Упркос његовом високом статусу, он је ипак лаган плен несигурности због његових година, војничког живота, као и његове расе. Он је „слободне и отворене природе” коју његов подређени Јаго користи да окрене његову љубав за своју жену Дездемону у моћну и самоуништавајућу љубомору.
• Дездемона — кћерка млетачког сенатора Брабанција. Дездемона и Отело се тајно венчавају пре почетка драме. Док је на много начина стереотипно чиста и кротка, Дездемона је такође одлучна и присебна. Она је једнако способна да брани њен брак, подсмешљиво одговарајући Јагу и одговарајући достојанствено на Отелову несхватљиву љубомору.
• Јаго — Отелов подређени и негативац у драми. Док је његов тобожњи разлог за жељу у остварењу пропасти Отела због тога што га овај није унапредио у чин поручника, Јагова мотивација никада није била врло јасно изражена и изгледа да потиче из опсесивног, готово естетског ужитка у манипулацији и уништавању.
• Касио — Отелов поручник, истински му веран, млад и неискусан војник чији је високи положај Јаго толико презирао. Јаго користи Касиову младост, добар изглед и пријатељство са Дездемоном да заигра на карту несигурности Отела око Дездемонине верности.
• Емилија — Јагова супруга и Дездемонина пратиља. Цинична, обична жена, она је дубоко повезана са својом господарицом и неповерљива према свом супругу.
• Млетачки дужд — представља службену власт у Венецији, а има велико поштовање према Отелу као јавном и војном службенику. Његова главна улога у драми је помирење и Отела и Брабанција у 3. сцени из I чина, а затим на његов захтев Отело одлази на Кипар.
• Брабанцио — Дездемонин отац и млетачки сенатор. Као пријатељ Отела, Брабанцио се осећа изданим након што је Отело оженио његову кћер у тајности.
• Родриго — млетачки племић заљубљен у Дездемону.
• Бјанка — Касиова милосница.
• Грацијано — Брабанциов брат.
• Лодовико — Брабанциов рођак.
• Монтано — Отелов претходник у управи Кипра.
• Морнар, гласник, херолд, официри племићи свирачи и слуге

Радња

Драма почиње у Венецији, чувеној као средишту трговине и банкарства и по својој војној моћи. У раним јутарњим часовима двојица мушкараца — Родриго, млади племић и бивши просац Дездемоне, ћерке сенатора Брабанција, и Јаго, заставник који тврди да га је маварски генерал Отело заобишао приликом унапређења — налазе се испред куће сенатора Брабанција како би му саопштили вест о бекству његове ћерке са Отелом.

Након што му, речима пажљиво бираним да га узнемире, саопште вест о тајном браку, подмукли и осветољубиви Јаго брзо одлази, остављајући Родрига да потврди причу. Глумећи пријатељство и забринутост, Јаго се затим сусреће са Отелом и обавештава га о Брабанциовој реакцији. Брабанцио, Отело и Дездемона појављују се пред млетачким дуждом. Иако Брабанцио оптужује Отела да је вештичарењем завео његову ћерку, Отело објашњава да је Дездемону придобио причама о својим авантурама, а Дездемона, позвана да сведочи, уверљиво доказује сенаторима да је слободном вољом пошла за Отелом и да се за њега удала из љубави.

Дужд поставља Отела за заповедника одбрамбених снага против Турака и он мора одмах да крене за Кипар. Дездемона тражи дозволу да пође с њим. Уз дуждеву дозволу, Отело уређује да Дездемона касније крене другим бродом у пратњи Јага, кога погрешно сматра оданим пријатељем, и Јагове жене Емилије. Јаго убеђује Родрига да ће се Дездемона ускоро заситити Отела и да треба да је прати на Кипар. У себи, Јаго одлучује да искористи Касија, човека кога дубоко мрзи и који је добио унапређење које је он желео, као средство за уништење Отела.

На Кипру, Јаго кује заверу против Отела, сејући семе сумње у Дездемонину верност и представљајући Касија као њеног љубавника. Уз Родригову помоћ, Јаго изазива тучу која се на крају завршава Касиовим разрешењем са дужности. Верујући да ће му шансе за враћање чина бити веће ако Дездемона заступа његов случај код Отела, Касио, уз Јагову помоћ, договара тајни сусрет са Дездемоном, која му обећава да ће се залагати за њега пред мужем док не дође до помирења.

Када Касио оде, појављују се Јаго и Отело. Отело примећује Касијев брзи одлазак, а Јаго одмах користи прилику да истакне како делује као да Касио избегава Мавра. Дездемона одмах и са жаром почиње да моли Отела да помилује Касија, као што је обећала, и не престаје са преклињањем све док Отело, заокупљен другим мислима, не пристане. Међутим, чим Дездемона и Емилија оду, Јаго почиње да у Отелов ум усађује семе сумње и подозрења.

Отело, мучен неизвесношћу и стрепњом, касније од Јага захтева доказ да је Дездемона неверна. Користећи јаглук који Дездемона касније случајно испусти, Јаго убеђује Отела да га је преварила и инсценира разговор са невиним Касиом који још више учвршћује Маврово срце у мржњи према жени и њеном наводном љубавнику. Уверен у издају своје жене, разјарен и сломљен, Отело прелази на дела, склапајући с Јагом договор да ће он убити Дездемону, а Јаго уклонити Касија.

Дездемона, верна обећању датом Касију, наставља да се заузима за њега, несвесно додатно потврђујући Отелу своју наводну неверу. Он је оптужује за превару, а Дездемона, не знајући чиме га је увредила, може само да га уверава да га воли.

У међувремену, наивни Родриго је изгубио сваку наду у Дездемону, али га Јаго наговара да убије Касија и поново распламса своје наде. Касно те ноћи нападају Касија на улици, али Касио рањава Родрига. Јаго дотрчава и убада Касија у ногу. Отело, чувши Касиове крике за помоћ, верује да је половина освете извршена и жури да испуни своје обећање.

Када Отело уђе, Дездемона је у постељи. Он јој каже да се помоли последњом молитвом, јер не жели да јој убије душу. Схвативши да намерава да је убије, Дездемона се буни, тврдећи да је невина. Знајући да јој не верује, моли га да јој допусти да живи још макар мало, али је он гуши јастуком.

Емилија, Дездемонина пратиља и Јагова жена, откривши обману, диже узбуну и пред Монтаном и Грацијаном проглашава Јага лажовом. Објашњава како је Дездемонин јаглук доспео код Касија, а када одбије да ућути, Јаго је убија. Касио, рањен, потврђује Емилијину причу. Војник до последњег тренутка, Отело остаје веран својој части. Знајући да је ово крај, тражи да буде упамћен као неко ко је „волео не мудро, ал’ одвећ дубоко”. Затим се сам пробада и пада на постељу крај своје жене, где умире.

Језик и стил

Шекспир у Отелу, као и другим драмама, пише у комбинацији стиха (поезије) и прозе (свакодневног говора). Читање Отела често изгледа као читање дуге песме, а то је зато што ликови код овог писца често говоре у стиху. Линије у његовим стиховима немају шему римовања, (тзв. „неримовани пентаметарски стихови” или „празни стихови”), где је сваки други слог наглашен. Ова врста стиха се обично користи за племство, и друге важне ликове, јер је то нека врста званичног начина говора којег користе ови виши сталежи. Ликови из нижих друштвених сталежа не говоре овим посебним поетским ритмом, они само користе свакодневни језик.

Дијалози су јако важни у овој драми, а најбољи пример је дијалог између Јага и Отела у III чину, III сцени. У овој кључној сцени Јаго кроз инсинуације успева да убеди Отела да се нешто догађа између Касија и Дездемоне не оптужујући их директно. У Отелу моћ речи помаже у развоју главне радње. Без сталног дотока речи, унутрашњег и спољног, највећи део трагичне радње у овој драми се највероватније не би ни десио.

Без „отровних” речи које је Јаго говорио Отелу, до радње у овој представи можда никада не би ни дошло, јер су његов језик и речи ти који подстичу Отела у акцију. Слично томе, Отелово разумевање његове стварности је измењено и прерађено као резултат речи и упркос захтевима за „опипљивим доказом”, његово веровање у отровне речи Јага узроковале су његов пад. Моћ језика у трагедији Отело Вилијама Шекспира има директан утицај на исход ове драме. Трагични завршетак је једноставно врхунац „отровних” речи и одражавају огромну моћ језика.

Време и контекст

Прва страна Отела у Првом фолију, објављеном 1623.

Terminus ad quem за Отела (то јест, најкаснија година у којој је драма могла бити написана) јесте 1604, пошто се извођење драме у тој години помиње у књизи рачуна сер Едмунда Тилнија, тадашњег господара Ревелсове канцеларије.

Terminus a quo (односно, најранија година у којој је драма могла бити написана) одређен је чињеницом да је један од њених извора, Холандов превод Плинијеве Историје природе, објављен 1601. године.

Унутар овог распона, научници су склони да драму датирају на период 1603–1604, у време владавине Џејмса I, будући да се чини да дело садржи елементе осмишљене да се допадну новом краљу, који је написао песму о поразу турске флоте код Лепанта, као и новој краљици, Ани од Данске, у чијем је кругу постојало интересовање за егзотичног „црног лица” (енгл. blackface), што се одражава и у представи The Masque of Blackness Бена Џонсона, у којој се краљица и њене дворске даме појављују као „ћерке Нигера”. Овакво датирање поткрепљују и сличности са Равном мером, још једном Шекспировом драмом која се често датира око 1604. године и која, попут Отела, своју радњу црпи из Чинцијевог дела Gli Hecatommithi. Ову датумску одредницу додатно подупире и могућност да је Шекспир користио дело Ричарда Нолса из 1603, The Generall Historie of the Turkes.

Међутим, постоје докази за раније датирање, на период 1601–1602, које пружа такозвани „лош кварто” Шекспирове драме Хамлет, објављен 1603. године. Према овој теорији, „лош кварто” представља реконструкцију Хамлета из сећања, коју су сачинили неки од глумаца: стога, тамо где се у њему јављају ненамерни одјеци Отела, то сугерише да су глумци морали да изводе Отела најкасније у сезони која је претходила објављивању тог кварта.

Литература

• William Shakespeare: Othello. Herausgegeben, übersetzt und kommentiert von Balz Engler. Englisch-deutsche Studienausgabe. Stauffenberg Verlag. Tübingen. . 2004. ISBN 3-86057-549-X. 
• William Shakespeare (1997). Othello. ISBN 978-1-903436-45-5. . The Arden Shakespeare. Third Series. Edite by E. A. J. Honigmann.
• William Shakespeare (2003). Othello. ISBN 978-0521535175. . New Cambridge Shakespeare. Edited by Norman Sanders. CUP 1984, updated.
• William Shakespeare (2006). Othello. ISBN 978-0-19-953587-3. . The Oxford Shakespeare. Oxford Worlds Classics. Edited by Michael Neill.
• Anthony Gerard Barthelemy. Critical Essays on Shakespeare’s Othello. . Maxwell Macmillan, New York 1994
• Anthony Gerard Barthelemy (1987). Black Face Maligned Race. The Representation of Blacks in English Drama from Shakespeare to Southerne. Baton Rouge sowie London: Louisiana State University Press. 
• Christine Brückner: (2000). Wenn du geredet hättest, Desdemona. Ungehaltene Reden ungehaltener Frauen. ISBN 3-550-06780-1. . Ullstein, München.
• Sonja Fielitz (2004). Othello. ISBN 3-89709-383-9. . Kamp, Bochum.
• G. K. Hunter (1978). Dramatic Identities and Cultural Tradition. Studies in Shakespeare and his contemporaries. Liverpool: Liverpool University Press. 
• Ralf König: (1998). Jago. ISBN 3-499-22392-9. . Rowohlt, Reinbek.
• Stewart Martin (2004). Othello. William Shakespeare. Guide. ISBN 1-84315-322-X. . Letts Educational, London.
• Margaret Leal Mikesell:, ур. (1990). Othello. An annotated bibliography. ISBN 0-8240-2749-3. . Garland, New York.
• Bate, Jonathan; Rasmussen, Eric (2009). Othello. Basingstoke, England: Macmillan. ISBN 978-0-230-57621-6. 
• Dickson, Andrew (2016). The Globe Guide to Shakespeare. Profile Books. ISBN 978-1-78125-634-3. 
• Jones, Eldred (1971). Othello's Countrymen. Charlottesville: University of Virginia Press. 

Спољашње везе

• „Othello Navigator”.  Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (15. мај 2016)—Includes the annotated text, a search engine, and scene summaries.
• Cinthio's Tale—A 19th-century English translation of Shakespeare's primary source.
• Othello—analysis, explanatory notes, and lectures.
• „Othello”.  Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (13. март 2016)— Read Online at LibriPass.com
• Othello—Scene-indexed and searchable version of the text.
• Отело на веб-сајту IBDB (језик: енглески) - lists numerous productions.}-
• „Othello”.  Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (5. мај 2016) study guide, themes, quotes, multimedia, and teacher resources
• Othello Act and scene wise summary & quotes, analysis, characters, topic discussions.