Ото Лого

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Ото Лого
Пуно име Ото Јован Лого
Датум рођења (1931-08-15)15. август 1931.
Место рођења Београд
Краљевина Југославија
Датум смрти 4. јануар 2016.(2016-01-04) (84 год.)
Место смрти Београд
Србија
Поље Вајарство

Ото Лого (Београд, 15. август 1931Београд, 4. јануар 2016) био је српски вајар.[1]

Биографија[уреди]

Рођен је 15. августа 1931.[1][2] године у Београду. У Суботици је завршио гимназију, а затим је завршио Академију примењених уметности у Београду, на вајарском одсеку. Остао је да живи и ради у Београду.[3] Члан је УЛУС-а од 1955. године.[4] Године 2007. добио је националну пензију.[5]

Преминуо је у Београду 4. јануара 2016. године у својој осамдесет петој години[6]. Сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.

Изложбе[уреди]

Излагао је на великом броју колективних изложби у земљи и иностранству. Приредио је самосталне изложбе у следећим градовима: Београд, Париз, Венеција, Скопље, Сарајево, Лијеж, Брисел, Ниш, Цирих, Манхајм, Њујорк, Лондон, Загреб, Дубровник, Аранђеловац, Нови Сад, Струга, Охрид, Земун, Мионица.[4]

Самостално је излагао скулптуру и графику у Београду 1957, 1959. и 1962. године. Излагао је на изложбама:

  • „Савремена српска графика“, Нови Сад, 1959.
  • III и IV „Међународна изложба графике“, Љубљана.
  • I и II „Изложба југословенске графике“, Загреб.
  • Изложбе „Савремена југословенска графика“ у Венецији, Торину, Милану, Риму, Токију и Куби.
  • Изложба „Савремена српска уметност“, Загреб, 1963.[7]

После вишегодишње паузе Ото Лого је излагао својих девет експоната на групној изложби „Fashion Avenue Art“, у Ауди салону, у Београду, 27. маја 2008. године.[8][9] Такође је излагао у „Галерији '73“ на групној изложби под називом „Хроника ликовне Сремчице“, од 26. августа до 4. септембра 2008. године.[10]

Дела[уреди]

Ото Лого је аутор великог броја скулптура, биста и споменика. О броју својих радова каже:

„Направио сам 1.215 скулптура, а од тога више од 500 биста. Урадио сам 32 јавно постављена споменика.“ .[11]

Дела у Србији[уреди]

У Спомен-музеју „21. октобар“ су 1975. године постављене две скулптуре од поцинкованог лима, једна наспрам друге, аутора Ота Лога: „Продор ка истоку“, скулптура орла, који симболизује немачку војну силу на почетку рата и „Смрт мастодонта“, скулптуру која преставља птицу која се претвара у безобличну масу метала симболизујући тиме слом фашистичког покрета.[14]

  • Обликовао је „Велику златну плакету - војвода Живојин Мишић“.[15]

Дела у иностранству[уреди]

Награде[уреди]

  • I награда на југословенском конкурсу за златну значку „Стеријиног позорја“, Нови Сад, 1958.
  • Награда за графику „Златна игла“ УЛУС-а, Београд, 1961.
  • I награда за скулптуру на VI октобарском салону, Београд, 1965.
  • I награда за скулптуру, Београд, 1966.
  • Октобарска награда града Београда, 1967.
  • Награда за скулптуру „Златно длето“ УЛУС-а, Београд, 1974.
  • I награда на II бијеналу мале пластике, Мурска Собота, 1975.
  • I награда на позином конкурсу за споменик председнику Републике Тунис Хабибу Бургиби, Тунис, 1975.
  • I награда на изложби „НОБ у делима ликовних уметника Југославије“, Београд, 1976.
  • Орден „Великог официра“ за културне заслуге, Тунис, 1977.
  • I награда на конкурсу за споменик војводи Живојину Мишићу, Мионица, 1987.
  • I награда на конкурсу за споменик Марку Миљанову, Подгорица, 2001.[4]

Галерија[уреди]

Напомене[уреди]

  1. ^ Споменик је свечано откривен 18. децембра 1977. године.
  2. ^ Споменик је свечано откривен 9. маја 1981. године.[12]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 РТС“. „Времеплов 15. август 2013”. Приступљено 18. 11. 2014. 
  2. ^ Форум „На ћошку“. „Догодило се на данашњи дан”. Приступљено 18. 11. 2014. 
  3. ^ Туристички кластер Суботица-Палић. „Споменик „Прозивка. Приступљено 18. 11. 2014. 
  4. 4,0 4,1 4,2 4,3 4,4 Скулптуре-Србија. „Лого Ото”. Приступљено 18. 11. 2014. 
  5. ^ Пензионерски сервис. „Списак добитника националних пензија”. Приступљено 18. 11. 2014. 
  6. ^ Преминуо вајар Ото Лого Приступљено 5.1.2016.
  7. ^ Каталог „Графика београдског круга 1964“, Приступљено 18. 11. 2014.
  8. ^ Куда за викенд. „Десет српских уметника XX века”. Приступљено 18. 11. 2014. 
  9. ^ Глас јавности. „Десет српских уметника у Аудијевом салону”. Приступљено 19. 11. 2014. 
  10. ^ Галерија „Траг“. „Хроника ликовне Сремчице”. Приступљено 18. 11. 2014. 
  11. ^ Новости. „Кад је скулптура ишла к’о алва”. Приступљено 18. 11. 2014. 
  12. ^ Туристичка организација Параћина. „Споменик Бранку Крсмановићу”. Приступљено 19. 11. 2014. 
  13. ^ Србин инфо. „Јован Цвијић: живот и дела”. Приступљено 18. 11. 2014. 
  14. ^ Градска туристичка организација „Крагујевац“. „Спомен музеј 21. октобар”. Приступљено 18. 11. 2014. 
  15. ^ НИН. „Црвени војвода Мишић”. Приступљено 18. 11. 2014. 
  16. ^ Политика. „Опојни мирис јасмина”. Приступљено 18. 11. 2014. 

Литература[уреди]

  • Каталог „Графика београдског круга 1964“, Београд, 1964.

Спољашње везе[уреди]