Отис Рединг

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Отис Рединг
Otis Redding (2).png
Рединг јануара 1967. године
Основне информације
Пуно имеОтис Реј Рединг Млађи
НадимциThe Big O (Велики О)[1]
The Mad Man from Macon (Љути човек из Мејкона)[1]
Rockhouse Redding[2]
The King of Soul (Краљ соула)
Датум рођења(1941-09-09)9. септембар 1941.
Место рођењаДосон, Џорџија
САД
Датум смрти10. децембар 1967.(1967-12-10) (26 год.)
Место смртиМедисон, Висконсин
 САД
Узрок смртиавионска несрећа
Активни период1958—1967
Занимањемузичар, кантаутор
Жанр(ови)соул, ритам и блуз
Издавачке куће
Веб-сајтotisredding.com

Отис Реј Рединг Млађи (енгл. Otis Ray Redding, Jr.; 9. септембар 194110. децембар 1967) био је амерички певач и текстописац. Сматра се једним од највећих америчких певача соул и РнБ музике. Највише је остао упамћен по песми „(Sittin' On) The Dock of the Bay”.

Биографија[уреди]

Рединг је рођен у Досону, Џорџија као четврто од укупно шесторо деце Отиса Рединга Старијег и Фани Роузман. Први пут је био примећен 1958. када је бенд у којем је он био постао познат и позван да свира са групом Апсетерс након што се она разишла са Литл Ричардом.

Његов дебитантски албум Pain in My Heart није добио позитивне коментаре. Новембра 1963. је заједно са братом Роџерсом позван да наступа у Аполо Театру у Њујорку. Године 1965. издао је два студијска албума: The Great Otis Redding Sings Soul Ballads у марту[3] и Otis Blue: Otis Redding Sings Soul у септембру.

Рединг је погинуо у авионској несрећи 10. децембра 1967. године када је заједно са бендом кренуо да свира у ноћном клубу у Медисону.[4][5]

Песма „(Sittin' On) The Dock of the Bay” објављена је након његове смрти и постала је његова прва песма која се нашла на 1. месту Билборд хот 100 листе. Постхумно је добио награду Греми за животно дело 1999. године,[6] а 2002. године је откривена његова статуа у Мејкону.

Дискографија[уреди]

Студијски албуми[уреди]

Постхумно објављени студијски албуми[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 Labrie 1968, стр. 38.
  2. ^ Phelps 1997, стр. 179.
  3. ^ Bowman 1997, стр. 57.
  4. ^ Talevski 2006, стр. 540.
  5. ^ Knutsen, Kristian (12. 10. 2007). „Otis Redding at The Factory: One night only in Madison”. The Daily Page. Isthmus Publishing Company, Inc. Приступљено 14. 7. 2019. 
  6. ^ „Lifetime Achievement Award”. The Recording Academy. Архивирано из оригинала на датум 14. 12. 2013. Приступљено 14. 7. 2019. 

Литература[уреди]

  • Schiesel, Jane (1973). The Otis Redding Story (1st изд.). Garden City, New York: Doubleday. ISBN 978-0-385-02335-1. 
  • Delehant, Jim (2004). „The Blues Changes from Day to Day: Otis Redding Interview”. Ур.: David Brackett. The Pop, Rock, and Soul Reader: Histories and Debates. New York: Oxford University Press. ISBN 9780195125702. OCLC 628872571. 

Спољашње везе[уреди]