Ото Вагнер

Из Википедије, слободне енциклопедије
Ото Вагнер

Ото Вагнер 1904. године
Ото Вагнер 1904. године

Информације
Датум рођења (1841-07-13) 13. јул 1841.
Место рођења Пелцниг (Аустријско царство)
Датум смрти 11. април 1918.(1918-04-11)(76 год.)
Место смрти Беч (Аустроугарска)
Дела

Ото Коломан Вагнер (нем. Otto Koloman Wagner; Пелцниг, 13. јул 1841Беч, 11. април 1918) је био аустријски архитекта. Називали су га „оцем савремене бечке архитектуре“ и „учитељем читаве генерације“. Био је професор уметничке академије у Бечу.

Биографија[уреди]

Зграда поштанске штедионице у Бечу

Студирао је архитектуру на Институту политехнике у Бечу, Академију ликовних уметности у Бечу и Академију грађевинарства у Берлину. У Вагнеровим првим делима преовлађују елементи новоренесансе и уметности историцизма. После почиње да развија мисли Ј. Г. Семпера о рационализму у архитектури ("шта није функционално не може бити лепо"). Године 1895. издаје теоријско дело "Moderne Architektur"("Модерна архитектура") у којем захтева примењени стил који је заснован на функционалности, пригодном избору материјала и конструкцији. Главни је представник бечке сецесије. Његово последње дело се у значајном смислу приближава пуристичкој архитектури.

Дела[уреди]

  • Његови први познатији радови су: Берза у Амстердаму, 1884. године и Руска амбасада у Бечу, 1886. године.
  • Жидовска синагога у Будимпешти
  • Вила Вагнер I.
  • Вила Вагнер II.
  • "Majolikahaus", Беч (1899.)
  • Црква у Штајнхофу (1902.–1904.)
  • Царска и краљевска приватна аустријска банка у Бечу
  • Бечка подземна жељежница
  • Поштанска штедионица у Бечу (1904.–1912.)
  • Палата Хојос (амбасада Републике Србије, Беч, крај 19. век)

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]